- У Србији ухапшени организатори паравојних кампова за Молдавце
У Србији су 26. септембра ухапшене две особе оптужене за организовање паравојне обуке за грађане Молдавије и Румуније.
Приликом претреса стана осумњичених, полиција је запленила лаптопове, мобилне телефоне, као и уређај за детекцију и праћење радио-фреквентних сигнала. Код једног од осумњичених је пронађено и оружје, због чега се додатно терети за кривично дело недозвољена производња, складиштење, ношење и трговина оружјем и експлозивним материјама.
Истраживачки новинари су известили да су у питању Лазар Поповић и Саво Стевановић. Медији су открили да су ухапшени у једном тренутку били чланови тима Ненада Поповића, актуелног министра без портфеља у Влади Србије, познатог по свом проруском ставу.
Наводи се да је од јула до септембра ове године између 150 и 170 страних држављана укупно прошло обуку у паравојним камповима у области Лознице, у западној Србији. Циљ обуке био је да „кадети“ науче како да изазивају немире у случају да на молдавским парламентарним изборима (28. септембра) резултати буду неповољни за проруске снаге
Међутим, велика хибридна операција је заустављена: у Молдавији су планови проруских снага откривени на време, те су пре неколико дана 74 особе притворене због сумње да су припремале немире.
У контексту догађаја који су претходили гласању на молдавским изборима, ЕУ је распоредила своју прву хибридну групу за брзо реаговање како би помогла Кишињеву. Комесарка за проширење Марта Кос рекла је новинарима да је Европска комисија свесна покушаја Русије да утиче на парламентарне изборе у Молдавији и да испитује „како је постало могуће“ да су десетине Молдаваца у Србији наводно прошле обуку „за тактику дестабилизације“.
У међувремену, на изборима 28. септембра победу је однела владајућа проевропска „Партија акције и солидарности“ (ПАС), чији је лидер председница Маја Санду. Према прелиминарним подацима, ПАС је освојила 50,2% гласова и обезбедиће већину у новом парламенту.
- Додикова странка учествује на превременим изборима за председника РС
Савез независних социјалдемократа (СНСД), странка Милорада Додика, 29. септембра је одлучила да учествује на превременим изборима за председника Републике Српске.
Избори ће се одржати 23. новембра. Расписани су након што је Централна изборна комисија, на основу судске одлуке, у августу ове године окончала Додиков председнички мандат.
Додика је Суд Босне и Херцеговине осудио због неспровођења одлука високог представника у Босни и Херцеговини и додатно му је забранио обављање јавне функције шест година.
Претходно, Додик, његова странка СНСД и Народна скупштина Републике Српске (НСРС) нису признали судску пресуду БиХ о престанку Додиковог председничког мандата и одлуку ЦИК-а о расписивању превремених избора. Међутим, касније је НСРС усвојила одлуку којом се „свакој странци даје право да самостално одлучи да ли ће учествовати на изборима“.
Истовремено, Додик је званично поднео оставку на место председника, чиме је признао одлуку Суда Босне и Херцеговине и Централне изборне комисије БиХ. Сада, према његовим речима, „СНСД мора што пре да предложи у Народној скупштини Републике Српске решење за избор вршиоца дужности председника РС до ванредних избора, а могуће и дуже“, рекао је Додик.
Разлог за учешће СНСД-а на изборима био је одбијање опозиционих снага у Републици Српској да бојкотују најављене ванредне председничке изборе и недостатак консензуса о овом питању унутар саме Додикове странке. Како медији преносе, на састанку Главног одбора СНСД-а наводно „није постигнут договор о бојкоту избора“, стога је одлучено да ће странка учествовати.
„Ово је део наше стратегије, коју смо одлучили да спроведемо, како бисмо се супротставили ономе што је претило Републици Српској“, прокоментарисао је Додик одлуку СНСД-а да учествује на изборима.
- САД ће одложити санкције против НИС-а само за неколико дана
Председник Србије Александар Вучић, у свом обраћању из Њујорка, објавио је да су Сједињене Државе поново одложиле санкције против НИС-а (Нафтна индустрија Србије), али само за неколико дана. Очекивало се да ће рестриктивне мере ступити на снагу 1. октобра. Међутим, касније је Радио-телевизија Србије јавила да су санкције одложене за додатних осам дана и да ће ступити на снагу 8-9. октобра.
Вучић је ситуацију са НИС-ом описао као „колатералну штету у односима између Американаца, Запада и Руса“. Напоменуо је да је Србија предложила десетине решења, али ниједно није било прихватљиво ни за једну страну. „Шта да радим, да претим Русима, Американцима, мали смо, нема смисла“, изјавио је Вучић.
САД су додале НИС на листу санкција 10. јануара због такозваног „секундарног ризика“ у контексту руске инвазије на Украјину, због већинског руског власништва у компанији. Међутим, санкције против НИС-а никада нису спроведене и одложене су шест пута, последњи пут до 26. септембра.
