Присуство Кине у земљама Западног Балкана је приметно, али веома неравномерно распоређено. Дакле, ако се генерално, у регионалном контексту, може говорити о учешћу Кине у реализацији одређених инфраструктурних и енергетских пројеката и културној сарадњи, без значајнијег утицаја на политику и сферу безбедности, онда је то у случају Србије обимно и развијено стратешко партнерство.
За Европску унију утицај Кине на регион представља изазов на који ће бити све теже дати адекватан одговор.
Контекст
Кина и 16 земаља Централне и Источне Европе, укључујући Југоисточну Европу, су 2012. године основале иницијативу економске сарадње „16 плус један“. Пројекту су се придружиле Албанија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Летонија, Литванија, Северна Македонија, Пољска, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Хрватска, Чешка, Црна Гора, Мађарска, Естонија. Грчка је постала део процеса 2019. године, претварајући пројекат у „17 плус један“.
Кина је скоро сваке године организовала самите, надајући се да ће привући сарадњу европских земаља – учесника иницијативе – кроз улагања у инфраструктуру и технолошке индустрије.
Формат „16/17+1“ покренут је за још један стратешки кинески спољнополитички пројекат – „Један појас, један пут“, који је касније постао познат као „Појас и пут“.
„Економски појас пута свиле“, заснован на принципу старог трговачког пута који је повезивао Исток и Запад пре много векова, покренут је 2013. године. После 10 година, више од 120 земаља и скоро 30 међународних организација придружило се пројекту Један појас, један пут.
„16/17+1“ је постао саставни део стратешког плана Пекинга за успостављање веза Кине са Европом и повећање присуства Кине у Европи, а западни Балкан је постао део овог геополитичког процеса.
Ништа се није променило за западни Балкан чак ни након што се Литванија повукла из пројекта у мају 2021., а Летонија и Естонија следиле су то у августу 2022.
Албанија
Наравно, кључни партнер Пекинга на Западном Балкану је Београд, али се односи са неким другим земљама у региону могу сматрати посебним и теоретски имају потенцијал за раст. Реч је о Албанији.
Средином 20. века односи Тиране и Пекинга били су веома пријатељски. У ствари, Албанија је већ неко време главни европски партнер Кине.
Данас нема говора о блиској сарадњи Тиране и Пекинга.
Почетком 2023. премијер Еди Рама је, говорећи током посете Јапану, рекао да оквирни програм (17+1) има своје предности, али „у смислу економског утицаја, рекао бих нула“.
У том смислу може се разматрати само један случај.
Кинеска компанија Гео-Јаде Петролеум је 2016. године купила канадски Банкерс Петролеум за 441 милион америчких долара (575 милиона канадских долара), заједно са концесијом за велико нафтно поље у Албанији. Након улагања више од 2 милијарде америчких долара, компанија је почела да производи више од 90% сирове нафте у Албанији. Банкерс Петролеум је тренутно позициониран као највећи страни директни инвеститор, највећи порески обвезник у Албанији и један од највећих послодаваца.
Тренутно нема говора о било каквом значајнијем приливу кинеских „петродолара” у албанску политику. Последњих деценија Тирана води јасну прозападну, још више проамеричку политику, а појединачне, па чак и тако моћне кинеске компаније, изгледа, нису могле да утичу на то. Истовремено, немогуће је говорити о потпуној неактивности кинеских инвеститора у областима које су врло мало везане за нафтни бизнис, а веома много – за промоцију кинеских интереса. На пример, Банкерс Петролеум подржава пројекте Конфуцијевог института у Тирани.
Тренутно се Албанија неће повући из пројеката Пекинга у Европи. Барем, тако уверава Еди Рама.
Босна и Херцеговина
Кина је у Босну и Херцеговину уложила око три милијарде долара, укључујући инвестиције вредне 610 милиона долара од 2019. до 2021. и 2,44 милијарде долара у кредитима од 2010. до 2022. године. Штавише, реч је о оба дела БиХ, и о Републици Српској и о Федерацији Босне и Херцеговине. Значајно је да Конфуцијев институт ради и у Бања Луци (РС) и у Сарајеву (ФБиХ).
