- Ескалација насиља на протестима у Србији
Дана 13. августа, током протестне акције „Србијо, пробуди се“ у неколико градова у Србији, дошло је до сукоба између антивладиних демонстраната, углавном младих људи, с једне стране, и присталица власти и полиције с друге стране.
Протест је орханизован након што су дан раније, 12. августа, присталице владајуће СНС напале демонстранте пиротехничким средствима и камењем у Бачкој Паланци и Врбасу (регион Војводина).
На дан 13. августа, епицентри сукоба били су Нови Сад и Београд, али су се протести одржали и у десетинама других градова у Србији, укључујући Ниш, Чачак, Смедерево, Ужице, Панчево.
У Београду је дошло до неколико сукоба између демонстраната и полиције када су учесници протеста покушали да се приближе седишту владајуће Српске напредне странке. Тензије су биле високе у близини Скупштине Србије, где је дошло до мањих сукоба између присталица власти, које су поставиле шаторски камп у центру Београда, и демонстраната.
У сукобима између учесника протеста и присталица владајуће странке у Новом Саду, у близини канцеларије СНС-а, употребљена је пиротехника. Полиција је морала да ангажује додатне снаге како би обуздала ситуацију.
У неколико наврата на различитим локацијама, полиција је користила сузавац за растеривање демонстрација и палице током хапшења демонстраната.
Као резултат немира, повређено је десетине демонстраната и полицајаца.
Међу повређенима су и војници — борци специјалног одреда војне полиције „Кобре“ Оружаних снага Србије, који су задобили повреде током сукоба у близини канцеларије СНС-а у Новом Саду. Један од полицајаца је морао да испали хитац у ваздух да би зауставио демонстранте. Снимак особе која пуца из ватреног оружја изазвао је озбиљно негодовање јавности.
Након протеста 13. августа, власти и демонстранти су оптужили једни друге за покушај изазивања грађанског рата, што указује на продубљивање политичке кризе у земљи.
- Западни Балкан у пламену
Почетком августа регион се суочио са великим пожарима. Црна Гора и Албанија су најтеже погођене пожарима. Обе земље су морале да позову међународну помоћ, укључујући и помоћ у оквиру Механизма цивилне заштите ЕУ.
Црна Гора
Критична ситуација се развила у периоду од 11. до 13. августа, када су пожари почели брзо да се шире у предграђима Подгорице и на обали, између Петровца и Бара. У подручјима северно од Подгорице изгорело је неколико стамбених кућа и помоћних објеката, а локално становништво је евакуисано. Ватрогасци и војно особље су повређени током гашења пожара; један војник је страдао услед превртања цистерне.
У земљи је 14. август проглашен за дан жалости.
Пожар на обали довео је до затварања главног пута између Бара и Будве, а у неким подручјима је прекинуто снабдевање струјом.
Албанија
Средином августа Албанију су захватили масовни пожари који су уништили велике површине пољопривредног земљишта и шума, укључујући заштићене зоне; приватне куће, јавне зграде и предузећа су изгорели, а нека подручја су евакуисана.
Пожар је најтеже погодио јужне и централне регионе земље, укључујући туристичке центре. То укључује регионе Валоне, Ђирокастре, Берата, Скадра, Тиране, Корче и Елбасана, где су поједина села уништена у пожару, а један човек је преминуо од гушења.
У обе земље грађани су критиковали власти због недовољне припремљености за сезону пожара, посебно због недостатка ватрогасне авијације. Јасно је да ће опозициони политичари искористити тренутну кризу у каснијој политичкој реторици.
- На Косову Уставни суд обавезао парламент да изабере председника парламента у року од 30 дана
Дана 8. јуна, Уставни суд Косова дао је посланицима додатних 30 дана да изаберу председника парламента и формирају парламент.
Суд је, такође, пресудио да ниједан кандидат за место председника парламента не може бити номинован више од три пута и обавезао је посланике да буду присутни у сали и да гласају за председника и његове заменике.
