- Суд БиХ осудио председника Републике Српске Милорада Додика
Суд БиХ прогласио је 26. фебруара председника Републике Српске Милорада Додика кривим за „непоштовање одлука“ високог представника међународне заједнице у БиХ, Кристијана Шмита, и осудио лидера Срба у БиХ на годину дана затвора. Додику ће бити забрањено и да обавља политичке и руководеће функције, укључујући и функцију председника Републике Српске, шест година од правоснажности пресуде.
Народна скупштина РС је 2023. године донела закон којим се наводи да се ниједна одлука високог представника у БиХ неће објављивати у Службеном гласнику РС и да се ниједна неће спроводити. Високи представник Кристијан Шмит је укинуо усвојени закон, али је Милорад Додик игнорисао његову одлуку и приступио потписивању указа којим се закон ставља на снагу. Закон је објављен у Службеном гласнику Републике Српске.
Вршилац дужности директора Службеног гласника Републике Српске, Милош Лукић, коме се у том случају судило заједно са Додиком, ослобођен је оптужби.
Пресуда Суда БиХ, изречена 26. фебруара, првостепена је и на њу се може уложити жалба у року од 15 дана.
Уколико Додик буде осуђен на годину дана затвора, више неће моћи да се кандидује за било коју јавну функцију, јер је то забрањено Изборним законом БиХ (функционер који је правоснажно осуђен на казну затвора дужу од шест месеци не може да се кандидује за било коју јавну функцију). Истовремено, уколико пресуда буде потврђена, Додик ће моћи да избегне затвор, јер се казна до једне године може заменити новчаном казном.
Након пресуде Додику, у Србији је одржана хитна седница Савета за националну безбедност. На састанку је изражена велика забринутост због ситуације у Републици Српској и констатовано да је ово највећа криза од завршетка рата.
Савет за националну безбедност
– осудио је пресуду председнику Републике Српске Милораду Додику као недемократску и незакониту,
– позвао на уздржаност,
– позвао на поштовање Дејтонског споразума, подсећајући да је споразум довео до краја рата,
– изразио одбацивање страног мешања које је, по мишљењу чланова Савета, довело до садашње кризе, и
– позвао на јединство српског народа и свих партија у Републици Српској и Србији.
Након седнице Савета за националну безбедност, председник Србије Александар Вучић отпутовао је у Бањалуку, где се обратио на скупу Додикових присталица и састао се са руководством РС.
„Србија ће увек бити на страни Републике Српске“, нагласио је Вучић у обраћању грађанима. Он је додао да је важно остати смирен и стрпљив.
Вучић је након састанка са Додиком истакао да ће Србија увек и у сваком тренутку учинити све да сачува мир, а његова порука је потреба за разговором и дијалогом.
Додик је са своје стране потврдио да је Република Српска опредељена за очување мира и да не подржава никакве акције усмерене против Бошњака и Хрвата.
„Ми немамо ратни план, нити смишљамо ништа. … Спреман сам да разговарам са представницима хрватског и муслиманског народа“, рекао је Додик на конференцији за новинаре у Бањалуци након састанка са председником Србије.
Додик је истакао и да инсистира на поштовању Устава Босне и Херцеговине, на спровођењу Дејтонског споразума.
Претходно су српски политичари у БиХ више пута истицали да је модерна Босна и Херцеговина много централизованија него што то предвиђају Дејтонски споразум и Устав БиХ, и да то треба преиспитати.
- „Погрешно“ гласање Србије у УН
УН су 24. фебруара усвојиле неколико докумената о трећој годишњици руске инвазије на Украјину. Генерална скупштина је гласала за две резолуције – украјинску, коју је коспонзорисало више од 50 земаља, укључујући чланице ЕУ, и америчку – са суштинским европским амандманима, од којих су се саме Сједињене Државе уздржале. Савет безбедности је гласао за америчку верзију без амандмана.
У резолуцији којом се унапређује свеобухватан, правичан и трајни мир у Украјини, коју су предложиле Украјина и бројне европске земље, наводи се да Генерална скупштина поново потврђује своју посвећеност суверенитету, независности, јединству и територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама и наглашава „да ниједна територијална окупација, настала као последица претње или употребе силе, неће бити призната као законита“.