Кинеске инвестиције и кредити у БиХ фокусирани су првенствено на сектор транспорта, енергетике и металургије и праћени су аферама везаним за сумње у корупцију, нетранспарентност, кашњење у реализацији, а неки најављени пројекти су потпуно пропали.
За привлачење кинеског новца, сматрају локални истраживачки новинари, пре свега су заинтересовани корумпирани политичари и антизападни политичари, који захваљујући сарадњи са Кином могу да наставе своју политику, одбацујући реформе неопходне за европске интеграције и добијајући транспарентан европски новац.
Косово
Нема сарадње између Пекинга и Приштине, што није изненађујуће: Пекинг не признаје независност Косова, а Косово сматра Кину својим непријатељем.
Северна Македонија
Позитивна перцепција Кине последњих година расте у Северној Македонији, без значајнијих кинеских улагања у економију, углавном кроз „меку моћ“ – пројекте културне, образовне и медијске сарадње. Процес је постао толико видљив и препознатљив да је спроведена посебна студија под називом „Разумевање алата, наратива и утицаја кинеске меке моћи у Северној Македонији“.
Истраживачи сматрају да је Конфучијев институт „стуб” кинеске „меке моћи” – даје стипендије за студије и истраживања, потписује меморандуме о сарадњи, одржава конференције и сајмове.
Одвојено, интензивира се сарадња између универзитета Северне Македоније и Кине.
Медији су дали значајан допринос повећању утицаја Кине на македонско јавно мњење. Локалне новине редовно објављују чланке кинеског амбасадора и емитују материјале кинеских медија захваљујући споразумима о подели садржаја.
Други правац је књижевност. Последњих година дошло је до експлозивног активирања преводилачке и издавачке делатности у Северној Македонији, посебно у делу превода са кинеског на македонски, где је значајан део књига намењен дечјој публици.
Истраживачи кажу да је Северна Македонија постала нека врста експерименталног терена где Кина проучава како мека моћ функционише у демократском друштву.
Хрватска
Изградња Пељешког моста, дугог скоро 2,5 километра, који је повезао јужну Хрватску (регија Дубровник) са остатком земље, заобилазећи копнени пролаз кроз територију Босне и Херцеговине. Ово је највећи инфраструктурни пројекат у земљи последњих година, од чега је 85 одсто финансирала ЕУ. Међутим, његову имплементацију 2018. године добила је кинеска компанија Чина Роад анд Бридж Корпорејшн у тешкој конкуренцији. Јасно је да ово није кинеска инвестиција, већ озбиљан имиџ пројекат за Пекинг. Радови су изведени на време и на потребном високом техничком нивоу. Отварање моста постало је главни догађај у Хрватској 2022. године.
Србиjа
Србија је главни стратешки партнер Кине не само у региону, већ и у Европи.
Специјални односи између две земље развили су се након што је пројектил погодио кинеску амбасаду у Београду током ваздушне операције НАТО-а против Југославије 1999. године.
Сарадња Србије и Кине одвија се у свим правцима без изузетка – културном, образовном, трговинско-економском, политичком и безбедносном.
Две земље су званично стратешки партнери, што подразумева интензиван билатерални политички дијалог и размену посета на највишем нивоу.
У Београду је 2006. године основан Први Конфучијев институт на Балкану.
Кинеска компанија је 2016. године званично постала власник металуршког комбината у Смередеву.
Кина је постала најважнији трговински партнер Србије – обим кинеско-српске трговине у 2022. години премашиће шест милијарди америчких долара.
Србија и Кина су у октобру 2023. потписале Споразум о слободној трговини, што је био корак без преседана за једну европску земљу.
Кина последњих година постепено повећава своје присуство у српској привреди. Реализовани и планирани пројекти су веома различити, од моста преко Дунава за нову железничку пругу између Београда и Будимпеште до уговора вредног 3,2 милијарде евра за унапређење канализационих система у 60 месних заједница.
Кинеске стране директне инвестиције прошле године биле су 1,4 милијарде евра, што је нешто мање од 1,44 милијарде колико је уложила Европска унија. Према резултатима 2023. године, према садашњем тренду, кинеске инвестиције ће први пут бити једнаке укупном износу инвестиција свих земаља чланица ЕУ заједно.
