У септембру 2025. године, Албанија је ушла у историју као прва земља која је именовала вештачку интелигенцију на владину функцију. Виртуелна министарка „Диела“ добила је мандат да надгледа јавне набавке — област која је деценијама била извор корупционих скандала.
Ова одлука премијера Едија Раме изазвала је талас ентузијазма, скептицизма и политичке дебате, како унутар земље тако и ван ње.
Вештачка интелигенција против корупције
„Диела“ је започела каријеру као виртуелна асистенткиња на платформи е-Албанија, где је обрадила више од милион захтева. Њен аватар — жена у традиционалној одећи из региона Задрима — симболизује комбинацију културног идентитета и технолошког напретка. Технички, она је заснована на OpenAI моделима и Microsoft Azure cloud инфраструктури.
Именовање „Диеле“ био је одговор на хронични проблем корупције који омета развој Албаније. Према подацима Транспаренси интернешенела, земља је 2024. године постигла само 42 од 100 поена на Индексу перцепције корупције, што ју је рангирало на 80. место од 180 земаља. Европска комисија је више пута истицала да је корупција у Албанији и даље „распрострањена у свим гранама власти“ и да је главна препрека на путу ка чланству у ЕУ.
„Албанија мора да учини више у борби против корупције, да обезбеди слободу говора и транспарентност власништва“, наводи се у ставу ЕУ у преговорима.
Премијер Еди Рама представља „Диелу“ као инструмент за радикално поновно покретање система.
Он је за британски Би-Би-Си изјавио: „Више не можемо себи да приуштимо да губимо време борећи се против људских слабости. Вештачка интелигенција је наша шанса да створимо систем у коме се одлуке доносе без страха, фаворизовања или корупције“.
Аналитичари сматрају да ово није само технолошки експеримент већ и политички сигнал ЕУ: Албанија је спремна за неконвенционална решења како би испунила захтеве о транспарентности и владавини права.
Случај из парламента: дебата прекинута због вештачке интелигенције
Током усвајања новог састава владе у парламенту, покушај да се да реч „Диели“ изазвао је неочекивани скандал. Њен говор је емитован на екрану, али су посланици опозиције почели да вичу „Ово није министар!“ и „Ово је кршење Устава!“, блокирајући парламент. Председник парламента је био приморан да прогласи паузу, а дебате о саставу владе су отказане.
Ова епизода је постала први случај у историји да је виртуелни министар изазвао физички сукоб у скупштинској сали.
Демократска партија Албаније оштро је критиковала именовање „Диеле“.
Њен представник, посланик Газменд Барди, изјавио је:
„Ово није министар већ софтвер. Устав захтева да министар буде грађанин. Ово је политичко позориште које има за циљ да одврати пажњу од стварних проблема“.
Други опозициони политичари назвали су иницијативу „медијским триком“ и „симболичном декорацијом“ која нема стварни утицај на борбу против корупције.
„Може ли алгоритам победити корупцију?“
Коментаришући именовање „Диеле“, Би-Би-Си наводи: „Албанија је претворила имиџ ‘бездушног службеника’ у позитивну особину“.
Други медији питају: „Може ли алгоритам победити корупцију?“
Британски Гардијан напомиње да „употреба вештачке интелигенције у влади није само питање ефикасности, већ и изазов демократским принципима“.
Политико пише: „Албанија је створила преседан који може инспирисати или уплашити друге земље. Све зависи од тога да ли ‘Диела’ може да делује независно од политичког утицаја“.
Француски стручњак за етику вештачке интелигенције Жан-Габријел Ганасија упозорава: „Велики језички модели (LLM) моделирају друштво; они показују пристрасност. Претпоставити да машина нема пристрасности значи потчинити јој се“.
Америчка истраживачица дигиталне демократије Сара Витмор из харвардског Центра за етику сматра да: „Вештачка интелигенција може бити користан алат, али јој недостаје легитимитет. На њене одлуке се не може уложити жалба, а то је у супротности са принципима владавине права“.
Међународни одговор: инспирација или упозорење?
Именовање „Диеле“ није прошло незапажено на међународној сцени. У Бриселу, Берлину и Вашингтону, стручњаци за дигитално управљање пажљиво прате албански експеримент.
Неки то виде као пробој у GovTech-у, други као опасан преседан који би могао да легитимише делегирање политичке одговорности алгоритмима.
Влада Естоније, која већ више од деценије спроводи електронску управу, назвала је иницијативу „занимљивим, али ризичним кораком“.
Представник естонског Министарства за дигитални развој рекао је: „Аутоматизација процеса је пут ка ефикасности. Међутим, политичке одлуке морају остати у рукама људи који су одговорни друштву“.
У Сједињеним Државама, Национални институт за стандарде и технологију (НИСТ) објавио је аналитичку белешку у којој наглашава потребу за „јасним границама између саветодавне улоге вештачке интелигенције и извршне власти“. Документ позива владе да избегавају „симулирање политичког учешћа“ кроз дигиталне аватаре.
Истовремено, на Западном Балкану – посебно у Северној Македонији и Србији – већ се упућују позиви за стварање сопствених државних „виртуелних саветника“ за борбу против бирократије. У Београду је један посланик чак предложио стварање „АИ омбудсмана“ који би пратио људска права.
Безлична моћ: нова ера или опасна илузија?
Албанска бранитељка људских права Ардијана Ђони рекла је за Евроњуз: „Не можемо дозволити да се одговорност загуби у коду. Ако ‘Диела’ направи грешку — ко ће бити одговоран?“
Насупрот томе, владин представник, министар за иновације Ервин Бушати, уверен је да: „Ово није замена за човека, већ допуна. ‘Диела’ не доноси политичке одлуке; она обезбеђује транспарентност процеса“.
Немачки филозоф дигиталне етике Томас Мецингер пише у колумни за Ди Цајт: „Улазимо у еру у којој поверење у алгоритме може премашити поверење у људе. То је опасно уколико не постоје јасне границе и механизми контроле“.
Сценарији будућности: вештачка интелигенција као дипломата?
Именовање „Диеле“ отвара дискусију не само о унутрашњем управљању већ и о потенцијалној улози вештачке интелигенције у спољној политици.
Може ли виртуелни званичник учествовати у међународним преговорима? Да ли је алгоритам способан да заступа интересе државе на самитима или у међувладиним комисијама?
Неки футуристи сугеришу да би вештачка интелигенција могла да постане део техничких делегација, посебно у областима где је потребна брза обрада података — на пример у преговорима о клими, трговини или сајбер безбедности. Већина дипломата је скептична. Бивши француски амбасадор у Тирани, Мишел Ламбер, напомиње: „Дипломатија нису само чињенице већ и интуиција, емоције, међуљудско поверење. Алгоритам не може да замени људски осећај за тренутак“.
Истовремено, Европска агенција за дигиталну политику признаје да „вештачка интелигенција може бити користан алат за анализу сценарија, али не и за доношење политичких одлука“.
Закључак
Именовање „Диеле“ није само технолошка иновација већ изазов традиционалним појмовима моћи, одговорности и демократије. То именовање је постало симбол албанске тежње ка транспарентности, али је такође отворило дискусију о правним, етичким и геополитичким границама коришћења вештачке интелигенције у управљању.
Да ли ће „Диела“ постати пример за друге земље или ће остати јединствен случај — показаће време. Но, већ сада то приморава свет да преиспита границе између технологије и моћи.
