Најзанимљивији догађаји на Западном Балкану у 2024. години:
• Интензивирање процеса европских интеграција земаља Западног Балкана; стари и нови изазови ЕУ интеграција у већини земаља региона.
• Дијалог Београда и Приштине је „на ћорсокаку”.
• Резолуција Генералне скупштине УН о Сребреници и одговор Београда,
• Масовни протести студената и све сложенија унутрашњеполитичка ситуација у Србији крајем године.
Резолуција УН
Припрема и усвајање Резолуције о геноциду у Сребреници на Генералној скупштини УН у мају изазвало је талас снажног негодовања српског руководства. Својеврсни одговор била је кампања подршке народном духу и „Свесрпском сабору“ у Београду као његовом главном догађају.
У региону је српска кампања доживљавана као покушај оживљавања великосрпске идеологије са опасним последицама. Једна од ових последица (неочекивано) било је заоштравање црногорско-хрватских односа и усложњавање европских интеграција Црне Горе.
Црногорски процес ЕУ иде брже, али…
Црна Гора је постала први кандидат који је добио позитиван ИБАР у области владавине права на Међувладиној конференцији ЕУ одржаној крајем јуна. То је отворило прилику да се затворе друга поглавља у приступним преговорима. Први пут након седам година, Црна Гора је у децембру ове године затворила три преговарачка поглавља.
Међутим, Подгорица није успела да испуни планирана мерила у четири затворена поглавља због позиције Хрватске, која је комшију подсетила на низ нерешених билатералних питања, углавном оних из рата с почетка ’90-их, а то су разграничење границе, кажњавање ратних злочинаца, потрага за несталима и обештећење логораша…
Загреб је посебно био незадовољан Резолуцијом о геноциду у Јасеновцу коју је усвојио црногорски парламент. Званично, хрватска страна је овај корак назвала крајње непријатељским. Незванично – то је видела као покушај просрпских снага у Црној Гори да се „освете” за Резолуцију Генералне скупштине УН о Сребреници. Међутим, црногорски и европски високи званичници оптимисти су у погледу решавања свих спорних питања између Загреба и Подгорице у блиској будућности и деблокаде отварања наредних преговарачких поглавља.
Албанија коначно почиње преговоре о приступању ЕУ
Албанија је 2024. коначно започела праве разговоре о придруживању Европској унији. У октобру је земља отворила Кластер 1, који се састоји од пет преговарачких поглавља, ау децембру – Кластер 6, који се састоји од два поглавља. Тиме је Албанија постала прва земља кандидат за чланство у ЕУ која је за само два месеца отворила два кластера.
Северна Македонија „заглављена“ у европској „чекаоници“
Тирана је успела да направи искорак у процесу европских интеграција, не само захваљујући сопственим напорима, већ и захваљујући политичкој одлуци Брисела да одвоји приступне путеве Албаније од Северне Македоније. Овај корак је, с једне стране, позитиван за Тирану, али с друге стране, оставља Скопље да самостално превазиђе бугарски вето.
Касније се чинило да је бугарско-македонски компромис постигнут, а да је Северној Македонији остао само један корак да деблокира напредак у европским интеграцијама – да Бугаре уврсти у Устав као државотворни народ. Ипак, владајућа партија ВМРО-ДПМНЕ у Скопљу (која се противи уступцима Софије без јасних гаранција о приступању ЕУ) ставила је европску интеграцију Северне Македоније „на паузу“.
Обустављене су европске интеграције Србије
Србија током 2024. године није могла у потпуности да настави преговоре о приступању ЕУ и отвори Кластер 3, како су планирали Београд и Будимпешта. Мађарско председавање Европском унијом требало је да буде веома погодно за српске европске интеграције. Међутим, упркос чињеници да је Европска комисија крајем године још једном истакла техничку спремност Србије да отвори још један Кластер, чланице ЕУ нису успеле да постигну договор о томе. Званично је саопштено да ће се Савет ЕУ вратити овом питању „на основу суштинског даљег напретка Србије“, посебно у владавини права и нормализацији односа са Косовом.
Један од битних разлога стварног „замрзавања“ преговарачког процеса је одбијање Београда да усклади своју спољну политику са европском, односно да уведе санкције Руској Федерацији у вези са руском агресијом на Украјину. Међутим, с обзиром на то да је фокус Брисела на друга проблематична питања, Београд се и даље нада да непоштовање Србије према политици санкција ЕУ не би могло да утиче на процес придруживања.
Босна и Херцеговина се не може похвалити успехом у европским интеграцијама
Почетком године постојала је нада у европски интеграциони искорак за Босну и Херцеговину. Државе чланице Европске уније су се крајем марта 2024. године сложиле да отпочну приступне преговоре БиХ са ЕУ, под условом да земља испуни све услове које је поставила Европска комисија. Међутим, до краја године Брисел није видео напредак земље у спровођењу неопходних реформи.
Због недовољних реформских напора, Босна и Херцеговина није била у могућности да привуче средства из новог програма ЕУ који има за циљ подршку региону.
Савет ЕУ је почетком маја 2024. усвојио План раста за Западни Балкан. Дизајниран је да добије помоћ у износу од 6 милијарди евра за регион – 2 милијарде евра су директна плаћања у буџет и 4 милијарде евра су повољни кредити.
Европска комисија је крајем октобра одобрила програме економских реформи Албаније, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије. Пет земаља Западног Балкана обавезало се на друштвено-економске и фундаменталне реформе као предуслов за добијање средстава у оквиру Плана раста. Међутим, БиХ није успела да усвоји Програм са свим захтевима Брисела и тренутно нема приступ средствима предвиђеним Планом.
Још једна лоша година за европске интеграције Косова
Косово није успело да добије статус кандидата за чланство у ЕУ 2024. Осим тога, на снази су и рестриктивне мере Брисела против Приштине (због недовољних напора косовских власти у дијалогу са Београдом уз посредовање ЕУ).
Власти у Приштини, предвођене Аљбином Куртијем, наставиле су 2024. године са залагањима да успоставе сопствену државу, што је више пута било критиковано од стране Западних дипломата. Ова политика није допринела приближавању Косова ЕУ.
Дијалог Београда и Приштине нема значајне резултате
Недостатак опипљивог напретка у дијалогу Београда и Приштине један је од најнегативнијих исхода 2024. године.
Након Споразума о путу нормализације између Косова и Србије 2023. године, и Анекса за имплементацију, наводно је уочен одређени напредак. Али следећа година није донела суштинске промене.
Одсуство ескалација (као што је био случај у Банској) представља пример позитивне динамике. Ипак, јасно је да је немогуће осигурати стабилност безбедносне ситуације у региону без стварних корака ка свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине.
Напета унутрашња политичка ситуација у Србији
Трагедија у Новом Саду 1. новембра, када је урушавање надстрешнице на реконструисаној железничкој станици изазвало трагичну смрт 15 људи, изазвала је талас масовних протеста. До краја године у протестном покрету учествовао је огроман број студентске омладине, а блокирано је на десетине универзитета широм земље.
Протест 22. децембра у центру Београда био је највећи од Милошевићевог режима. Десетине хиљада студената заједно са грађанима тражило је казну за одговорне за новосадску трагедију.
Руководство земље ове протесте радије сматра не као манифестацију незадовољства, већ као хибридни рат против Србије. Покушаји српског руководства да тражи подршку у Москви и Пекингу „за борбу против обојених револуција” могу само да продубе кризу следеће године.
