- У Албанији је представљен нови састав владе са АИ министарком
Премијер Албаније Еди Рама, који је у мају четврти пут победио на парламентарним изборима, представио је свој нови кабинет 11. септембра.
Седам министара из претходног кабинета напустило је своје функције, док је седам нових особа именовано на чело неких од кључних министарстава земље.
Конкретно, Пиро Венгу ће остати министар одбране. Елиса Спиропали, која је обављала функцију председнице албанског парламента, именована је за министарку спољних послова.
Једна од најважнијих промена је именовање Албане Кочиу за прву жену на челу Министарства унутрашњих послова.
Сензација је била „именовање“ производа вештачке интелигенције на министарску позицију. Диела ће радити у области јавних набавки. Њена улога ће бити да осигура да Албанија, према Раминим речима, постане „земља у којој су јавни тендери 100% без корупције“.
„Радимо са бриљантним тимом који чине не само Албанци већ и (представници – прим. аут.) друге земље како бисмо створили први потпуно способан модел вештачке интелигенције у јавним набавкама“, рекао је албански премијер у интервјуу за BBC. „Не само да ћемо елиминисати сваки потенцијални утицај на јавне тендере, већ ћемо процес учинити много бржим, ефикаснијим и потпуно одговорним“, нагласио је.
Диела је радила и пре „именовања“ владе, обављајући улогу виртуелне асистенткиње која је пратила подносиоце захтева у процесу добијања званичних докумената. Према Раминим речима, Диела је „помогла у више од милион пријава“ на платформи е-Албанија.
Мишљења у вези са именовањем „АИ министарке“ су подељена.
Стручњаци за борбу против корупције приметили су потенцијал коришћења вештачке интелигенције за минимизирање дела подмићивања.
Истовремено, други стручњаци истичу да је овај корак пре симболичан него званичан, будући да Устав Албаније инсистира да чланови владе морају бити способни грађани старости 18 година или више.
Опозициона Демократска странка назвала је иницијативу „апсурдном“ и „неуставном“.
- Албанија отворила још једно поглавље у преговорима о приступању ЕУ
На Међувладиној конференцији ЕУ-Албанија у Бриселу 16. септембра, отворен је Кластер 4 у преговорима о приступању са Европском унијом, пети за мање од годину дана.
Земља је отворила четири кластера од октобра 2024. до маја ове године — 1 (основе), 2 (унутрашње тржиште), 3 (конкуренција и инклузивни раст) и 6 (вањски односи). Кластер отворен 16. септембра, Кластер 4, обухвата поглавља 14 (транспортна политика), 15 (енергија), 21 (трансевропске мреже) и 27 (животна средина и климатске промене).
„Желимо да отворимо последњи кластер до краја године, знам да је амбициозно, али се надам да ћемо успети“, рекао је премијер Албаније Еди Рама на конференцији за новинаре.
Европска комесарка за проширење Марта Кос рекла је да је Албанија урадила „импресиван посао“ и да је уверена да ће, ако настави овим темпом, отворити последњи кластер до краја године. Кос је напоменула да је циљ албанске владе да заврши технички део преговора до краја 2027. године и да Европска унија подржава ову визију. „Нема сумње да је будућност Албаније у ЕУ, и данас смо корак ближе том циљу“, рекла је Кос.
Албанија је поднела захтев за чланство у ЕУ 2009. године, добила је статус кандидата 2014. године, а прва међувладина конференција између Европске уније и Албаније одржана је 2022. године. До сада је у процесу приступања Албанија успела да отвори укупно 28 поглавља од 33, што ову балканску земљу, заједно са Црном Гором, чини лидером у процесу евроинтеграција.
- Ажурирана оптужница против званичника у случају урушавања надстрешнице у Новом Саду
Више тужилаштво у Новом Саду подигло је 16. септембра ревидирану оптужницу против бившег министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Горана Весића и још 12 особа у случају катастрофе на станици Нови Сад. Тужилаштво је ревидирало оптужницу након што је суд одбацио прву верзију и вратио предмет на допуну истраге.