Истовремено, постоји суштинска разлика између кинеских и европских инвестиција – за разлику од Европске уније, Кина не поставља услове за реформе и не захтева од Србије да де факто призна Косово. Напротив, Пекинг је непоколебљив заговорник територијалног интегритета Србије и, као члан Савета безбедности УН, пружа поуздану подршку Београду у разматрању питања Косова.
Треба истаћи војну сарадњу две земље. Кина је током протекле деценије у више наврата снабдевала српску војску разноврсном опремом која се може користити у области одбране: од информатичке опреме до гумених чамаца, камиона и багера.
Сарадња Војске Србије и Војске Кине развија се у различитим правцима. То су, пре свега, војно-техничка сарадња, као и сајбер безбедност, војно образовање и војна медицина.
Најзначајнији корак била је набавка наоружања Београда од Пекинга, што је представљало искорак за српску ПВО – противваздушног ракетног система средњег домета ФК-3 и беспилотних летелица ЦХ-95 и ЦХ-92А, неопходних за модерно ратовање. Војска Србије постала је једини власник комплекса ФК-3 у Европи, који је кинески пандан руском С-300 и америчком Патриоту.
Тренутно Министарство одбране Србије наставља преговоре са кинеским партнерима о новим набавкама беспилотних платформи и система ПВО.
Србија се може посматрати као главни кинески стратешки партнер у Европи, кинеска испостава на европском континенту. С друге стране, за Београд је Пекинг водећи савезник у подршци позицији Србије у међународној арени у погледу немогућности признавања независности Косова.
Црна Гора
У суседној Црној Гори присуство Кине није тако свеобухватно.
Највећи кинески пројекат у Црној Гори била је изградња аутопута Бар-Бољаре.
Црна Гора је 2014. године од Експортно-импортне банке Кине позајмила више од 900 милиона долара за финансирање деонице аутопута од 41 километар, која ће повезати лучки град Бар са суседном Србијом. Уговор је додељен Чина Роад енд Бридж Корпорејшн без отвореног тендера.
Иако је завршетак планиран за крај 2019. године, аутопут је пуштен у рад тек у јулу 2022. године, а црногорска Влада се нашла у дуговима који износе више од једне трећине годишњег буџета земље. На крају је званична Подгорица била принуђена да затражи помоћ од ЕУ за рефинансирање кредита и склопила уговоре са француском Сосијете женералом, немачком Дојче банком и америчким Мерил Линчом и Голдман Саксом.
Изградњу црногорског аутопута у дуг за кинески новац пратиле су негативне прогнозе, све до предвиђања принудног преноса државне имовине Кини, па и дела територије. На крају, интервенција западних партнера спасила је Подгорицу од најгорег сценарија.
Проблеми око изградње пута нису уништили кинеско-црногорске односе. Долазак нових председника, парламента и владе 2023. године није стао на пут сарадњи Црне Горе и Кине. Недавно постављени шеф министарства привреде земље већ је имао времена да разговара са кинеским амбасадором, који је обећао нове инвестиције.
Како је шеф црногорског парламента Андрија Мандић рекао на састанку са шефом кинеске дипломатске мисије у Подгорици, „Црна Гора тежи да што пре постане пуноправна чланица Европске уније, али остаје посвећена даљој сарадњи са Кином“.
Вреди додати да Конфучијев институт успјешно ради у Црној Гори и партнер је државног универзитета у Подгорици.
Закључци
Утицај Кине у региону Западног Балкана расте. Регион је постао мета Пекинга због ограничених могућности влада да прикупе ресурсе за економски развој на западним тржиштима капитала, због раширене корупције и корумпираних људи на власти који су заинтересовани за непрозирне услове улагања и кредитирања, као и због специфичне карактеристике као што су носталгија становништва за социјалистичком прошлошћу, антизападна осећања у Русији, земље које су поражене у рату и посебни геополитички интереси земаља које још нису превазишле последице недавних војних сукоба.
За Европску унију и Запад уопште, прилив кинеског новца на Западни Балкан, у комбинацији са кинеском меком моћи, представља сложен изазов. Доступност новца који не захтева реформе и транспарентност биће фактор који ће блокирати спровођење промена неопходних за европске интеграције. Истовремено, уколико европске интеграције региона наставе да буду блокиране, проблем изградње кинеског мостобрана на Западном Балкану биће све теже решив.
