- Косовски парламент није конституисан
Инаугурална седница косовског парламента, на којој је гласање покушано 54. пут касно увече 26. јула, поново је неуспешно завршена. Посланици нису подржали предлог странке Самоопредељење (LVV) за тајно гласање о кандидату за председника парламента кога је предложила та политичка снага.
Након парламентарних избора 9. фебруара 2025. године, владајућа странка Самоопредељење, коју предводи актуелни вршилац дужности премијера Аљбин Курти, освојила је 48 од 120 места у скупштини. За доношење одлука потребан је шездесет један глас.
Самоопредељење није могло да формира коалицију са другим странкама, нити је било могуће договорити се о компромисном кандидату за председника парламента.
У поноћ 27. јула истекао је рок од 30 дана који је поставио Уставни суд Косова за формирање управних тела и почетак пуног рада скупштине. Тиме је ступила на снагу привремена мера Уставног суда којом се посланицима забрањује доношење било каквих одлука или радњи. Ограничење ће остати на снази до 8. августа.
Очекује се да ће Уставни суд у наредним данима разјаснити правне последице за посланике и кораке које је потребно предузети.
Аналитичари су уверени да нема друге опције сем расписивања нових парламентарних избора. Једино питање које остаје отворено јесте одређивање датума тих избора.
- Турска покренула „Балканску мировну платформу“
Дана 27. јула у Истанбулу, одржан је први састанак „Балканске мировне платформе“. Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија и Косово придружиле су се иницијативи коју је покренула Турска.
Циљ платформе је јачање регионалне сарадње и решавање регионалних проблема на регионалном нивоу.
„Наш циљ је да формирамо платформу где регионални актери могу искрено да разговарају о свим политичким, економским, безбедносним и другим изазовима“, рекао је турски министар спољних послова Хакан Фидан на конференцији за новинаре.
Нагласио је да „Балкан има стратешки положај на раскрсници Европе, Блиског истока, Црног мора и медитеранског басена“ и да је „стабилност на Балкану од великог значаја, пре свега за Европу, као и за мир и безбедност суседних региона“.
Фидан је нагласио да за Турску Балкан није само стратешки важна територија, већ и приоритетни регион са којим има јаке историјске, културне и друге везе. Додао је да сарадња Турске са земљама региона свакодневно напредује и да верује да се трајни мир и стабилност на Балкану могу осигурати јачањем регионалног дијалога и сарадње.
Нагласио је важност давања приоритета регионалној одговорности за решавање регионалних питања, те додао да је управо на тој основи покренута „Балканска мировна платформа“. „Морамо преузети одговорност, учити лекције из наше заједничке историје и заједно изабрати пут напред. Не смемо препустити будућност случају или вољи других“, рекао је, истичући да је време „да се пронађу балканска решења за балканске проблеме“.
Фидан је подсетио на тензије између неких балканских земаља, али је поздравио чињеницу да „нико не жели врући рат или сукоб као у прошлости“, наглашавајући важност консензуса о решавању проблема путем дипломатије и дијалога.
***
Министар спољних послова Босне и Херцеговине, Елмедин Конаковић, који је учествовао на првом министарском састанку „Балканске мировне платформе“, нагласио је важност политичког дијалога и сарадње међу земљама Западног Балкана, посебно у контексту сложене унутрашње ситуације Босне и Херцеговине. Напоменуо је да тренутна динамика ствара изазове за функционалност БиХ, али и да постоје могућности и спремност за превазилажење криза кроз конструктивну комуникацију и одговорне политичке акције.
Поздравио је значајну улогу Турске као регионалног партнера и стабилизујућег фактора, посебно кроз иницијативе које промовишу мир, међусобно разумевање и развој међу земљама региона.
***
Министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић истакао је да Србија сматра сваку прилику за разговор о унапређењу сарадње у региону неопходном, додајући да је посебно корисно када такве преговоре покрећу саме балканске државе. Нагласио је да Србија подржава идеју да се разговори о економској, безбедносној, политичкој и културној сарадњи воде под балканским вођством, а не искључиво под окриљем међународних организација.
Током састанка, Ђурић је такође лобирао за интересе Србије, наглашавајући важност отвореног дијалога чак и о питањима око којих нема договора, као што је статус Косова. „Морамо научити да разговарамо о тешким темама и показати више разумевања за различита гледишта“, нагласио је Ђурић.
„Балканска мировна платформа“ представља настојање Турске да повећа своју улогу у решавању замрзнутих сукоба и политичких криза на Западном Балкану. Пре свега, ово се односи на односе Београда и Приштине и ситуацију у Босни и Херцеговини.
- ЕУ ће издвојити 200 милиона евра за аутопут у Црној Гори
Црна Гора је потписала споразум о зајму од 200 милиона евра са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) за изградњу друге деонице стратешког аутопута Бар–Бољаре. Нови сегмент — Матешево–Андријевица — повезаће јужну луку Бар са севером земље и границом са Србијом. Биће дугачак 23,4 км, а завршетак се очекује до 2030. године.
Споразум су потписали директор ЕБРД-а за Западни Балкан, Матео Коланђели, и министар финансија Црне Горе, Новица Вуковић. Истовремено, Европска унија обезбеђује грант од 150 милиона евра — највећи грант који је ЕУ икада дала Црној Гори.
