- Мађарска 1. јула преузима председавање ЕУ
Један од приоритета мађарског председавања биће доследност политици проширења заснованој на достигнућима кандидата, са снажнијим фокусом на европске интеграције Западног Балкана. „ЕУ је дуго била снажно ангажована на обезбеђивању европске перспективе за Западни Балкан, јер Заједница не може бити потпуна без приступања овог региона. Интеграција региона користи Европској унији у економском, безбедносном и геополитичком смислу“, наводи се у програму мађарског председавања.
Што се тиче деловања Савета ЕУ за спољне послове, стабилност на Западном Балкану је од виталног значаја за ЕУ, како је наведено. Због тога ће током мађарског председавања бити подржано продубљивање конкретних пројеката сарадње са регионом, посебно оних за унапређење регионалне сарадње и стабилности.
Планиран је и самит ЕУ-Западни Балкан.
Предвиђено је да ће Мађарска током свог председавања посебну пажњу посветити европским интеграцијама Србије, фокусирајући се на деблокаду процеса отварања нових поглавља у приступним преговорима. Представници званичне Будимпеште раније су истакли да европске интеграције Србије не треба да стају, упркос одбијању Београда да своју спољну и безбедносну политику усклади са политиком ЕУ и да се придружи европским санкцијама против Руске Федерације.
- Црна Гора је ушла у завршну фазу европских интеграција
Шефови дипломатија држава чланица ЕУ одобрили су позитиван извјештај о испуњавању привремених стандарда (ИБАР) Црне Горе у поглављима 23 и 24 (владавина права) на Међувладиној конференцији ЕУ и Црне Горе у Бриселу 26. јуна.
„Ова Међувладинa конференцијa показује да је ЕУ спремна да иде напред ка проширењу, а сада ћемо отворити завршну фазу наших преговора са Црном Гором“, рекао је европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи.
Након позитивног ИБАР-а, Подгорица се нада интензивирању приступних преговора. Пре свега, реч је о обнављању процеса затварања осталих деоница, први пут у последњих седам година.
- Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац
Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен.
За Резолуцију је гласао укупно 41 посланик. Готово сви су представници владајуће коалиције, са изузетком албанских посланика. Већина опозиције је била одсутна током гласања.
Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти у Независној Држави Хрватској (НДХ) током Другог светског рата. Два друга концентрциона логора у нацистичкој Немачкој додата су Резолуцији у последњем тренутку и нису променила суштину документа.
Скупштина осуђује свако негирање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сећања на те трагичне догађаје кроз едукативне програме и активности које ће спречити сваки облик ревизионизма. Од сада се 22. април сваке године званично обележава као Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу.
Иницијатор Резолуције, председник Скупштине, лидер Нове српске демократије Андрија Мандић, истакао је да је Црна Гора „прва држава на свету“ која је донела Резолуцију о Јасеновцу и „осудила овај геноцид“.
Посланица владајућег Покрета Европа сада (ПЕС) Бранка Марковић истакла је да „Резолуција не може бити усмерена против данашње Хрватске или хрватског народа“. „Као што смо нагласили да Срби не могу бити означени као геноцидни народ због Резолуције о геноциду у Сребреници, тако ни Хрвати не могу бити геноцидни народ због Резолуције о геноциду у Јасеновцу“, рекла је она.
Истовремено, Министарство вањских и европских послова Хрватске саопштило је да се одлука Црне Горе о усвајању Резолуције о геноциду у систему логора Јасеновац и логорима Дахау и Маутхаузен не може сматрати добронамерном и добросуседском у односу на Р. Хрватску и да то није било у складу са декларисаним циљем чланства Црне Горе у Европској унији.
„Имајући у виду стварну сврху овог акта Скупштине Црне Горе, који Црну Гору доводи у позицију коју Република Хрватска не може тумачити као добросуседску и која је у супротности са намерама развоја пријатељских односа, Република Хрватска задржава право да реагује на одговарајући начин“, закључује се у саопштењу.