Документ, између осталог, позива на скори прекид непријатељстава и мирно решавање рата против Украјине, „понавља хитну потребу окончања рата ове године“ и постизања мира у Украјини у складу са Повељом УН, подсећа на њен „захтев да Руска Федерација одмах, потпуно и безусловно повуче све своје војне снаге са територије Украјине и врати их унутар својих међународно признатих граница“, те исиче потребу да се осигура одговорност за најтеже злочине, према међународном праву, почињене на територији Украјине.
Укупно су 93 земље гласале за, 18 против, а 65 је било уздржано.
Од земаља у региону, резолуцију су подржале Албанија, Босна и Херцеговина, Србија, Хрватска и Црна Гора. Северна Македонија је била уздржана.
Председник Александар Вучић је после гласања у УН рекао да је делегација Србије грешком подржала резолуцију коју су предложиле Украјина и низ европских земаља.
„Верујем да је Србија данас погрешила. Извињавам се грађанима Србије због овога, а сам сам крив за ово, јер сам вероватно уморан и презаузет и не могу све да постигнем“, рекао је Вучић у емисији Ћирилица на Хепи ТВ каналу.
Он је истакао да је, према његовом мишљењу, Србија требало да буде уздржана, као и приликом гласања за „америчку” резолуцију.
Кремљ је прихватио извињење председника Србије због подршке Србије „антируској резолуцији“ о Украјини у УН, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков. „Наравно, чули смо, наравно, прихватили смо. Наравно, дешавају се техничке грешке и наравно, веома смо импресионирани тако брзом реакцијом шефа државе“, рекао је Песков новинарима.
Српски експерти, коментаришући ситуацију око гласања у УН, напомињу да се Вучићева реакција може објаснити позивом из Москве, током којег му је речено да делује не само против Кремља, већ и против Беле куће. Сада, по њиховом мишљењу, Београд покушава да седи, не на две, већ на три столице – европској, руској и америчкој.
- Северна Македонија је коспонзор америчког нацрта резолуције у УН
Резолуција Генералне скупштине УН „Пут ка миру“, коју су предложиле САД са коспонзорима на трећу годишњицу рата у Украјини, постала је алтернатива резолуцији коју су предложиле Украјина и бројне европске нације.
Северна Македонија је била коспонзор резолуције коју су предложиле САД, заједно са Грузијом, Израелом и Мађарском.
„Тако смо одлучили“, рекао је премијер Северне Македоније, Кристијан Мицкоски, на питање новинара зашто је земља предузела такав корак.
Документ који је предложила америчка делегација у УН садржао је четири опште тачке: жаљење због трагичног губитка живота током „сукоба Руске Федерације и Украјине“; понављајући да је главна сврха УН одржавање међународног мира и безбедности и мирно решавање спорова, позивајући на за брз завршетак сукоба, тражећи трајни мир између Украјине и Русије.
Делегати су додали три амандмана.
Прво су заменили формулацију „сукоб Руске Федерације и Украјине“ са „инвазија Руске Федерације на Украјину у пуном обиму“.
Друго, додали су тачку у којој земље потврђују своју посвећеност суверенитету, независности, јединству и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница, протежући се на њене територијалне воде.
Треће, формулација о трајном миру између Украјине и Руске Федерације замењена је „праведним, трајним и свеобухватним миром између Украјине и Руске Федерације, у складу са Повељом Уједињених нација и принципима суверене једнакости и територијалног интегритета држава“.
Верзију америчке резолуције са ова три амандмана подржале су 93 земље, осам је гласало „против“, а 73 су биле уздржане.
САД су се уздржале од гласања за сопствену резолуцију у њеном измењеном облику.
Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора подржале су измењену верзију америчке резолуције. Уздржане су биле Албанија, Северна Македонија и Србија.
