- Албанија отвара прва поглавља преговора о придруживању ЕУ
Дана 15. октобра, на састанку друге Међувладине конференције у Луксембургу, отворена су преговарачка поглавља из Кластера 1, Основе. Реч је о поглављима о функционисању демократских институција, реформи јавне управе, правосуђу, законодавству, јавним набавкама и финансијској контроли.
Албанску делегацију предводио је премијер Еди Рама, који је истакао да би Албанија требало да уђе у ЕУ до 2030. године.
Међутим, посматрачи изражавају сумњу у приступање Албаније ЕУ у наредних шест година, предвиђајући дужи пут до циља да земља постане чланица Европске уније.
Кључни изазови за Тирану укључују потребу за увођењем принципа владавине права и борбе против корупције.
- Вучић обавио телефонски разговор са Путином
Позив је одржан 20. октобра поводом 80. годишњице ослобођења Београда током Другог светског рата. „Верујем да ће овај разговор помоћи даљем развоју односа Русије и Србије“, рекао је српски председник.
Према Вучићевим речима, он је у разговору са Путином нагласио да Србија нема намеру да уводи санкције Руској Федерацији. Поред тога, током телефонског састанка, стране су разговарале о снабдевању гасом. „Разговарали смо и о споразумима о гасу, те очекујем да… ћемо почети да разговарамо о дугорочном споразуму са Руском Федерацијом“, рекао је Вучић.
Разговор председника Србије и председника Руске Федерације вођен је уочи самита БРИКС-а у Казању. Вучић је очигледно своје одсуство са самита Путину покушао да објасни на начин да умањи негативне импликације овог потеза на српско-руске односе. Реч је, пре свега, о обезбеђивању даље куповине руског гаса од стране Србије по сниженим ценама.
С друге стране, неколико сати након телефонског разговора са председником Русије, председник Србије се састао са помоћником државног секретара САД Џејмсом О’Брајаном и генералном директорком за Европу у Европској служби за спољне послове Ангелином Aјхорст. Према Вучићевим речима, то је био „одличан састанак, фокусиран на политичку ситуацију у региону, актуелну ситуацију на Косову и Метохији и јачање сарадње у више области“.
Очигледно је да председник Србије покушава да настави да води вишевекторску политику, балансирајући између Русије и Запада.
- Вучић прескочио самит БРИКС-а
Председник Србије Александар Вучић најавио је 21. октобра да неће присуствовати самиту БРИКС-а у Русији од 22. до 24. октобра. У том периоду имаће састанке са премијером Пољске Доналдом Туском и премијером Грчке Киријакосом Мицотакисом. Касније се очекује долазак шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Како је председник Србије изјавио у телевизијском интервјуу, Путин је свестан његове одлуке, пошто су о томе разговарали телефоном дан раније. Вучић је навео да је Путину казао да „све и да нема најављених посета, било би ми изузетно тешко да дођем због разних тема“, што Путин „добро зна“ јер „разуме Србију“. Ипак, „послаћемо делегацију од четири наша министра”, нагласио је председник Србије.
Србију ће на самиту у Казању представљати потпредседник Владе Александар Вулин, министар одбране Братислав Хасић, министарка привреде Адријана Месаровић и министар Ненад Поповић.
Састав делегације указује на то да је Србија спремна да развија односе са чланицама БРИКС-а у војној и привредној области. Међутим, Београд очигледно није спреман да мења спољнополитички вектор са ЕУ на БРИКС.
- У Црној Гори је јавно објављен резултат пописа становништва
Највише грађана Црне Горе се изјашњава као Црногорци: 41,12 одсто (256.436). Следе Срби са 32,93 одсто (205.370), и Бошњаци – са 9,45 одсто (58.956).
Око 4,97% грађана (30.978) идентификовало се као Албанце, 2,06% (12.824) – као Русе, а 1,63% (10.162) – као муслимане.
Такође, 2,88 одсто грађана, односно 17.907, одлучило је да се о томе не изјасни.
Ово је саопштено на конференцији за новинаре у Државном заводу за статистику (Монстат), где су изнети подаци о попису становништва који је обављен од 3. до 28. децембра 2023. године.
Према попису, већина Црногораца говори српским језиком: 43,18 одсто (269.307). Црногорски језик зарадио је 34,52 одсто (215.299), а трећи је босански језик са 6,97 одсто (43.470).
Албански говори 5,25% (32.725), руски 2,36% (14.731), а српскохрватски 2,08% (12.999).
Такође, 1,71 одсто становништва (10.691) уздржало се од изношења мишљења.
Након објављивања резултата пописа, уследили су позиви владиних званичника који представљају просрпске политичке снаге да подрже давање службеног статуса српском језику. Конкретно, ово је изјавио министар унутрашњих послова Црне Горе Данило Шарановић. Он је рекао да ће подржати да српски језик постане званичан и иницијативу да се српски језик упише као службени у Уставу Црне Горе.
Тренутно је црногорски језик дефинисан као „службени“ језик у Уставу Црне Горе. Српски, као и босански, албански и хрватски језици су ти који се „службено користе“.
- Ухапшен бивши председник Албаније Илир Мета
Бивши председник Албаније и председник Слободарске партије Илир Мета ухапшен је по налогу Специјалног тужилаштва за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК).
Мета је оптужен за корупцију, прање новца, као и непријављивање и прикривање богатства. Он негира све оптужбе.
Илир Мета је био председник Албаније од 2017. до 2022. Поред функције председника, био је и премијер, министар спољних послова, а обављао је и друге високе функције. Последњих година Мета је био противник премијера Едија Раме и његове политичке снаге.
Лидер опозиционе Демократске партије Сали Бериша рекао је да је хапшење Мете намештао Рама, који „жели да удари на своје политичке противнике“.
Представници Слободарске партије упозорили су да би даље задржавање Илира Мете у притвору довело до протеста.
