- Владајућа Социјалистичка странка побјеђује на парламентарним изборима у Албанији
Дана 11. маја одржани су парламентарни избори у Албанији на којима је суделовало више од 3,7 милиона бирача. По први пут, дијаспора, готово 245 000 албанских држављана који живе у иностранству, видела је своје представнике у парламенту.
Премијер Социјалистичке странке Едија Раме, који је на власти од 2013. године, поново је победио. Социјалисти су освојили више од 733 000, односно више од 52% гласова. У иностранству је владајућу странку подржало више од 54% грађана.
Главна опозициона снага, коалиција коју предводи Демократска странка бившег премијера и бившег председника Салије Берише, добила је 34%. У иностранству је опозиција добила подршку 28% бирача.
Према прелиминарним резултатима, Социјалистичка странка могла би освојити око 83 од 140 места у парламенту. Коалиција око Демократске странке могла би освојити 50 места.
Премијер и вођа Социјалистичке странке Еди Рама одржао је говор увече 14. маја, говорећи с трга у средишту Тиране. Захвалио сам се Албанцима и нагласио да је заправо одржан „референдум за одабир Европе“.
Главна линија кампање Социјалистичке странке била је приступање Европској унији до 2030. године.
Опозиција је оптужила власт за изборну превару. Вођа Демократске странке, Сали Бериша, одбацио је резултате парламентарних избора 11. маја као „пљачку“, а не победу својих супарника.
Међутим, према прелиминарним закључцима Мисије за посматрање избора ОЕСС/ОДИХР-а, избори су генерално били инклузивни и транспарентни, а дан избора миран и добро организован, упркос неколико недостатака. То су у заједничкој изјави објавиле висока представница ЕУ за вањске послове и безбедносну политику, потпредседница Европске комисије Каја Калас и европска комесарка за проширење Марта Кос.
- Вучићев пут у Москву изазвао суздржане реакције ЕУ-а
Српски председник Александар Вучић суделовао је у прослави Дана победе 9. маја у Москви, где је разговарао и са руским председником Владимиром Путином.
Кључно питање на састанку, уз учешће делегације из обе земље, била је опскрба руским плином у Србији. Постојећи уговор о плину истече 31. маја, а након разговора са Путином у Кремљу, Вучић је изразио уверење да ће Србија обезбедити повољне услове за потписивање уговора наредне године.
Осим тога, Вучић и Путин разговарали су о „Нафтној индустрији Србије“ (НИС), која би требала пасти под америчке санкције због руског власништва, као и, према речима србијанског челника, о „глобалним геополитичким догађајима“ и „ситуацији у регији Западног Балкана“.
Као што је познато, дужносници Европске уније упозорили су челнике земаља кандидата да не присуствују прослави 9. маја у Москви, али српски председник очито је игнорисао те позиве.
Осим Вучића, једина два државна челника из Европе који су присуствовали паради у руској престолници били су Роберт Фицо, премијер Словачке, и Жељко Цвијановић, председник Председништва Босне и Херцеговине. Москву су посетили и председник Републике Српске (Босна и Херцеговина) Милорад Додик и председник Народне скупштине РС-а Ненад Стевандић, за које је босански суд издао налог за уређење због кршења уставног поретка БиХ.
Као одговор на Вучићеву посету Москви, политичка група Социјалиста и демократа (С&Д) у Европском парламенту позвала је председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, високу представницу ЕУ за вањске послове и безбедносну политику и потпредседницу Европске комисије Кају Калас, те европску комесарку за проширење Марту Кос да одмах подузму мере. Сарадња с Владимиром Путином штетна је за Србију, регију и цео процес проширења, изјавили су на друштвеним мрежама.
Известитељ Европског парламента за Косово, члан групе Европске народне странке (ЕПП), Рихо Терас, написао је на мрежи Икс да он и његове колеге заступници прикупљају потписе за петицију којом се председник Европског већа Антонио Коста позива да откаже своју посету Београду планирану за 13. мај. Вучићева присутност на Путиновој војној паради противречи вредностима ЕУ и показује подршку геноциду над Украјином, истакао је Терас, објављујући текст петиције.
Међутим, председник Европског савета јесте посетио Београд где се састао са руководством Србије. Током састанка, Коста је са Вучићем разговарао о корацима које Београд треба да предузме ради даљег напретка на путу ка ЕУ. Председник Европског савета је подсетио да је, поред јачања слободе медија, борбе против корупције, реформе изборног законодавства и вођења ефикасног дијалога са Приштином, услов за европске интеграције Србије њено потпуно усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, чији је кључни елемент јасна осуда бруталне инвазије Русије на Украјину и подршка Украјини у постизању праведног и трајног мира.