САД су предложиле свој нацрт резолуције без измена датих на разматрање од стране Савета безбедности УН. Савет безбедности, посебно, због руског вета, није одобрио европске амандмане – исте оне о којима се гласало приликом разматрања америчке резолуције у Генералној скупштини, и усвојио је првобитну верзију резолуције. Десет земаља је гласало „за“ – САД, Русија, Кина, Јужна Кореја, Сијера Леоне, Гвајана, Сомалија, Пакистан, Панама, Алжир; ниједан члан Савета безбедности није гласао против; а пет чланова је било уздржано – Велика Британија, Француска, Данска, Грчка, Словенија.
Након што се сазнало да је Северна Македонија коспонзор резолуције САД о Украјини, поставило се питање усклађивања спољне политике Северне Македоније са политиком ЕУ.
Премијер Мицкоски је казао да нико не треба да има било какву дилему око координације спољне и одбрамбене политике Северне Македоније са Европском унијом. Он је нагласио да је у случају америчке резолуције у УН, та земља подржала стратешког партнера, САД. Осим тога, друга резолуција, према његовим речима, није резолуција ЕУ, јер је Мађарска, која је чланица ЕУ, такође коаутор америчког нацрта, „дакле, не може бити доведена у питање усаглашеност са спољном политиком ЕУ“. „Ми смо своју спољну и одбрамбену политику ускладили са Европском унијом, само у овом случају то није био случај“, нагласио је Мицкоски.
Сада се може рећи да је Северна Македонија кључни савезник САД у региону. Као што је познато, премијер Мицкоски био је једини шеф влада земаља Западног Балкана који је присуствовао инаугурацији Доналда Трампа раније ове године.
Крајем фебруара, премијер Кристијан Мицкоски поново је посетио САД, где је говорио на Конференцији конзервативне политичке акције у Вашингтону.
- Српска полиција претресала невладине организације због „случаја УСАИД“
Специјална јединица за борбу против корупције Врховног тужилаштва у Београду покренула је поступак за ненаменско трошење и злоупотребу средстава Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), након оптужби високих америчких званичника о могућим финансијским малверзацијама у оквиру програма УСАИД-а. Српска полиција је 25. фебруара, по налогу тужилаштва, извршила претресе у просторијама четири организације: Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), Грађанске иницијативе, Центар за практичну политику и Фондација Траг.
Рације су се одвијале у позадини масовних студентских протеста у Србији, изазваних трагедијом на новосадској железничкој станици. Руководство Србије, укључујући председника Александра Вучића, више пута је изражавало неповерење према Западном финансирању јавног сектора, тврдећи да неки програми, посебно УСАИД, доприносе дестабилизацији и да имају за циљ организовање „обојених револуција“.
Невладин сектор претресе канцеларија НВО види као покушај притиска на цивилно друштво и борбу против различитог мишљења.
Амнести интернешенел је овај случај назвао „Трамповим ефектом“. Напад на невладине организације је еклатантан чин застрашивања, последњи у низу у упорној кампањи српских власти да ућуткају критичке гласове, наводи Амнести интернешенел на друштвеној мрежи Икс.
Истовремено, председник Србије Александар Вучић је истакао да је реч само о прикупљању података о финансијским злоупотребама појединих институција и организација, и да је Србија у потпуности посвећена владавини права, те да ће, сходно томе, наставити да се ефикасно бори против корупције и криминала на својој територији. Он је то изјавио током телефонског разговора са специјалним изаслаником Велике Британије за Западни Балкан, Стјуартом Пичем.
- Албанија се придружила британском програму обуке за украјинску војску
Албанија је постала тринаеста земља која је учествовала у програму војне обуке Интерфлекс за Украјину, заједно са Румунијом, Косовом, као и УК, Аустралијом, Новим Зеландом, Канадом, Данском, Норвешком, Шведском, Финском, Холандијом, Естонијом, Литванијом.
Операција Интерфлекс је мултинационални програм обуке под водством Уједињеног Краљевства, дизајниран за обуку регрута украјинске војске.
Албанија је тренутно међу десет највећих глобалних донатора Украјини по глави становника. Према званичним изворима, Албанија је снабдевала Украјину муницијом, оружјем и војним возилима.
Пре него што се придружила мисији Интерфлекс, Албанија је на својој територији обучавала украјинско војно особље.
