- Влада Косова укинула забрану увоза из Србије
Приштина је увела забрану када је српска полиција ухапсила тројицу косовских полицајаца, тврдећи да су илегално прешли административну линију. Чак и након што су тројица пуштени, забрана је остала на снази. После неког времена, забрана је измењена пошто је Приштина дозволила увоз сировина, остављајући увоз готових производа под забраном.
Одлука о деблокади увоза српске робе за сада је на снази на једном граничном прелазу: Мердаре, где ће роба пролазити пооштрени преглед. На осталим граничним прелазима, забрана уласка робе из Србије остаје на снази док се не инсталира опрема за скенирање, како би се обезбедиле свеобухватне провере. „Скенери ће бити постављени на свим граничним прелазима чим стигну, али ће за сада Мердаре бити отворен под оштријом контролом“, рекао је 7. октобра косовски премијер Аљбин Курти.
Одлука о делимичном укидању забране увоза из Србије долази уочи 10. годишњице постојања Берлинског процеса, који има за циљ да обезбеди слободно кретање робе, услуга и људи на Западном Балкану, а уочи планираног састанка ЦЕФТА. (ЦЕФТА, Централноевропски уговор о слободној трговини, јесте споразум који су потписале земље југоисточне Европе које нису чланице Европске уније, са циљем да се кроз развој трговинских односа нације широм региона приближе ЕУ).
Као подстицај за деблокаду српског увоза, Приштина је добила обећање да ће Косово, као држава, моћи да буде представљено у оквиру ЦЕФТА. Тренутно Косово представља мисија УН на Косову, УНМИК.
Коментаришући одлуку Приштине, немачки амбасадор на Косову Јорн Роде је оценио да је то значајан корак ка деблокади ЦЕФТА.
Амбасада САД у Приштини поздравила је одлуку косовске владе, истакавши да је то корак у правом смеру, јачање и регионалне економске интеграције и пут Косова ка ЕУ.
Председник Србије Александар Вучић истакао је да је потез Приштине важан за српску привреду и додао да очекује да ће косовске власти, упркос одлуци да укину забрану увоза српске робе преко прелаза Мердаре, „учинити све да заиста спрече слободан проток роба и услуга“. „Трећи дан би могли некога да зауставе из непознатих разлога, четврти дан ће затворити пункт, петог дана ће објавити да су пронашли „два патрона 7,62 мм које ће сами подметнути“, а затим рећи: „Затварамо [границу] наредних 11 месеци док не нађемо скенере“. Ипак, упркос томе, увек је боље да нека роба прође него да уопште не прође“, рекао је Вучић 7. октобра.
- Катастрофалне поплаве у Босни и Херцеговини узроковале страдања и економске губитке
Након обилних падавина у ноћи са 3. на 4. октобар у централном делу Босне и Херцеговине, у Федерацији БиХ, настале су катастрофалне поплаве и клизишта.
Највише су погођени кантони Јабланица, Коњиц, Кисељак, Фојница. Уништено је на десетине зграда, аутопут М17, железничке пруге, предузећа и инфраструктурних објеката.
Страдало је више од 20 људи. Највише жртава потврђено је у Доњој Јабланици, где је бујица са огромном количином камења буквално прогутала село. Претпоставља се да је до катастрофе дошло због близине каменолома који се налази изнад насеља. Покренута је истрага.
Спасиоци и даље трагају за несталима. У помоћ је стигло неколико спасилачких тимова из Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније и Турске. Друге врсте помоћи пружиле су Албанија, Мађарска и Румунија.
Хитна подршка је пружена преко Механизма цивилне заштите Европске уније.
Владе Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта прогласиле су 8. октобар за Дан жалости.
Економске последице елементарне непогоде још се процењују. Већ сада је јасно да је државно предузеће „Железнице Федерације БиХ“ дневно бележило губитке од око 270.000 конвертибилних марака због потпуног обустављања теретних пошиљки из хрватске луке Плоче ка привредним друштвима широм Босне и Херцеговине.
- Без значајнијих промјена у локалној власти након избора у Босни и Херцеговини
Оквирни резултати локалних избора одржаних у Босни и Херцеговини 6. октобра указују да су највеће националне странке у БиХ углавном задржале своје позиције у локалним властима и контролу над већином општина и градова. Реч је о три политичке снаге:
СДА, Странка демократске акције – водећа странка Бошњака у БиХ,
ХДЗ БиХ, Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине) – водећа странка Хрвата БиХ,
СНСД, Савез независних социјалдемократа (Савез независних социјалдемократа) – водећа странка Срба у БиХ.
Позиције ХДЗ-а БиХ и СДА су благо ослабиле јер је забиљежен тренд пада популарности ових политичких снага, али и даље ове странке остају међу неприкосновеним лидерима у Федерацији Босне и Херцеговине.
Доминација СНСД-а Милорада Додика међу српским бирачима је готово огромна. Странка је, према исходу избора, обезбедила око 80 посто начелничких места у Републици Српској (51 од 63 општине и града према оквирним подацима) и два градоначелничка места у Федерацији Босне и Херцеговине.
Излазност на изборима у недељу била је нешто изнад 47 одсто, најнижа у последњих 20 година.
Избори у Јабланици, Коњицу, Крешеву, Кисељаку и Фојници одгођени су јер су ове општине 4. октобра биле погођене поплавама и клизиштима.
Централна изборна комисија има рок од 30 дана да одлучи када ће бити одржани избори на овим просторима.
- „Акција грађанске непослушности“ у главном граду Албаније
У организацији опозиционе Демократске странке, протест је почео 7. октобра маршом од седишта Демократске партије до кабинета премијера, седишта владајуће Социјалистичке партије, градске скупштине Тиране, Министарства унутрашњих послова и парламента. Током митинга, демонстранти су бацали молотовљеве коктеле на владине зграде, док је полиција користила сузавац да заустави немире. Неколико полицајаца и активиста је повређено.
Протесту од 7. октобра претходио је догађај у парламенту 30. септембра, где су опозициони посланици прво блокирали говорницу и бацали разне предмете на говорника и владине званичнике, пре него што су изнели столице из сале за седнице и запалили их на улазу у зграду.
Руководство Демократске странке одлучило је да покрене акцију грађанске непослушности након што је Апелациони суд осудио једног од лидера ДС Ервина Салијањија на 12 месеци затвора под оптужбом за „лажно извештавање“. Опозиција је одбацила хапшење и осуду посланика означила као „слепи чин освете и политичког терора против Демократске странке“, оптужујући премијера Едија Раму за саучесништво.
Ервин Салијањи је 2018. године затражио оставку тадашњег министра унутрашњих послова због навода о умешаности његовог брата у трговину дрогом. Међутим, испоставило се да су аудио снимци које је објавио у јавности лажни.
Главни захтев који су поставили организатори ове акције грађанске непослушности је оставка владе социјалиста на челу са Едијем Рамом и формирање технократске прелазне владе до парламентарних избора заказаних за наредну годину. Демократе оптужују Рамину владу да је манипулисала претходним гласовима.
