- Европски парламент усвојио извештаје о Босни и Херцеговини, Албанији и Северној Македонији
Извештај о Албанији истиче широки политички консензус унутар земље и снажну подршку народа чланству у ЕУ, као и потпуно усклађивање њене спољне и безбедносне политике са политикама Уније.
„Поздрављамо брзи напредак који је „фаворит у приступању“ остварио последњих година. Албанија је снажан и поуздан партнер у спољној политици и предузела је изузетне кораке у свим областима као што су правосуђе, борба против корупције и заштита животне средине“, рекао је известилац Европског парламента за Албанију, Андреас Шидер (Аустрија).
Међу изазовима са којима се Албанија суочава су изборна реформа и обезбеђивање транспарентности власништва над медијима.
Извештај о Босни и Херцеговини позива на то да се у земљи мора спречити „грузијски сценарио“, упозорава на опасност коју представља сепаратистичка реторика Милорада Додика и његове везе са Русијом и критикује председника Србије Александра Вучића „због мешања у унутрашње послове Босне и Херцеговине“.
Чланови Европског парламента оштро су осудили сепаратистичку политику коју промовише Додик и руководство Републике Српске и позвали ЕУ да предузме одлучне мере, укључујући циљане санкције, како би се супротставила дестабилизујућим снагама које угрожавају стабилност земље и европску безбедност. Извештај такође изражава забринутост због злонамерног страног мешања и кампања дезинформација спољних актера – посебно Русије и Кине – које подривају поверење јавности у ЕУ.
„Будућност Балкана је у Европи, а не под доминацијом Русије. Босна и Херцеговина је, после Украјине, у најтежој ситуацији у Европи и морамо пронаћи начин да јој помогнемо да постигне пуну интеграцију у западне структуре. Развој догађаја у БиХ свакодневно показује да морамо тежити миру, стабилности и развоју, јер ако попустимо, можемо се поново суочити са ратом и разарањем“, рекао је известилац Европског парламента за Босну и Херцеговину, Ондреј Коларж (Чешка).
Извештај о Босни и Херцеговини позива и на неопходне уставне и изборне реформе, напоре за јачање демократских институција и владавине права, као и мере за борбу против корупције и организованог криминала.
Извештај о Северној Македонији позива земљу да се фокусира на спровођење реформи у јавној управи, управљању, владавини права и политици борбе против корупције.
Међу позитивним аспектима, напомиње се да је Северна Македонија поуздан партнер ЕУ, посебно у спољној и безбедносној политици.
Истовремено, Европски парламент је „дубоко забринут што су Северна Македонија, и друге земље у приступању ЕУ на Западном Балкану, посебно тешко погођене страним мешањем и кампањама дезинформација“ и да га „узнемирава улога мађарске и српске владе у унапређењу геополитичких циљева Кине и Русије“.
Ово је први извештај о напретку Северне Македоније који је Парламент усвојио од 2022. године. Нацрт извештаја је првобитно изазвао тензије са Бугарском због формулације о „македонском језику и идентитету“, која је касније уклоњена из коначног документа.
Томас Вајц (Аустрија), известилац Парламента за Северну Македонију, нагласио је да је „Северна Македонија била лидер у региону, показујући стварну посвећеност вредностима ЕУ, укључујући историјску промену имена и смеле реформе“, „али њен приступ је неправедно блокиран предуго због билатералних спорова, што подстиче фрустрацију јавности и разочарање ЕУ“. „Позивам све политичке странке у Северној Македонији да се укључе у конструктиван дијалог како би се постигао потребан консензус, који би ојачао мултиетнички карактер земље и убрзао напредак ка ЕУ“ – поручио је Вајц. „Када се коначно усвоје уставни амандмани за заштиту права мањина, отварање поглавља може одмах почети“.
- На дан 11. јула обележена је 30. годишњица геноцида у Сребреници
Прошле године, Генерална скупштина УН је прогласила 11. јул за Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници, а ове године многе земље су одржале комеморативне догађаје.
Хиљаде људи, укључујући шефове држава из региона, ЕУ, НАТО и високе стране делегације, посетило је Меморијални центар Поточари (Босна и Херцеговина) 11. јула како би одали почаст жртвама највећег ратног злочина у Европи од Другог светског рата. Ове године сахрањени су посмртни остаци још седам жртава, међу којима два деветнаестогодишњака.
Спомен-гробље садржи укупно 6.750 гробова. Преко 1.000 жртава се води као нестало.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен назвала је геноцид у Сребреници „једним од најмрачнијих поглавља у колективном сећању Европе“ и нагласила да ЕУ „одбацује порицање, искривљавање и величање ратних злочинаца“, истичући „одговорност политичких лидера – посебно у Босни и Херцеговини и на Западном Балкану – да поштују истину и промовишу помирење“.
Председник Србије Александар Вучић изразио је саучешће породицама жртава путем мреже Икс: „Данас се навршава тридесет година од стравичног злочина у Сребреници. Не можемо променити прошлост, али морамо променити будућност. У име грађана Србије, изражавам саучешће породицама бошњачких жртава, уверен да се сличан злочин никада више неће поновити.“
Ниједан српски државни званичник није присуствовао комеморацији.