Према речима хрватских званичника, црногорски парламент је одлуку донео под притиском „других земаља у региону“ (Србије) и својеврсни је одговор на резолуцију о Сребреници.
Очекује се да ће усвајање Резолуције о Јасеновцу негативно утицати на процес европских интеграција Црне Горе због става чланице ЕУ, Хрватске.
- Последња рунда преговора Београда и Приштине уз посредовање ЕУ завршена неуспешно
У оквиру редовног косовско-српског дијалога 26. јуна у Бриселу није било састанка председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Албина Куртија. Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борел и специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак одвојено су се састали са Куртијем и Вучићем. Након билатералних састанака најављен је тројни састанак, али до њега није дошло.
Борел је рекао да Приштина није спремна за тројни састанак, а представници Косова су имали одређене услове за његово одржавање. Борел говори о званичној потврди (потписивању) основног Охридског споразума од стране Београда, који је договорен у оквиру дијалога Косово-Србија, уз посредовање Европске уније у фебруару 2023. године. Други захтев је изручење вође оружаног напада на село Бањска на северу Косова прошлог септембра, Милана Радоичићa Приштини.
Отказани тројни састанак и општи ток последње рунде дијалога о нормализацији односа Србије и Косова показују да ЕУ тренутно није у стању да убеди обе стране у неопходност испуњавања раније постигнутих споразума. Међутим, у Бриселу су оптимисти у вези са тим.
Према речима високог представника ЕУ за спољне послове, „није довољно што ЕУ жели да нормализује односе између две стране ако оне не могу да се договоре о томе како даље. Не можемо да урадимо посао уместо њих. Наша улога је да помогнемо и подржимо стране у покушају да наставе дијалог и ми ћемо остати посвећени томе“, рекао је Борел.
- Северна Македонија је спремна да промени Устав и укључи „бугарску мањину“ у текст
Ово је на Дубровачком форуму 29. јуна саопштио Тимчо Муцунски, један од лидера владајуће партије ВМРО-ДПМНЕ, министар спољних послова Северне Македоније.
Према његовим речима, Скопље ће пристати да испуни овај захтев Софије, ако уставне промене ступе на снагу даном приступања Северне Македоније Европској унији. „Желимо предвидљивост, желимо да знамо да је ово последње билатерално питање са којим се суочавамо“, рекао је Муцунски, назвавши то рационалним европским компромисом.
Према његовим речима, нова влада жели да има добре односе са Бугарском и фокусираће се на европске интеграције и сродна питања – борбу против корупције, владавину права и економски развој.
Као што знате, преговори о чланству Северне Македоније у Европској унији блокирани су због ултиматума Бугарске. Софија захтева да суседна држава измени Устав, помињајући Бугаре као државотворни народ Северне Македоније.
ВМПО-ДПМНЕ је победио на последњим изборима, тврдећи да није спреман да испуни бугарске захтеве.
- Бивши главни специјални тужилац Црне Горе осумњичен је да је починио ратни злочин пре више од 30 година
Бивши главни специјални тужилац Црне Горе Миливоје Катнић осумњичен је да је починио ратни злочин против цивилног становништва током агресије Југословенске народне армије на Дубровник 1992. године. Специјално државно тужилаштво Црне Горе терети Катнића за насилничко поступање према хрватским цивилима.
Катнић, који се због друге истраге налази у притвору од 14. априла, саслушан је као осумњичени за ратни злочин почињен у Хрватској.
Катнић је током рата у Хрватској био помоћник команданта за правне послове у команди ЈНА у окупираном Цавтату.
Бивши главни специјални тужилац негира умешаност у ратне злочине.
Катнић је био главни тужилaц у случају државног удара, који су, према истрази, организовали агенти руских специјалних служби уз учешће проруских политичара у Црној Гори. Тренутно je у случај државног удара умешан део владајуће коалиције у Црној Гори. Опозиција је уверена да све оптужбе на рачун Катнића имају за циљ дискредитацију истраге о том случају.