Дана 15. марта, више од месец након националних избора, Централна изборна комисија Косова прогласила је коначне резултате парламентарних избора.
А ови резултати обећавају неке сложене постизборне аранжмане за формирање већине у влади, гарантују огорчење Београда, па чак подстичу размишљања о расписивању нових парламентарних избора, овога пута превремених.
Коначно, резултати
У Централној изборној комисији истичу да су гласови пребројани у складу са Законом о изборима, потпуно транспарентно. Комисија се обавезује да ће спровести интерне ревизије како би видела где је процес пребројавања био отежан, како би се избегли потенцијални проблеми у будућности.
ЦИК објашњава њихово дуго пребројавање гласова новим правилима утврђеним новим Законом о изборима и пропустима у раду његове онлајн платформе (веб сајта), забележеним на дан избора и неколико дана након тога, приморавајући запослене да ручно проверавају сваку цифру пре него што унесу податке у систем.
Посматрачи указују на педантан фокус на гласачке листиће који су послати поштом због сумње на могућу превару.
Поред тога, изузетна темељитост ЦИК-а може се објаснити двосмисленим резултатима, за које се очекује да ће довести до много контроверзи и, могуће, велике политичке кризе.
Према коначном исходу гласања, Покрет Самоопредељење (ЛВВ) на челу са садашњим премијером Аљбином Куртијем освојио је 396.787 гласова (42,3 одсто) и очекује се да ће добити 48 места у парламенту. Владајућа странка, дакле, није испунила своје предизборно обећање да ће достићи пола милиона гласова. Самоопредељење је прошло горе него на претходним изборима пре четири године, па неће моћи сами да формирају већину у парламенту и формирају владу.
Другопласирана на изборима била је Демократска партија Косова (ПДК) са 196.474 гласа (20,95 одсто и 24 места).
На трећем месту је Демократски савез Косова (ЛДК) са 171.357 гласова (18,27 одсто, 20 места).
Коалиција ААК-НИСМА, формирана око Алијансе за будућност Косова, постигла је четврти најбољи резултат са 66.256 (7,06%) гласова и осам мандата.
Косовским националним заједницама гарантовано је 20 места у парламенту, укључујући 10 за Србе и 10 за остале мањине.
Демократска партија косовских Турака ће, према резултатима избора, имати два посланика, а остале мањинске странке које пређу цензус имаће по једног. То су Нова демократска странка, Коалиција Вакат, Социјалдемократска унија, из које су Бошњаци ушли у парламент, и Нова демократска иницијатива Косова, Либерална партија Египћана, Уједињена горанска партија и Уједињена ромска партија Косова.
Водећа српска странка Српска листа добила је 39.915 гласова или 4,26 одсто, а Србима је загарантовано само девет мандата од 10. Преостали мандат припао је странци Ненада Рашића „За слободу, правду и опстанак“. Рашић је министар за заједнице и повратак у Куртијевој влади.
Српски и „несрпски“
Резултат српских партија био је, можда, и највеће изненађење. Српска листа и власти у Београду оптужују Рашића да је украо место у косовском парламенту захваљујући Куртијевој подршци и гласовима Албанаца.
Српска листа оптужила је Рашића да је „миљеник Приштине и режима Аљбина Куртија, па ће имати гласове и тамо где нема Срба“.
Председник Александар Вучић је 16. марта на седници Владе Србије тврдио да је Приштина изманипулисала изборне резултате додајући гласове странци Ненада Рашића у албанским окрузима како би он добио један мандат од 10 резервисаних за Србе. „Рашић је добио значајан број гласова у православним албанским заједницама“, рекао је Вучић и напоменуо да Српска листа нема своје посматраче у овим окрузима, па не може да учествује у пребројавању гласова.
Рашић је, наравно, негирао све оптужбе.
Ненад Рашић је на заједничкој конференцији за новинаре са Аљбином Куртијем почетком марта изјавио да српске власти експлоатишу косовске Србе као механизам контроле и деструктивног елемента. „Они не желе да имамо пуну интеграцију и да живимо у хармонији на Косову, напротив“, рекао је он.