Сви окривљени, укључујући и бившег министра Весића, терете се за стварање претњи по јавну безбедност у вези са делимичним урушавањем спољне надстрешнице железничке станице у новембру 2024. године, што је резултирало смрћу 16 људи.
Окривљени се терете за дозвољавање јавне употребе железничке станице Нови Сад упркос текућим грађевинским радовима и недостатку дозволе за употребу, за непоштовање захтева за очување конструкције зграде, као и за прекршаје почињене током пројектовања и извођења радова на реконструкцији станице.
Оптужница предлаже притвор за све окривљене због ризика од „значајног нарушавања јавног реда које би могло угрозити несметано и праведно вођење кривичног поступка“.
Медији напомињу да се бивши министар Весић већ више од месец дана налази на лечењу у болници.
Међу осталим оптуженима су руководиоци државног органа надлежног за железничку инфраструктуру, запослени у Министарству грађевинарства, представници пројектантских компанија и извођача радова.
„Свесни важности овог поступка, Више тужилаштво у Новом Саду користило је све расположиве људске и материјалне ресурсе како би утврдило потпуно чињенично стање“, наводи се у саопштењу суда поводом нове оптужнице.
Несрећа која се догодила 1. новембра 2024. године на станици Нови Сад била је повод за масовне антивладине протесте који и даље трају широм земље. Очекује се да ће почетак суђења смањити друштвене тензије и смањити подршку протестном покрету.
- Изјава руских обавештајних служби о „припреми српског Мајдана“ у Србији дочекана је са скептицизмом
Спољна обавештајна служба Руске Федерације објавила је 15. септембра да су „тренутни немири у Србији уз активно учешће младих људи у многим аспектима производ субверзивне активности Европске уније и земаља које јој припадају“. „Циљ европског либералног мејнстрима је да на власт у овој највећој балканској земљи доведе руководство послушно и лојално Бриселу“, наводи агенција.
Како тврде руски обавештајци, према плану Брисела, „финансијско пумпање медија и невладиних организација омогућиће мобилизацију протестног бирачког тела, извести људе на улице и довршити ‘српски Мајдан’ по више пута увежбаном сценарију“.
Коментаришући саопштење Спољне обавештајне службе, председник Србије Александар Вучић захвалио се „руским партнерима на информацијама“. „Наша служба ће их даље контактирати“, рекао је Вучић новинарима.
Истовремено, председник скупштинског Одбора за одбрану Милован Дрецун је у телевизијском интервјуу нагласио да је упознат са упозорењима руске службе, али је напоменуо да „држава има довољно информација о томе ко шта припрема“. „У Србији неће бити ни Мајдана ни грађанског рата“, рекао је он, истичући да „држава има довољно средстава да се томе одупре“.
Студенти, коментаришући изјаву Руса о припреми „српског Мајдана“ 1. новембра, у медијским коментарима су напоменули да је тог дана, на годишњицу трагедије, планиран највећи мирни комеморативни скуп. Сви детаљи биће објављени током октобра. Студенти истичу да нико од њих не би помислио да тог дана организује било какве немире, инциденте или провокације. „Људи ће бити испуњени тугом, а ово је дан сећања на жртве, а не напад на државу и сукобе“, рекао је један од студената новинарима.
По мишљењу студената, можда би саопштење руске обавештајне службе требало схватити као да саме власти планирају немире и инциденте. Они су уверени да ће до сукоба доћи само ако „Вучићев режим“ покуша нешто да изазове.
На скупу 1. новембра студенти очекују велики број људи и апелују на грађане да не наседају на провокације.
Стога су и власти и демонстранти помало скептично оценили саопштење руске обавештајне службе. Политичари из Вучићевог тима јасно су ставили до знања да сами поседују све потребне информације и да могу самостално да обезбеде заштиту и безбедност грађана и државе.
