О теми покушаја „државног удара“ из 2016. поново се нашироко расправља у Црној Гори. Средином јула заказана је судско заседање ради поновног разматрања овог високопрофилисаног случаја.
Тужилаштво је већ усагласило осуђујуће пресуде које се своде на захтев да се скоро у потпуности потврди пресуда која је већ донета, а потом укинута у жалбеном поступку. Тако црногорско правосуђе инсистира на томе да су покушај насилног „државног удара“ пре осам година организовали агенти руских специјалних служби заједно са локалним проруским политичарима, чији је циљ био да се власт промени у власт која је лојална Русији и спречи приступање Црне Горе у НАТО.
Као што знате, умешани у случај „државни удар“ постали су чланови црногорске владе након парламентарних избора 2020. године, а сада би актуелном председнику Скупштине Црне Горе могло да се суди.
Сценарио операције
Покушај „државног удара“ у Црној Гори почео је 16. октобра 2016. Црногорска полиција саопштила је да су спречили покушај насилног рушења власти током гласања на парламентарним изборима. Приведено је више људи који су, како се наводи, хтели да силом преузму власт и да убију тадашњег премијера Црне Горе, Мила Ђукановића.
Један од главних организатора пуча је, према речима полиције, био вођа радикалне организације Српски вукови, Александар (Саша) Синђелић. Након хапшења, Синђелић је пристао да сарађује са црногорском истрагом и од кључног осумњиченог постао је главни сведок оптужбе.
Захваљујући Синђелићевом сведочењу и помоћи, полиција је успела да дође до детаља плана и већ изведених акција пучиста.
Истрага је трајала неколико година.
Виши суд у Подгорици је 9. маја 2019. године објавио пресуду.
Према пресуди, извршиоци су проглашени кривим за стварање злочиначке организације и међународно деловање – на територији Русије, Србије и Црне Горе – у циљу насилног рушења уставног система Црне Горе и спречавања уласка земље у НАТО (подсетимо, Црна Гора је постала чланица НАТО-а годину и по дана након неуспелог пуча).
Сценарио пуча је укључивао:
• Протест опозиције у Подгорици због неслагања са резултатима избора (на којима је, према свим прогнозама, требало да победи владајућа партија на челу са тадашњим премијером Црне Горе Милом Ђукановићем).
• Истовремено, припадници црногорске антитерористичке јединице морали су бити неутралисани. Након тога су демонстранти обучени у униформе морали да се прикључе митингу опозиције, при чему су организовали провокативну пуцњаву, наводно да демонстрантима покажу подршку припадника реда.
• Затим је требало да дође до окупације владиних институција, посебно парламента.
• Истовремено, планиран је и покушај атентата на Ђукановића.
Према пресуди, организатори пуча – неколико држављана Србије и Црне Горе и двојица Руса – осуђени су на различито трајање затворских казни.
Бивши начелник Жандармерије Србије, сада лидер Патриотског покрета Србије (ППС) Братислав Дикић, осуђен је на осам година затвора.
Тадашњи лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић – осуђени су на по пет година.
Двојица руских држављана, Едуард Шишмаков (који је у операцији учествовао под именом Широков) и Владимир Попов (чије је право презиме Моисејев, према подацима организације Белингкет (Bellingcat, енг)), у одсуству су осуђени на 15, односно 12 година. Међународна истраживачка група Белингцкет и часопис Инсајдер тврдили су да су Руси умешани у случај из руске војне обавештајне службе.
Упитне случајности
Сви оптужени су негирали кривицу.
Едуард Шишмаков (Широков) и Владимир Попов (Моисејев) такође су у свом писменом сведочењу негирали оптужбе.
Шишмаков (Широков) је признао да познаје Синђелића, али је истакао да га је срео само два пута: у пролеће 2015. у Москви, у Музеју Великог отаџбинског рата, да би разговарали о „занимљивој српској униформи – униформи четничког покрета ”. Годину и по касније, у другој половини октобра 2016. године, према речима Руса, био је у Србији „да би написао чланак о учешћу Дунавске флотиле у Првом светском рату и прикупио податке о местима где су руски војници сахрањени.” Према његовим речима, он је на састанку са Синђелићем у Београду разговарао „само о питању Српског четничког покрета и могућности организовања састанака са њиховим вођама“.
С друге стране, Попов (Моисејев) је изјавио да је у Србији био почетком или крајем октобра 2016. године на позив издавачке куће, и док је био „у Београду у једном од централних паркова“, буквално случајно „био је сведок сусрета Едуарда Широкова са странцем“ (са Синђелићем).
Дикић је инсистирао да је тада, 2016. године, дошао у Црну Гору у манастир Острог (СПЦ) због здравствених проблема.
Црногорска опозиција је тврдила да није реч о пучу, већ о подвали коју је Ђукановићево окружење организовало да остане на власти.
Чека се нова пресуда
Пресуда суда од 9. маја 2019. године никада није ступила на снагу.
Након резултата парламентарних избора 2020. године, на власт у Црној Гори дошла је опозициона коалиција, предвођена Демократским фронтом.
Апелациони суд Црне Горе је 5. фебруара 2021. године укинуо првостепену пресуду у суђењу за „заверу за државни удар“, јер су „учињене битне повреде кривичног поступка“.
Касније су тужиоци који су водили случај оптужени за кршење закона (оптужбе нису биле везане за случај „државни удар“) и задржани су у притвору.
Нови парламентарни избори само су потврдили успех политичких снага које су раније биле део Демократског фронта. Тако је за председавајућег Скупштине Црне Горе изабран један од бивших лидера ДФ-а и оптужени Андрија Мандић.
Чинило се да ће прича из 2016. године, о покушају насилног рушења Ђукановићеве власти, бити заборављена.
Али није.
У априлу 2023. почело је поновно суђење „случају државног удара“. Како наводе у тужилаштву, измењене су неке формулације, али не и правна квалификација кривичних дела, као ни списак оптужених и њихових казни.
Суд би 12. јула ове године требало да објави нову пресуду у предмету. Ова одлука може из корена да промени целокупну политичку ситуацију у Црној Гори, препознајући најутицајније проруске политичаре као злочинце. У супротном, у земљи се ништа не би променило, што значи да би тада прозападни, евроатлантски курс земље био изгубљен.