Након парламентарних избора на Косову, који су одржани у фебруару 2025. године, формирање нове владе је у застоју јер ниједна странка није добила већину места у парламенту. Покрет Самоопредељење (VV), предвођен вршиоцем дужности премијера Аљбином Куртијем, обезбедио је на изборима прво место, али није успео да добије већину мандата (61). То је довело до дуготрајне борбе око избора председника парламента.
Након четири покушаја, посланици и даље нису успели да изаберу председника парламента. Дана 26. јуна, Уставни суд је пресудио да се застој мора решити у року од 30 дана. Међутим, није постигнут никакав напредак.
Одсуство функционалног парламента и потпуно формиране владе већ је довело до проблема у економији. Пре свега, блокиран је приступ средствима ЕУ у оквиру Плана раста за Западни Балкан.
- Централна изборна комисија БиХ сменила Милорада Додика са функције председника РС
Суд Босне и Херцеговине одобрио је Милораду Додику замену једногодишње затворске казне новчаном казном. Додик ће платити око 36.500 КМ (нешто више од 18.000 евра).
У међувремену, 6. августа Централна изборна комисија Босне и Херцеговине поништила је мандат Милорада Додика као председника Републике Српске.
Као што је познато, Додик је осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања било које државне функције, због непоштовања одлука високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини.
Коментаришући одлуку ЦИК-а БиХ, Додик је рекао да ће остати на својој функцији и да ће о његовој судбини одлучити народ на референдуму. „Мандат ми је дао народ, па ћу послушати њих на референдуму који ће се одржати у блиској будућности, на основу одлуке Народне скупштине“, нагласио је.
***
Русија је водила активну међународну кампању у знак подршке Додику.
Представници руског Министарства спољних послова, руске амбасаде у Босни и Херцеговини и руских дипломата у УН изнели су оштре критике због пресуде лидеру Срба у БиХ.
Конкретно, руска амбасада у Сарајеву је саопштила да Додикова пресуда угрожава постојање Босне и Херцеговине. „За Босну и Херцеговину је дошао тренутак истине“, нагласили су руски дипломати, напомињући да се земља налази на „тачки без повратка“.
Москва је 7. августа покренула хитне консултације Савета безбедности УН, где је руски представник у УН окарактерисао пресуду Додику као претњу стабилности.
Министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић назвао је кораке Русије у подршци Додику „најоштријим и најозбиљнијим претњама“ Босни и Херцеговини. „Ово нису дипломатске изјаве, већ отворене претње држави“, рекао је Конаковић за Радио Слободна Европа/Радио Либерти.
„Москва континуирано користи политичку кризу у БиХ као простор за ширење свог утицаја, посебно подржавајући руководство Републике Српске и политичке лидере попут Додика“ – нагласио је министар. „Знамо да Русија не делује само политички. Спремни су на шпијунске активности, сајбер нападе, дезинформације. Видели смо њихове операције у Молдавији, Румунији и Грузији. Босна и Херцеговина није изузетак“, рекао је.
Представници „Тројке“, која укључује Социјалдемократску партију Босне и Херцеговине, Странку народа и правде и Нашу странку, састали су се 11. августа са амбасадорима Квинте (САД, Уједињеног Краљевства, Немачке, Француске и Италије) на тему „отворених и директних претњи Русије Босни и Херцеговини“.
„Овај састанак је значио да постоји свест о важности праћења ситуације. Спремни смо за све сценарије и надамо се најбољем“, рекао је министар спољних послова Босне и Херцеговине и лидер Странке народа и правде, Елмедин Конаковић, на крају састанка.
- У Приштини протести против Специјализованих већа у Хагу
Хиљаде грађана учествовало је у протесту у Приштини против Специјализованих већа у Хагу, где се суди бившим лидерима Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Тренутно су у Специјализованим већима у току поступци против бивших лидера ОВК, међу којима су бивши председник Косова Хашим Тачи, бивши председник парламента Кадри Весели и Јакуп Краснићи, као и бивши посланик Реџеп Селими. Оптужени су за ратне злочине и злочине против човечности.