Истовремено, студенти су, најављујући мирни скуп, нагласили да су они организатори акција, да су протести слободно изражавање става грађана Србије, а не „специјална операција“ страних држава.
- Још једна рунда дијалога између Београда и Приштине завршена без резултата
Тројни састанак у оквиру дијалога између Косова и Србије између главних преговарача Приштине, Бесника Бислимија, и Београда, Петра Петковића, уз посредовање изасланика ЕУ Петера Соренсена, као и билатерални састанци делегација са представником ЕУ, одржани су у Бриселу 11. септембра.
Преговори, који су трајали више од седам сати, завршени су без икаквог напретка.
Српска страна је инсистирала да се прво спроведе део Основног (Охридског) споразума који се односи на оснивање Заједнице општина са српском већином (Заједница српских општина, ЗСО), док је Косово инсистирало на потпуној примени Споразума, посебно по питањима везаним за организацију потраге за несталим лицима.
„Идеја данас је била да се прво постигне напредак у оснивању заједничке комисије за нестала лица“, рекао је главни преговарач Косова, вршилац дужности првог потпредседника владе Бесник Бислими. Међутим, рекао је, ставка о оснивању комисије за нестала лица није постигнута.
Главни преговарач Србије, директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, изјавио је у Бриселу да је београдска делегација на свим састанцима током последње рунде дијалога са делегацијом Приштине инсистирала да се Заједница српских општина мора формирати одмах и хитно.
„Заједница српских општина је основа опстанка нашег народа и ми ћемо на њој инсистирати. Рекли смо да је предуслов за све даље кораке постојање Заједнице на коју чекамо 12 година“, нагласио је Петковић.
„Могу бити досадан, могу сто пута да се понављам — или ћемо имати ЗСО, или не можемо даље, нема другог начина“, нагласио је Петковић.
Заједница српских општина је очигледно главни услов српске стране за сваки даљи напредак у дијалогу Београда и Приштине. Актуелна влада Косова, предвођена одбијањем Албина Куртија да направи уступке по овом питању, и последично одсуство напредовања у дијалогу којим посредује ЕУ, већ је изазвала незадовољство међу партнерима са Запада, и без промене овог става, незадовољство Приштином из Брисела и Вашингтона ће само расти.
- Сједињене Државе суспендовале стратешки дијалог са Косовом
Амбасада Сједињених Држава на Косову је 12. септембра објавила да је суспендовала планирани стратешки дијалог са Косовом на неодређено време „због забринутости услед поступака привремене владе који су повећали тензије и нестабилност“.
Овај корак, који је Амбасада САД објавила 12. септембра, уследио је након вишемесечне политичке нестабилности на Косову изазване одсуством формиране владе, и неколико седмица након објаве почетка стратешког дијалога између Сједињених Држава и Србије.
У саопштењу Амбасаде од 12. септембра, Курти се помиње поименице, уз наводе да његове „недавне акције и изјаве“ угрожавају вишегодишњу сарадњу између Вашингтона и Приштине.
Косово је у политичкој пат позицији откако је Покрет за самоопредељење (Lëvizja Vetëvendosje, LVV) Албина Куртија победио на парламентарним изборима у фебруару. Иако је странка освојила 48 места, није имала већину и морала је да постигне договоре са другим фракцијама како би изабрала новог председника парламента и формирала владу. Било је потребно више од 50 неуспешних гласања пре него што је изабран председник, заједно са четири заменика. Међутим, пети заменик, који је требало да представља етничку српску заједницу, још увек није изабран. Као одговор на то, Уставни суд је увео привремену меру којом се блокирају даљи кораци у формирању владе.
Неуспех при избору заменика председника парламента који припада српској заједници истакао је Куртијеве затегнуте односе са српском мањином, као што је то исто нагласио и неуспели покушај да се странци Српска листа забрани учешће на локалним изборима.
