- Пет земаља Западног Балкана моћи ће да добију средства ЕУ у оквиру Плана раста
Комисија за ИПА (Инструмент за претприступну помоћ) ЕУ одобрила је реформске програме Албаније, Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије.
Програми реформи у земљама Западног Балкана су предуслов за добијање средстава у оквиру новог Инструмента за реформу и раст од шест милијарди евра, познатог као План раста Западног Балкана. План, који је почетком маја одобрио Савет ЕУ, има за циљ да подржи земље широм региона на њиховом путу ка чланству у ЕУ.
Очекује се да ће Европска комисија 16. октобра одобрити коначну одлуку о исплатама у оквиру Плана раста и да ће бити спремна да изврши прве уплате из пакета који је доступан овим земљама.
Једина држава у региону која тек треба да добије одобрење за програм реформи јесте Босна и Херцеговина, јер се документ који је ова земља предала ЕУ показао непотпуним и није уважио све предлоге које је изнела Европска комисија.
- На самиту Берлинског процеса потписан нови Акциони план за јединствено регионално тржиште
Шефови влада шест земаља Западног Балкана – Албаније, Косова, Северне Македоније, Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине – потписали су на Самиту Берлинског процеса нови Акциони план за јединствено регионално тржиште за период од 2025. до 2028, као и нови споразум о мобилности, који омогућава приступ високом образовању.
Самит је одржан у Берлину, под вођством немачког канцелара Олафа Шолца.
Нови Акциони план за јединствено регионално тржиште саставни је део Плана раста за Западни Балкан. Поред јачања сарадње у региону, план треба да постане одскочна даска за ширу интеграцију са јединственим тржиштем ЕУ.
- Косово дало зелено светло за држављане БиХ без визе
Косово ће од 1. јануара 2025. једнострано дозволити слободан улазак у земљу носиоцима личних карата из Босне и Херцеговине, упркос одбијању Републике Српске да ратификује Споразум о мобилности о слободном кретању.
Ово је рекао премијер Косова Аљбин Курти на самиту Берлинског процеса.
Споразум о слободи кретања између шест земаља Западног Балкана потписан је 2022. године у оквиру Берлинског процеса. Али Република Српска, која подржава став Србије о непризнавању Косова, блокира одлуку о слободном кретању за носиоце косовских личних карата.
- Косово ће бити директно представљено у ЦЕФТА трговинском споразуму
У Централноевропском споразуму о слободној трговини (ЦЕФТА), Косово ће од сада бити директно представљено, од стране сопствених институција, а не од УНМИК-а, мисије УН на Косову. Одлука је донета 10. октобра на мешовитом комитету ЦЕФТА, којим ове године председава Србија.
УНМИК је почео да представља Косово у ЦЕФТА 2007. године, када је Приштина приступила споразуму и годину дана пре него што је Косово прогласило независност.
Међутим, Косово ће у документима ЦЕФТА бити означено звездицом, да би се означио његов статус на чекању.
Одлука о представљању Косова у ЦЕФТА донета је након што је Косово укинуло забрану увоза из Србије.
- Блокада рада парламента БиХ успорава европску интеграцију земље
Представници Бошњака у Дому народа Парламента Босне и Херцеговине поново су изостали са седнице 8. октобра и тако створили ситуацију без кворума. Група босанских посланика од марта блокира рад једног од дома парламента БиХ.
Бошњаци протестују због разматрања Нацрта закона о Уставном суду БиХ којим би се избациле стране судије и фактички увело гласање по националности у одлучивању.
Овај закон је предложио посланик Српске демократске странке (СДС).
Бошњачки посланици сматрају да је нацрт закона напад на уставни поредак земље. „Тражимо да се овај предлог закона скине са дневног реда“, рекао је 8. октобра Кемал Адемовић, шеф бошњачке фракције.
Амбасада Сједињених Америчких Држава у Сарајеву оштро је критиковала став бошњачке фракције. Дипломате су истакле да закон о Уставном суду БиХ нема шансе да буде изгласан, јер неће обезбедити потребну већину у парламенту БиХ, па су бошњачки представници блокирали Дом народа с циљем прикупљања јефтиних политичких поена. У саопштењу Амбасаде се истиче да цинични трик бошњачке фракције онемогућава нормалан законодавни рад у тренутку када БиХ пред собом има огромну агенду законодавне реформе у вези са ЕУ којом се мора бавити.
Босна и Херцеговина је у марту од Европског савета добила сагласност за покретање преговора о приступању Европској унији, али под условом да пре тога донесе још неколико реформских закона. Од тада је парламент блокиран и ништа није урађено. Сходно томе, почетак преговарачког процеса са ЕУ је угрожен.
- Дубровачка декларација усвојена на самиту „Украјина – Југоисточна Европа“
Учесници самита осудили су руску агресију на Украјину, назвавши је „великом претњом миру, безбедности и стабилности југоисточне Европе, целог европског континента и света уопште“, и изјавили да подржавају независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине.
Декларација наглашава важност усклађености са политиком санкција ЕУ према Русији и потребу за „кохерентношћу“ политика нација са одлукама и акцијама предузетим у оквиру заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.
Учесници су поново потврдили подршку европским интеграцијама партнера у југоисточној Европи, Украјини, Молдавији и Грузији, и поздравили чињеницу да је НАТО потврдио подршку Украјини на њеном путу ка пуним евроатлантским интеграцијама.
Декларација такође изражава чврсту решеност да се одговорни за злочине почињене током руске агресије на Украјину приведу правди.
Декларацију су потписали премијер Хрватске Андреј Пленковић и председник Украјине Володимир Зеленски, потпредседница Европске комисије Дубравка Шуица, као и председници Косова, Србије, Словеније и Црне Горе, премијери Албаније, Бугарске, Грчке, Северне Македоније, председавајућа Већа министара Босне и Херцеговине, министри вањских послова Молдавије, Румуније и Турске.