Непосредни повод актуелних протеста у Приштини био је тај што су Специјализована већа недавно прихватила документа из српских институција као доказ у случајевима. У случајевима косовских ветерана, јавност и политичари изражавају дубоку забринутост због ове чињенице, позивајући на међународну реакцију.
„То се тиче државних институција Србије ‘које су починиле злочине и геноцид над народом Косова својим криминалним активностима’, а тројицу руководилаца те три институције осудио је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију“, рекли су организатори протеста. „Стога је за нас неприхватљиво да је данас међународна заједница у овом случају, Специјализована већа, прихватила ове доказе, јер то на неки начин легитимише ове три институције“, рекли су говорници током протестног скупа.
Протест у Приштини, који су организовали ветерани ОВК, подржали су Демократска партија Косова, Алијанса за будућност Косова, Социјалдемократска иницијатива и неки представници Демократског савеза Косова.
С друге стране, покрет Самоопредељење Аљбина Куртија рекао је да се протест одржао „са деценијским закашњењем“, јер је, кажу, требало да буде протеста већ у време када је суд основан, против тадашње владе.
Специјализована већа и Специјално тужилаштво у Хагу део су косовског правног система, али се налазе у Холандији и у њима ради међународно особље.
Ова институција је створена под притиском међународне заједнице, пре свега ЕУ и Сједињених Држава, које су веровале да правосудни систем Косова није довољно поуздан да би се бавио случајевима ОВК и заштитио сведоке од застрашивања. У августу 2015. године, косовски парламент је усвојио уставне амандмане који су отворили пут за оснивање Специјализованих већа. У то време земљом је владала коалиција Демократске партије Косова и Демократског савеза Косова.
***Албански премијер Еди Рама написао је на Фејсбуку да се „наставља питати“ зашто косовски парламент још увек није усвојио изјаву „која би навела чињенична кршења елементарних демократских норми праведног поступка од стране Хашког трибунала, где су права Хашима Тачија и његових пријатеља, годинама изолованих од света, гажених као ништа?!“
Ако би косовски парламент усвојио сличну резолуцију, „одмах бисмо ангажовали албанску скупштину да гласа о том тексту и пренесе глас свих Албанаца у свакој демократској држави која спонзорише Трибунал, који не би требало да толерише никакво кршење, а камоли уништавање праведног поступка финансијским доприносом својих пореских обвезника“, написао је Рама.
- Локални избори у Северној Македонији биће одржани 19. октобра
Председник Скупштине Северне Македоније, Африм Гаши, заказао је локалне изборе за 19. октобар 2025. године. Други круг ће се одржати 2. новембра, ако буде потребно.
Градоначелници и локални одборници биће изабрани у 80 општина и граду Скопљу.
Гаши је нагласио да избори треба да послуже као „доказ демократске зрелости“, да се одрже у складу са европским стандардима и да потврде посвећеност земље интеграцији у ЕУ.
Опозициона албанска странка Демократска унија за интеграцију (ДУИ) фокусира се на теме везане за прошле ратове. Лидер ДУИ Али Ахмети, бивши припадник Ослободилачке војске Косова и командант Националне ослободилачке војске која се борила у Македонији почетком 2000-их, у својим недавним говорима подсетио је на догађаје од пре 24 године у Љуботену, где је 10. и 12. августа 2001. македонска полиција убила 10 мирних албанских цивила.
Премијер Северне Македоније и лидер ВМРО-ДПМНЕ (Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство), Христијан Мицкоски, са своје стране је рекао: „На локалним изборима очекујем кампању која ће бити усмерена на пројекте, али очигледно постоји политичка странка, пре свега мислим на Демократску унију за интеграцију (ДУИ), која уместо да говори о пројектима за будућност, враћа нас 20-25-30 година уназад и намеће такве теме“.