- Високи званичник америчког Стејт департмента посетио Босну и Херцеговину, Србију и Косово
Брендан Ханрахан, виши саветник у Бироу за европске и евроазијске послове (EUR), предузео је дипломатску мисију на Западном Балкану.
На мрежи Икс, описао је ово као „кључно време на Западном Балкану“ и изразио жељу за „јачањем веза између САД и земаља у региону“.
Посета Ханрахана, која се одржала средином јула, укључивала је боравак у Босни и Херцеговини, Србији и на Косову.
У Босни и Херцеговини, водио је низ разговора са локалним званичницима и политичарима, али осим састанка у Председништву Босне и Херцеговине, нису откривени други детаљи о појединачним састанцима.
У завршној изјави, Председништво Босне и Херцеговине је напоменуло да, позивајући се на речи Ханрахана, „Сједињене Државе остају снажан и посвећен партнер Босне и Херцеговине и да ће наставити да продубљују билатералне односе засноване на миру, стабилности, заједничким економским циљевима и просперитету“.
У Србији, званичник Стејт департмента састао се са председником Александром Вучићем и министром спољних послова Марком Ђурићем како би разговарали о билатералној сарадњи, регионалном развоју и актуелним међународним питањима.
Министар Ђурић је потом описао посету као доказ „обновљеног духа и виталности“ у односима између Србије и САД и као знак „интензивираног и продуктивног политичког дијалога на највишем нивоу, и светле будућности за српско-америчке везе“.
Председник Вучић је нагласио да је „дијалог једино средство за решавање отворених питања и поштовање међународног права“ и поново је потврдио посвећеност Србије „очувању мира и стабилности“.
Током свог боравка на Косову, господин Ханрахан је одржао састанке са низом политичких лидера, укључујући вршиоца дужности премијера Аљбина Куртија, представнике опозиционих странака и представнике „Српске листе“.
Разговарали су о билатералним односима, регионалном развоју, економској сарадњи и безбедносним питањима, са посебним фокусом на важност финализације свеобухватног споразума између Косова и Србије.
Амбасада САД описала је разговоре као „конструктивне“.
Вршилац дужности премијера Курти је нагласио да су Сједињене Државе „чврсти савезник“ Косова и да ће Косово „увек бити њихов поуздан партнер“.
Представници српске листе известили су да су водили „отворене и конструктивне“ разговоре; изразили су забринутост због „институционалног насиља над српском заједницом на Косову“ и „једностраних акција косовских институција“ за које кажу да погоршавају безбедност и крше права Срба, позивајући на хитну деескалацију, чврст међународни одговор на српске жалбе и оснивање Заједнице општина са већином српског становништва.
Док је био на Косову, господин Ханрахан је посетио базе НАТО-а и КФОР-а и обишао манастир Грачаница Српске православне цркве.
Ханраханова мисија, као вишег званичника Бироа за европске и евроазијске послове Стејт департмента, означила је прву посету високог америчког званичника региону од промене администрације у Белој кући у јануару. Његово путовање на Западни Балкан је широко протумачено као сигнал обновљеног дипломатског ангажмана САД под Трамповом администрацијом.
- Министарски састанак Украјина-Југоисточна Европа у Дубровнику
Дана 12. јула у Дубровнику, под председавање министра спољних послова Украјине Андрија Сибига и његовог хрватског колеге Гордана Грлића Радмана, одржан је други министарски састанак формата Украјина-Југоисточна Европа.
Учествовале су и Албанија, Босна и Херцеговина, Грчка, Косово, Молдавија, Северна Македонија, Румунија, Србија, Словенија, Турска и Црна Гора.
Министар Сибига захвалио се земљама учесницама на подршци у супротстављању руској агресији и нагласио да Украјина није конкурент ниједној земљи ЕУ или кандидату. „Ми смо партнери, а не ривали, на нашем заједничком путу ка јачој и већој Европи“ – подвукао је министар.
Састанак је завршен заједничким саопштењем у којем се изражава подршка Украјини у отпору руској агресији, подржава приступање Украјине ЕУ и НАТО, позива на повећан притисак на Русију, инсистира на одговорности за руске ратне злочинце и позива на хитно обнављање свеобухватног, праведног и трајног мира у Украјини.
Саопштење су подржале Албанија, Босна и Херцеговина, Грчка, Молдавија, Северна Македонија, Румунија, Словенија, Хрватска, Црна Гора и Косово. За разлику од самита у Одеси, када делегација Косова није учествовала, састанку у Дубровнику је присуствовала заменица премијера и министарка спољних послова и дијаспоре Косова, Доника Гервала Шварц.
С друге стране, постоје сличности између састанака у Одеси и Дубровнику: Србија је, баш као и на недавном самиту Украјина-Југоисточна Европа у Одеси, поново одбила да учествује у заједничком саопштењу у Дубровнику.