Коментаришући Костину посету, Терас ју је назвао дипломатским неуспехом. „Упркос противљењу посланика Европског парламента из 14 различитих земаља чланица, Коста је ипак одлучио да се састане са најбољим пријатељем Кремља, председником Вучићем. ЕУ не може дозволити овакве дипломатске неуспехе!“, написао је на Икс.
Према речима стручњака, уздржан став ЕУ има за циљ да Србија остане у орбити ЕУ без обзира на све. Истовремено, таква „попустљива“ политика Брисела може допринети даљем приближавању Београда Москви и стварном дистанцирању Србије од ЕУ, упркос изјавама које долазе од српског руководства о њиховој наводној посвећености процесу европских интеграција.
- Литванија санкционише руководство Републике Српске
Литванска влада је увела санкције против председника Републике Српске (Босна и Херцеговина) Милорада Додика, председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића и премијера РС Радована Вишковића због кршења уставног поретка БиХ.
Санкције укључују забрану уласка и транзита до 18. априла 2030. године.
Тиме се Литванија придружила Великој Британији, Аустрији, Немачкој и САД, које су већ увеле ограничења на појединачне лидере РС.
Пољска је, такође, покренула процес увођења санкција против председника Републике Српске, Милорада Додика.
Претпоставља се да ограничења, између осталог, неће дозволити лидерима РС да путују у Русију преко територија наведених земаља.
- ЕУФОР-у није дозвољено учешће у хапшењу лидера РС
Народна скупштина Републике српске (НСРС) подржала је 14. маја вето који је уложила председница Председништва Босне и Херцеговине, представница Срба, Жељка Цвијановић, на резолуцију са седнице Председништва БиХ од 12. маја. У тој резолуцији, још два члана Председништва БиХ, Денис Бећировић и Жељко Комшић, апеловали су на војну мисију ЕУ у БиХ, ЕУФОР, да помогне у хапшењу лидера Републике српске.
У допису о вету поднетом Народној скупштини РС, Цвијановић наводи да је резолуција Председништва БиХ „деструктивна за виталне интересе“ Републике Српске и да је Председништво БиХ „ишло даље од својих уставно утврђених надлежности“. У свом обраћању посланицима, Цвијановић је изјавила да „контроверзна резолуција“ има за циљ да „укључи међународне војне снаге у решавање политичке и уставне кризе у Босни и Херцеговини на такав начин да се обрачунају са легитимним лидерима РС“. „ЕУФОР, чији је задатак да надгледа војну имплементацију Дејтонског мировног споразума, нема овлашћења да помаже службама безбедности на начин предвиђен контроверзном резолуцијом“, рекла је Цвијановић.
Као што је познато, у марту је босански суд издао налоге за хапшење председника Републике Српске, Милорада Додика, председника Народне скупштине Републике Српске, Ненада Стевандића и премијера Републике Српске, Радована Вишковића. Лидери РС оптужени су за кршење уставног поретка Босне и Херцеговине након низа контроверзних одлука које су усвојиле институције РС.
Снаге реда у Босни и Херцеговини покушале су да ухапсе Додика у Источном Сарајеву, али нису успеле јер су званичници СИПА (Државне агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине) одлучили да не дођу у сукоб са полицијом Републике Српске, која обезбеђује руководство Републике Српске.
У другом случају, Вишковић је успео да избегне хапшење у Брчком дистрикту, где је његов конвој променио руту како би избегао да га задржи локална полиција.
За вето је гласало 64 од 69 присутних посланика, док је пет било против. Тиме је више од две трећине од 83 посланика Народне скупштине РС подржало вето, што значи да резолуција Председништва Босне и Херцеговине неће ступити на снагу.
Вето су подржале не само странке владајуће коалиције, већ и водеће опозиционе снаге у парламенту РС, Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП). Без подршке опозиције, парламент Републике Српске не би могао да стави вето на резолуцију.
- Северна Македонија се придружила иницијативи за оснивање суда за руске злочине у Украјини
Северна Македонија се придружила иницијативи Европске уније и њених савезника за оснивање специјалног суда у Хагу како би се највише војно и политичко руководство Русије позвало на одговорност за ратне злочине почињене у Украјини, постајући једина земља из региона Западног Балкана која је учествовала на састанку у Лавову, у Украјини, где је одлука усвојена.
Министар спољних послова и спољне трговине Северне Македоније, Тимчо Муцунски, нагласио је да је земља део иницијативе, јер се залаже за поштовање међународног јавног и хуманитарног права. „Ово радимо у пуној комуникацији и координацији са свим нашим стратешким партнерима у области спољне политике. Разлог зашто наша земља постаје део овог процеса, а оно што наши грађани треба да знају, јесте да је поштовање међународног јавног права и међународног хуманитарног права један од кључних и најважнијих алата, посебно за мање земље попут наше“, рекао је Муцунски.
