Као млада и растућа европска земља, Косово наставља да покушава да балансира између учвршћивања своје независности и удовољавања међународним актерима који позивају на сарадњу са Србијом. На овом фронту се одвијају значајни процеси. Међутим, један од најхитнијих изазова са којима се Косово тренутно суочава јесте немогућност формирања функционалног парламента. Неки су ово чак назвали „непроглашеним ванредним стањем“. Па зашто је нови парламент „нефункционалан“ и које су последице овог текућег парламентарног застоја?
Зашто парламент не ради?
Скупштина Републике Косово се демократски бира сваке четири године од стране народа Косова; броји 120 места. Дана 15. фебруара ове године, Косово је одржало последње парламентарне изборе за Скупштину. Највећа политичка странка на Косову, Покрет за самоопредељење (LVV), освојила је 48 места. То је био највећи удео у поређењу са другим странкама, али не и већина.
Како је прописано уставом, Самоопредељење мора да именује новог председника Скупштине. Нови председник мора бити именован у року од 30 дана од верификације резултата парламентарних избора и имати стопу подршке од најмање 61 гласа. Дакле, иако је већина довољна да Покрет за самоопредељење води Скупштину, председника Скупштине мора одобрити апсолутна већина свих чланова Скупштине. Покрет за самоопредељење је номиновао Албуену Хаџију, актуелну министарку правде, за председницу Скупштине. Процес гласања је био неуспешан још од прве, инаугурационе седнице 15. априла, на којој је Хаџију добила 52 гласа „за“, а 46 „против“ и 11 уздржаних – чиме није постигнута потребна већина. Ако гласање не успе, мора се одложити за најмање 48 сати пре него што се поново одржи. У теорији, Скупштина се поново састаје док се не донесе закључак и не изабере председник.
Међутим, гласање у Скупштини је било неуспешно и поново је покренуто преко 50 пута од 15. априла. Албулена Хаџију константно добија само 52–57 гласова – не успевајући да достигне потребних 61. У једном тренутку је предложено тајно гласање. Сама Хаџију је изјавила да ће се, ако не достигне апсолутну већину гласова путем тајног гласања, добровољно повући. Главне опозиционе странке (ПДК, ЛДК, ААК) одбијају да подрже Хаџију или да се придруже коалицији са Покретом за самоопредељење (LVV), а одбили су и предлог Покрета за самоопредељење за тајно гласање. Истовремено, ниједна од опозиционих странака није предложила алтернативног кандидата. Резултат је потпуни ћорсокак.
Тензије су почеле још раније, када су опозиционе странке одбиле да верификују сопствене мандате – традиционално рутинска формалност. Њихово наведено оправдање за то је било да је Аљбин Курти, вршилац дужности премијера, одлучио да настави да обавља функцију премијера и истовремено гласа у парламенту заједно са својим министрима, што не може да учини према закону који је сам предложио. Курти се бранио рекавши да би то оставило „вакуум моћи“, али је касније поднео оставку на место вршиоца дужности премијера и званично положио заклетву као посланик. Политички аналитичари су истакли да је ово вероватно био начин опозиције да пошаље поруку да Покрет за самоопредељење нема довољно места ни да постигне нешто тако основно као што је потврђивање посланичких мандата, а камоли да формира владу.
Уставни суд је 26. јуна наложио да се застој оконча у року од 30 дана – дакле 26. јула. Тог дана, Скупштина је одржала једну седницу у 14 часова и једну седницу у 22 часа. Обе су биле неуспешне, што значи да посланици 54 пута нису постигли консензус.
Које су последице?
Устав Косова наводи да председник парламента мора бити изабран пре него што парламент може да обавља било какве друге послове, укључујући и формирање нове владе. Након неуспеха који се догодио 26. јула, посланици неће моћи поново да се састану и забрањено им је да доносе било какве одлуке до 8. августа, по налогу Уставног суда. Посматрачи још увек чекају детаље о томе шта ће Уставни суд учинити у вези са Скупштином након 8. августа.
Амбасадори ЕУ и друге стране дипломате изразили су разочарање овим неуспехом. Као млада земља која покушава да се етаблира као стабилна, самодовољна и поуздана у међународној заједници, ова криза не одражава се добро по Косово. Амбасада САД на Косову већ је изразила да овај застој угрожава интегритет косовских институција.
Дритеро Арифи, професор политичких наука на УБТ колеџу у Приштини, изјавио је да мисли да је Косово у „непроглашеном ванредном стању“. Неки би могли рећи да је такав став претеривање. Међутим, с обзиром на то да је Косово парламентарна република – где Скупштина (тј. Парламент) делује као законодавно тело, а премијер је шеф владе – почињете да схватате да Арифи можда уопште не претерује. Парламент је тај који надгледа функционисање других извршних органа власти. Парламент је тај који усваја законе и ратификује међународне споразуме. Парламент је тај који свету представља слику самоопредељеног Косова. Ако Парламент не може да координира и да се уједини, како се може очекивати да представи јединствени фронт свету и влада локалним становништвом? Без председника парламента, Косово не може да формира владу, усвоји буџет или ратификује реформе. Привремена влада нема мандат да одобрава важне одлуке. „Осим председника, који има неку врсту легитимитета, иако веома скраћеног, јер председника бира Скупштина… Дакле, апсурд сам по себи. Једина институција у којој се предаје одговорност је Парламент, а ми немамо Парламент“, наводи Арифи.
С обзиром на то да је посао Скупштине да ратификује међународне споразуме, постоји забринутост у вези са међународним плановима финансирања који су некада били извесни. План раста ЕУ за Западни Балкан (укупно 880 милиона евра) са почетним претфинансирањем од 61 милион евра од Светске банке не може бити примљен док га не ратификује Парламент. Не само то, већ је угрожено и преко 220 милиона евра од Корпорације „Миленијумски изазов“. Овај новац би у великој мери користио Косову. Не само када су у питању развојни пројекти, већ би био и од велике помоћи у стабилизацији економије и смањењу инфлације.
Закључак
Коначно, грађани су ти који сносе највећи терет последица немогућности Скупштине да представи јединствен фронт. Како је изразила Вјоса Османи, председница Косова, многи други процеси који захтевају одобрење Скупштине непотребно се заустављају, укључујући, али не ограничавајући се на, приступање међународним организацијама и програмима, међународне споразуме, кашњење у усвајању закона, штету по поверење грађана Косова у њихову владу, као и штету по имиџ Косова у међународној заједници.
Будућност Косова зависи од способности његових изабраних лидера да испуне своје уставне дужности. Без функционалне скупштине, управљање Косовом ризикује да се заустави, а сваки дан који прође доводи у питање приступ земље међународној помоћи и одобрењу. Само са конституисаном скупштином може се формирати нова влада и нација кренути напред. Све очи су сада упрте у 8. август као потенцијалну прекретницу у овој актуелној кризи.