Премијер Милојко Спајић изјавио је да је правни и финансијски оквир за пројекат у потпуности спреман упркос потешкоћама и променама трасе. Амбасадор ЕУ Јохан Сатлер нагласио је: „Ово није поклон без обавеза — то је инвестиција која захтева транспарентност, европске стандарде и ангажовање локалних заједница.“
Раније је пројекат изазвао протесте становника Андријевице због планираног рушења десетина кућа. Након разговора, траса је прилагођена — сада ће бити срушена само једна викендица. Министарка саобраћаја Маја Вукићевић изјавила је да ће извођач радова бити изабран до краја септембра, а припремни радови ће се наставити у складу са петогодишњим планом.
Изградња прве деонице аутопута (Смоковац–Матешево, 41 км), коју је изводила кинеска компанија ЦРБЦ, трајала је седам година и коштала је Црну Гору преко милијарду долара, уз бројна кашњења и проблеме. У то време, ЕУ је морала да интервенише како би помогла земљи да избегне ризик девизног дуга.
- Албанија и Турска потписале ажурирани протокол о сарадњи у области одбране
Албански министар одбране, Пиро Венгу, и његов турски колега, Јашар Гулер, потписали су амандман на „Протокол о финансијској помоћи“ којим ће се албанске оружане снаге опремити артиљеријским системима калибра 105 мм.
Према албанском Министарству одбране, ажурирани протокол проширује постојећи оквир сарадње. Турска подршка ће сада укључивати обуку, логистику, транспорт и институционалну помоћ.
„Нови споразум ће директно побољшати инфраструктуру, повећати оперативне способности и ојачати професионалну обуку припадника албанских оружаних снага“, саопштило је министарство.
Министар Венгу се састао са министром Гулером током посете Турској ради учешћа на 17. Међународном сајму одбрамбене индустрије — IDEF 2025.
Министри су разговарали о кључним темама за јачање стратешког партнерства између Албаније и Турске у области одбране и безбедности. Централна тема био је развој албанске одбрамбене индустрије. „Албанска влада има за циљ да трансформише овај сектор у одрживи и конкурентни део националне индустрије. Албанија је спремна да истражи конкретне могућности сарадње са турским одбрамбеним компанијама, укључујући заједничку производњу и трансфер технологије. Учешће на IDEF 2025 пружа праву платформу за унапређење ових циљева“, рекао је Венгу.
Учешће на IDEF 2025 албанско Министарство одбране је оценило као „одличну прилику за привлачење страних инвеститора у Албанију за потенцијалне производне подухвате у одбрамбеној индустрији“.
- ЕУ губи поверење на Западном Балкану – Извештај BiEPAG-а
Европска унија све више губи поверење међу становништвом Западног Балкана, упркос званичној реторици која подржава реформе и евроинтеграције. Ово се наводи у новом аналитичком извештају „Зашто ЕУ говори о реформама, али подстиче пропадање на Балкану“, који је објавила Саветодавна група за политику Балкана у Европи (BiEPAG).
Ауторка извештаја, Јована Маровић, бивша министарка европских послова Црне Горе, напомиње да ЕУ, уместо да доследно промовише демократску трансформацију, све више даје приоритет стабилности по сваку цену, чак и ако то значи толерисање аутократских режима.
„Политика проширења ЕУ постала је реактивна и недоследна. Њоме управља не стратешка визија, већ унутрашња политика унутар саме Европе“, наводи се у документу.
BiEPAG наглашава дубок јаз између званичних изјава ЕУ и стварних процена регионалног напретка које редовно дају и Европска комисија и независни посматрачи. Ово поткопава поверење грађана и умањује трансформативни утицај процеса приступања.
Ситуација је посебно критична у Србији, где је, према последњем Евробарометру, поверење у ЕУ пало на 37%. Разлог су антиевропски наративи које понекад промовишу чак и званичне структуре, док Брисел избегава директан одговор.
Још један реалистичан пример изгубљеног поверења јесте Северна Македонија. Након историјског компромиса са Грчком, око промене имена, земља је очекивала почетак преговора о приступању, али је прво наишла на француски вето, а касније и на вето Бугарске. Извештај ово назива „примером неодговорне политике Брисела“.
Да би се обновило поверење у европски пројекат, аналитичари предлажу неколико решења:
• Поставити чврст рок за приступање – до 2029. године за земље које испуњавају критеријуме.
• Имплементирати систем сертификације напретка са механизмима санкција за назадовање – као што је суспензија финансирања или права гласа у институцијама ЕУ.
• Обезбедити фазне погодности на путу ка чланству – као што су приступ тржишту ЕУ или статус посматрача.
• Одвојити процес приступања од билатералних спорова који блокирају напредак земаља, као у случају Бугарске и Северне Македоније.
• Дубље укључити цивилно друштво у процесе реформи.
У извештају се, такође, помиње такозвани „црногорски модел“ – структуриране мапе пута са јасним фазама реформи које би требало да послуже као примери за друге кандидате. Стога ЕУ мора или да обнови своју улогу поуздане снаге за реформе или да ризикује да трајно изгуби поверење у региону, где подршка интеграцији већ слаби.