Председник Србије Александар Вучић тврдио је да је успео у томе да се из Декларације избаце клаузуле о обавези увођења санкција Русији. Међутим, по мишљењу аналитичара, највероватније је Вучићева изјава била само ПР потез усмерен на публику у Москви.
- Турска проширује сарадњу у области одбране са Албанијом и Србијом
Премијер Албаније Еди Рама и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписали су 10. октобра у Тирани заједничку изјаву о продубљивању стратешког партнерства и три споразума о сарадњи – у области високог образовања, пољопривреде, односа с јавношћу и медија. Такође, током посете турског председника, у Тирани је отворена највећа џамија у региону, изграђена уз подршку турске стране.
Ердоган и Рама су такође разговарали о питањима везаним за одбрамбену индустрију. Према речима албанског премијера, Турска у Албанију пребацује неколико дронова камиказа.
***
Председници Србије и Турске Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган најавили су 11. октобра у Београду да ће јачати сарадњу у различитим областима, посебно у области одбрамбене индустрије.
„Постоји огроман потенцијал за сарадњу у области одбране“, нагласио је Ердоган.
„Важно је да успоставимо много ближе односе за сарадњу у области одбране, да створимо тим који би на томе радио“, рекао је Вучић после разговора са Ердоганом. „Турска одбрамбена индустрија је много јача од наше, али без лажне скромности не можете занемарити ни Србију“, приметио је он и додао да је Србија недавно дала дозволе Турској и извезла „огромне количине муниције“.
Једна од главних тема разговора Вучића и Ердогана била је економска сарадња.
Турски председник је односе две земље описао као „златно доба“. „У протекле две године, трговински промет је достигао две милијарде долара, рекао је Ердоган. Инвестиције које имамо у Србији премашују 400 милиона долара“, додао је турски председник.
Током посете, Турска и Србија потписале су 11 споразума који јачају сарадњу у низу области, од трговине до помоћи у случају катастрофа.
***
Ердоганова посета Албанији и Србији показала је да Западни Балкан остаје приоритет у спољној политици Анкаре, а да је Турска један од главних актера у региону.
Осим тога, после успешне посете израелског председника Тирани пре месец дана, турском руководству је било важно да предузме кораке да Албанију и Србију задржи међу својим геополитичким савезницима.
- Приштина тражи да се поново успостави зона безбедности на граници са Србијом, КФОР се противи
Косовски премијер Аљбин Курти позвао је међународну заједницу да обнови копнене и ваздушне зоне безбедности на граници између Србије и Косова, широке 5 км, односно 25 км.
Курти је рекао да Србија злоупотребљава подизање безбедносне зоне тако што довлачи додатне трупе у гранично подручје.
Неколико дана након позива, Курти је на Фејсбуку објавио фотографије српских војника за које је тврдио да стоје на 50 метара од границе са Косовом.
Истовремено, Министарство одбране Србије одбацило је Куртијеву изјаву као дезинформацију. Како је навело министарство, српска војска је била у пограничном појасу јер је морала да спречи нелегалан извоз дрва на Косово.
Мисија НАТО-а на Косову, КФОР, одговорна је за безбедност граница Косова са Србијом.
Коментаришући новинарима могућност поновног успостављања зоне безбедности, КФОР је рекао да не виде могућност да се то уради на копну и у ваздуху дуж границе Србије и Косова.
- У Тивту је одржан самит Брдо-Бриони процеса
Европска унија није потпуна без земаља Западног Балкана – заједничка је порука председника земаља региона који су присустовали самиту Брдо-Бриони, који је одржан 8. октобра у Тивту, у Црној Гори.
Учесници су истакли да је проширење Европске уније, које би укључило земље Западног Балкана, данас још већи геополитички императив. Истакнуто је и да је изузетно важно одржавати добросуседске односе.
Председник Србије Александар Вучић није присуствовао пленарном делу самита, иако се касније придружио учесницима, истакавши да је реч о његовој одлуци да се састане са председником Црне Горе Јаковом Милатовићем, који је својевремено на Вучићев захтев присуствовао самиту Отворени Балкан у Београду.
Брдо-Брионски процес је словеначко-хрватска иницијатива покренута 2010. године са циљем изградње поверења и помоћи земљама Западног Балкана на путу ка Европској унији. Међутим, како посматрачи примећују, последњих година ова иницијатива је више личила на регионални дискусиони клуб него на практичан алат за европску интеграцију региона.
- Отворени азилантски центри за мигранте које је основала Италија у Албанији
Објекти се налазе у градовима Шенђин и Ђадер у општини Љеш, у северозападној Албанији, али остају под италијанском јурисдикцијом и њима ће управљати Италија. Спољну безбедност ће осигурати албанска страна.
Центри ће радити у складу са петогодишњим уговором који су прошлог новембра потписали италијанска премијерка Ђорђа Мелони и њен албански колега Еди Рама. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поздравила је споразум као пример размишљања „ван уобичајених оквира“ у решавању проблема миграције у Европску унију, али су га групе за људска права критиковале као опасан преседан.
Планирано је да до 3.000 миграната, које сваког месеца покупи италијанска обалска стража у међународним водама, прво буде прегледано на спасилачким бродовима да би потом бивали прослеђени у Албанију на даљи преглед.
Тражиоци азила чији су захтеви прихваћени биће пребачени у Италију са дозволом боравка. Они који добију одбијеницу биће враћени у домовину о трошку Италије.
Рад два центра за азил за мигранте у Албанији у периоду од пет година коштаће Италију 670 милиона евра.