Очигледно је да ће српски званичници у екстерним комуникацијама помињати питање „манипулисања изборним резултатима“ у циљу смањења мандата Српске листе. Не може се искључити да ће српски представници чак покренути питање легитимитета Рашићевог мандата, или уопште целог новоизабраног косовског парламента, али то ће вероватно зависити од конфигурације будуће већине у влади.
Опције коалиције
Према резултатима избора, ниједна странка неће имати 61 од 120 места у парламенту, тако да нико неће моћи сам да формира владу.
Тренутно су на столу три опције за формирање владине коалиције.
• Покрет Самоопредељење са странкама националне заједнице, али без Српске листе, и са појединим опозиционим посланицима.
• Покрет Самоопредељење са опозиционом странком или појединим посланицима из опозиционих партија.
На пример, нову владу би могла формирати коалиција између Самоопредељења и опозиционе странке НИСМА Фатмира Лимаја. У овом случају, потребан број посланика за већину би се обезбедио ангажовањем појединих посланика из опозиционих и/или мањинских партија (изузев Српске листе).
• Опозиционе странке (ПДК, ЛДК, ААК, НИСМА), могуће са појединим посланицима из Самоопредељења.
Ипак, већина аналитичара уверава да опозиција не треба да рачуна на „прелетаче“ из Самоопредељења.
Уместо тога, не искључују ангажовање Српске листе у таквој већини.
Али каква ће коалиција бити на крају зависиће не толико од преговарачке вештине косовских или српских политичара, колико од ставова ЕУ и САД
Улога ЕУ и САД
Познато је да су и Брисел и Вашингтон категорични у неприхватању лидера ЛВВ-а и актуелног премијера Косова Аљбина Куртија. Разлог је у владиној политици Самоопредељења, која је усмерена на изградњу државности Косова, упркос договорима о уступцима и компромисима који су претходно постигнути уз посредовање Западних партнера са српском страном.
Главни камен спотицања је одбијање Приштине да формира Заједницу српских општина (ЗСО). Уместо тога, Куртијева влада активно доноси и спроводи одлуке које смањују утицај Београда на Косову и смањују присуство српских институција. Конкретно, српски динар је искључен из готовинског оптицаја, угашене су филијале Поште Србије и филијала једне од српских банака, Банке Поштанска штедионица, а обустављен је рад неколико такозваних „паралелних” органа српске власти на Косову.
Европски народи и САД непрестано критикују кораке Приштине да погоршавају положај српске заједнице и изазивају тензије.
Дошло је до тога да је Косово последњих година, за време владавине Самоопредељења, пало под санкције ЕУ.
За Куртија, ситуација је погоршана повратком Доналда Трампа у Белу кућу.
Претерано радикалног лидера Самоопредељења, још док је био премијер 2020. године, тим тадашњег 45. председника САД Доналда Трампа видео је као препреку напорима да се помире Србија и Косово. Тада је Курти брзо смењен да би га заменио Авдулах Хоти (са Демократским савезом Косова, ЛДК), који је у септембру 2020. године, заједно са Вучићем, потписао у Вашингтону Споразум о нормализацији економских односа Србије и Косова, који се сада назива Вашингтонским споразумом. Договор је делимично реализован.
Ако је Трамп вољан да поново постигне резултат у решавању косовског питања, Курти на челу владе му никако не одговара, за разлику од коалиције опозиционих партија ПДК-ЛДК-ААК-НИСМА плус Српска листа.
Владајућа већина ће, такође, више одговарати Европској унији, јер би Брисел желео да у косовској влади види политичаре који су флексибилнији од Куртија. С обзиром на то да ЕУ може да изврши директан притисак на Приштину, кроз обећања да ће укинути или појачати санкције, такав став може имати значајан утицај на формирање владине коалиције на Косову.
Међутим, заступљени су и ставови према којима косовски политичари никада неће постићи споразум, па ће коалициони преговори пропасти и ванредни избори бити расписани. Према писању регионалних медија, тренутно све опције – формирање још једне владе Самоопредељења, долазак опозиције на власт и ванредни избори – имају приближно исте шансе за реализацију.
