- ЕУ подржава пројекат рударства литијума у Србији
Европска унија и Србија потписале су Меморандум о стратешком партнерству о одрживим сировинама (пре свега литијуму), као и о производњи акумулатора и електричних возила.
Документ је потписан 19. јула током Самита о критичним сировинама у Београду.
Европска комисија наглашава да је сврха партнерства постављеног у Меморандуму да подржи развој нових локалних индустрија и квалитетних радних места.
Предвиђена је блиска сарадња ЕУ и Србије у пет области.
То укључује истраживање и иновације, пре свега у оквиру програма ЕУ Хоризонт Европа. Обе стране ће размењивати знање и технологију на основу потписаног Меморандума.
Друга област сарадње обухвата мобилисање финансијских и инвестиционих инструмената ЕУ за подршку инвестиционим пројектима у Србији.
Предвиђена је и обука и усавршавање српских специјалиста.
Након потписивања Меморандума о разумевању, ЕУ и Србија ће израдити мапу пута у којој ће се у року од шест месеци изнети конкретни кораци за спровођење стратешког партнерства.
Споразуми Београда и Брисела имају за циљ подршку пројекту рударства литијума – пројекту Јадар. Упркос протестима еколошких активиста и становника региона где би требало да се вади литијум, пројекат су недавно „реанимирали“ власти Србије.
- Албанија позива Грчку да легално оконча стари рат
Албански парламент је 18. јула гласао за декларацију којом се Грчка позива да укине 84-годишњи закон о проглашењу ратног стања са Албанијом.
У апелу посланици траже од албанске владе да уложи све напоре, заједно са грчком владом, да укине „ратно право“ и правне импликације које закон повлачи.
Италија је 28. октобра 1940. објавила рат Грчкој, напавши је са тада окупиране албанске територије. Одмах након тога, Грчка је објавила „ратно стање” са Италијом и Албанијом. Краљевским указом од 10. новембра 1940. године албанско становништво је исељено са грчких територија док им је одузета имовина. Од тада су ове норме остале на снази. Дакле, Албанија и Грчка, иако су обе НАТО савезнице, технички су још увек у рату, а имовина етничких Албанаца у Грчкој вредна стотине милиона долара остаје блокирана.
- Александар Касаноф постаје нови представник САД за Западни Балкан.
Он ће заменити Габријела Ескобара, коме је мандат истекао крајем маја.
Како је саопштио Стејт департмент, Александар Касаноф је изабран за заменика помоћника секретара за Западни Балкан, као и за штампу и јавну дипломатију у Бироу за европска и евроазијска питања.
Претходно, Касаноф је био извршни помоћник бившег подсекретара за политичка питања, Викторије Нуланд. Служио је у америчким дипломатским мисијама у Ирској, Туркменистану, Чилеу и Украјини. Добитник је награде Џејмс Клемент Дан за изузетност за свој рад као политички саветник у амбасади САД у Кијеву током Евромајданске револуције 2014. године, преносе српски медији.
- Косово затворило руско-српску мрежу бензинских пумпи
Инспекторат Министарства индустрије, предузетништва и трговине Косова, уз подршку локалне полиције, затворио је три бензинске пумпе Нафтне индустрије Србије (НИС Петрол) у Северној Митровици и Зубином Потоку, док је Косовска агенција за приватизацију (КАП) раскинула уговоре о закупу.
Према наводима косовских власти, бензинске пумпе су радиле без одговарајуће дозволе, док две од њих нису биле ни опорезоване.
Министар унутрашњих послова Џелал Свечља изјавио је да „кршиоцима закона као што је НИС Петрол, филијала руског Гаспрома, није место у Републици Косово“.
Главни власник НИС-а је Гаспром Нефт, Гаспром и Влада Србије.
Отварање бензинске пумпе НИС Петрол на северу Косова 2016. године изазвало је снажан отпор косовских власти, које су рад компаније у Северној Митровици назвали покушајем ширења руског утицаја на Косову и широм региона. Приштина је тада упутила протестну ноту Европској унији и међународним институцијама.