„Потребан нам је партнер који разуме неопходност избегавања дестабилизујућих акција и који настоји да допринесе регионалној стабилности и заштити права свих грађана Косова“, рекао је портпарол америчке амбасаде у интервјуу за Радио Слободна Европа, коментаришући недавне догађаје.
„Сједињене Државе желе да пошаљу јасан сигнал“ Косову, рекао је Чарлс Капчан из Савета за спољне односе. „Формирајте владу, поступајте у складу са владавином права и вратите се конструктивном дијалогу са Србијом“, рекао је за косовски сервис Радија Слободна Европа.
Тоби Вогел из берлинске групе за људска права Савет за политику демократизације рекао је да Вашингтон шаље сигнал да жели да се дистанцира од Куртија. „Раније би амерички председник или немачка канцеларка, док је то још била Ангела Меркел, подигли телефон и позвали људе попут (бившег косовског председника) Хашима Тачија и рекли му шта да ради, а он би то урадио… Курти, међутим, није такав. И зато га мрзе у Вашингтону, а мрзе га и у Бриселу“, рекао је он.
Гезим Висока, професор студија о миру и сукобима на Универзитету у Даблину, рекао је за Радио Слободна Европа да је корак који су САД направиле „још један знак упозорења косовској влади да међународна подршка земљи опада“.
- Словенија увела санкције против Милорада Додика
Како је потпредседник владе Матеј Арчон известио на конференцији за новинаре након седнице владе, министри су једногласно одобрили одлуку о забрани уласка Милораду Додику у Словенију.
Мотиви за увођење санкција су означени као поверљиве информације. Према Арчоновим речима, Министарство спољних послова је одређене информације оценило као поверљиве и одлучило да их тренутно не открива. Заменик шефа владе је, такође, напоменуо да се забрана уласка у Словенију, која је већ на снази, односи само на Додика, а не и на његову породицу.
Бившег председника Републике Српске осудио је Суд Босне и Херцеговине на годину дана затвора (касније је казна претворена у новчану) и шест година забране политичког деловања због непоштовања одлука високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини Кристијана Шмита. Централна изборна комисија је Додику одузела председнички мандат, а био је приморан и да врати дипломатски пасош.
Према информацијама на порталу Н1, поред пресуде суда, разлози за забрану уласка у Словенију укључују његове сепаратистичке изјаве и поткопавање државних институција и Устава Босне и Херцеговине. Важан разлог је и значајан одлив капитала сумњивог порекла из Републике Српске и Западног Балкана уопште у Словенију. Постоји основана сумња да Додик и његова породица поседују значајну сумњиву имовину у Словенији, купљену преко различитих физичких и правних лица.
Прошле седмице Додик је оптужио Словенију да жели да се меша у односе других земаља „уместо да се брине о себи“. Он је то рекао након што је словеначко Министарство одбране потписало споразум о војној сарадњи са хрватским колегама, напомињући да ће на тај начин земље допринети безбедности и стабилности у региону, пре свега у Босни и Херцеговини и на Косову.
Након одлуке Љубљане, Влада Републике Српске „изразила је протест због једностране и политички мотивисане одлуке о забрани уласка председника Републике Српске Милорада Додика у Републику Словенију“. Према резолуцији усвојеној на седници Владе РС, „забрана уласка председнику Републике Српске издата је без јасних законских основа и разлога, представља директно мешање у унутрашње ствари и кршење међународних конвенција, као и корак уназад у односима и европском путу региона“.
Као контрамера, одлучено је да се уведе забрана уласка у Републику Српску за Наташу Пирц Мусар, председницу Словеније, и Тању Фајон, потпредседницу Владе и министарку спољних и европских послова Словеније. Министарству унутрашњих послова наложено је да забрани горе наведеним лицима улазак на територију Републике Српске и да их спроведе из Републике Српске ако се већ налазе у Републици Српској.
У Љубљани је одлука Бањалуке оцењена као да нема правну снагу, јер су спољнополитичке одлуке у надлежности централних власти Босне и Херцеговине, а не одвојених делова БиХ, укључујући и Републику Српску.