Нагласио је да Северна Македонија као држава фундаментално подржава иницијативу, као и све иницијативе усмерене на јачање међународног јавног права. „Политика понекад може бити јача од права, али то не значи да ми као држава не треба доследно да стојимо иза принципа за које се залажемо“, рекао је македонски министар спољних послова.
По његовом мишљењу, време ће показати да ли ће ова иницијатива постићи своје циљеве, али ју је оценио као прави корак који је потребно предузети у тренутном геополитичком контексту.
Свеукупно, Коалиција држава за оснивање Специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине (Основна група) обухвата четири десетине држава.
„Споразум из Лавова“ усвојен на састанку 9. маја постао је прва политичка одлука на високом нивоу о оснивању Специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине. Трибунал ће бити формализован у оквиру Савета Европе и са седиштем у Хагу.
- Хрватска и Пољска јачају одбрамбену сарадњу
Развој билатералне војне сарадње био је на дневном реду преговора између потпредседника владе и министра националне одбране Пољске, Владислава Косињака-Камиша, и потпредседника владе и министра одбране Хрватске, Ивана Анушића, у Варшави 8. маја.
„Потребна нам је већа економска сарадња, посебно у сектору наоружања“, нагласио је пољски министар. „Размишљамо о претњама и супротстављању њима на сличан начин. Знамо да на претње морамо одговорити јединством, сарадњом и поједностављењем процедура. У наредним недељама фокусираћемо се на јачање економске сарадње у области одбрамбених предузећа“, нагласио је Косињак-Камиш. „Желимо сарадњу између наших одбрамбених индустрија, размену искустава о војној опреми – ХИМАРС, Бајрактар“, додао је.
Пољски министар одбране нагласио је важност заједничких акција у оквиру НАТО-а и јачања источног крила Алијансе. „Хрватски војници су већ у Пољској, а њихово присуство ће расти. Знамо како да одговоримо на претње из Русије“, нагласио је. „Морамо бити уједињени и спремни.“
„Знамо да треба да ојачамо нашу сарадњу. …Једна од наших одговорности је да се припремимо за претње. Морамо бити спремни да одвратимо. Пољска и Хрватска се веома добро разумеју, јер имају слично искуство. И ми ћемо даље користити то искуство и развијати сарадњу зарад безбедности“, рекао је хрватски министар одбране.
Најављено је да ће у наредна два месеца бити организована узвратна посета пољског министра Хрватској, где ће бити потписано писмо намере, које би подигло билатералну сарадњу на нови ниво како би се ојачале одбрамбене способности обе земље у контексту актуелних безбедносних изазова у Источној Европи. „У Загребу ћемо потписати писмо намере и започети сарадњу на највишем нивоу – у области безбедности, одбране и наоружања. Морамо озбиљно схватити претње које долазе са истока и заједно се припремити“, рекао је министар Анушић.
Сарадња Хрватске и Пољске у војној области допуњује раније успостављену економску интеракцију у оквиру Иницијативе Три мора.
- Скандал око зграде Генералштаба у Београду
Вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, Горан Васић, приведен је због сумње да је фалсификовао документ на основу којег је влада одузела статус културног наслеђа згради Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у центру Београда, које су уништене током НАТО операције 1999. године.
„Дана 12. маја 2025. године, припадници органа реда извршили су рацију у Републичком заводу за заштиту споменика културе, након чега је Горан Васић приведен и доведен на саслушање као осумњичени у Генерално тужилаштво за организовани криминал“, наводи се у званичном саопштењу.
У Београду, скандал око зграда Генералштаба повезан је са плановима Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа, да на месту рушевина Генералштаба изгради луксузни хотелски и пословни комплекс. Укидањем статуса културног наслеђа отклоњена је последња препрека рушењу зграда и почетку градње.
Након хапшења вршиоца дужности директора Завода за заштиту споменика, компанија Affinity Partners, у власништву Џареда Кушнера, изјавила је америчким медијима да није имала никакву улогу у преиспитивању културног статуса објекта у Београду. „Данас смо из медијских извештаја сазнали да је бивши званичник српске владе, који нема везе са нашом фирмом, наводно фалсификовао документа у вези са проглашењем знаменитости на пројекту Трга у Београду“, наводи се у саопштењу. Додали су да ће „преиспитати ову ствар и одредити следеће кораке“. Компанија је напоменула да радови још нису почели и да је судбина пројекта тренутно неизвесна.
Сукоб је првобитно избио након што се председник Србије Александар Вучић није састао ни са председником Трампом ни са високим америчким званичницима током своје посете Сједињеним Државама.