Од 10. јануара, власничка структура српске нафтне компаније се неколико пута мењала. У септембру се руска компанија Гаспром повукла из групе власника НИС-а, а један од власника постала је друга компанија којом управља Гаспром – Интелиџенс из Санкт Петербурга.
Акционарско друштво Интелиџенс је стекло 11,3% акција компаније, према подацима објављеним 21. септембра на веб-сајту Београдске берзе. Највећи удео у НИС-у и даље припада Гаспром њефту, ћерки Гаспрома (44,85%), држава Србија поседује 29,87%, а преостале акције припадају малим акционарима.
НИС је један од највећих вертикално интегрисаних енергетских система у југоисточној Европи. Бави се истраживањем и производњом нафте и гаса, дистрибуцијом нафтних деривата, производњом и трговином електричном енергијом, као и реализацијом пројеката у петрохемијском сектору.
- Мађарска и Хрватска у сукобу око транспорта енергије
Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто оптужио је Хрватску за „ратно профитерство“ због одлуке о повећању цене транспорта нафте након почетка рата у Украјини.
Ову изјаву је дао у контексту позива америчког председника Доналда Трампа европским земљама да престану да купују руску енергију.
„Морамо признати да Хрвати профитирају од нас. Хрвати профитирају од ратне ситуације. Хрвати нам сада наплаћују и ратну одштету, пошто су од почетка рата повећали цену транзитних пошиљки цевоводом на пет пута већу од европских референтних вредности. Дакле, Хрвати користе ратну ситуацију и чињеницу да је Мађарској потребна нафта која долази Јадранским цевоводом и наплаћују нам ратну одштету“, додао је мађарски министар спољних послова.
Поред тога, према Сијарту, Словачка и Мађарска би се могле суочити са несташицом нафте због недовољног капацитета Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), који пролази кроз хрватску територију. „Количина нафте потребна за континуирано снабдевање Мађарске и Словачке не може се транспортовати кроз овај цевовод“, упозорио је.
Хрватски премијер Андреј Пленковић одбацио је оптужбе мађарског министра спољних послова да Хрватска профитира од рата.
„У вези са изјавом Петера Сијарта, Хрватска са својим капацитетима: нафтним и ЛНГ терминалом у Омишљу и ЈАНАФ-ом – регионално је енергетско чвориште. Наш задатак је да допринесемо енергетској безбедности ЕУ и других земаља чланица“, нагласио је Пленковић.
Подсетио је да је капацитет брода „LNG Croatia“ повећан за 3,1 милијарду кубних метара гаса годишње, на 6,1 милијарду кубних метара годишње. „Са таквим капацитетима, Хрватска може да снабдева не само себе (око 2,7 милијарди), већ и да задовољи енергетске потребе других земаља“, нагласио је хрватски премијер.
„Након тестирања, са пуним поуздањем можемо рећи да је ЈАНАФ способан да транспортује 15 милиона тона нафте за потребе рафинерија у Мађарској и Словачкој“, додао је. Тиме постаје јасно да ове земље имају потпуно безбедну алтернативну руту, подвукао је Пленковић.
„Наговештаје да је Хрватска нека врста ратног профитера може да изнесе само неко ко изузетно грубо покушава да обмане међународну јавност овим порукама“, нагласио је.
„Онај ко сада добија јефтинију нафту и гас из Русије може се назвати профитером. Могу рећи да је то Мађарска, која, на основу наратива да нема алтернативни пут, а доказано је да га има, има могућност да има јефтиније изворе енергије из Русије“, нагласио је Пленковић. „Профитира Мађарска, а не Хрватска“, поновио је хрватски премијер.
Предложене цене, међу свим могућим упоредивим ценама, на нивоу су ЕУ, додао је. „Што је већи обим поруџбине нафте и што је дужи рок трајања уговора, то ће цена бити јефтинија. Одлучно одбацујем лажне тезе мађарског министра спољних послова да Хрватска профитира од рата. Напротив, Хрватска је добар комшија, поштен комшија и комшија који жели да стави своје капацитете у службу безбедности снабдевања суседних земаља у овој енергетској кризи“, рекао је Пленковић.
- Црна Гора тврди да је са територије Косова пуцано на скијалиште
Министарство спољних послова Црне Горе упутило је вербалну ноту Амбасади Косова у Подгорици у вези са пуцњавом из ватреног оружја у пограничном подручју, која је наводно изведена са косовске стране.
Нота је послата након два инцидента које је црногорска полиција забележила у близини границе са Косовом у општини Рожаје, у области скијалишта у изградњи.
Први инцидент се догодио у јулу прошле године, када је примећена штета на објектима скијалишта. Други инцидент се догодио 24. августа ове године, када су се чули пуцњи у области скијалишта.
„Надлежним органима Републике Косово упућен је захтев да се идентификују и приведу правди починиоци ових инцидената, као и да се Црна Гора обавести о свим предузетим мерама и радњама“, наводи се у саопштењу МИП-а Црне Горе.
Дотично скијалиште се налази на делу који је пре десет година био у центру граничног спора између Црне Горе и Косова.
У то време, косовска опозиција, а сада владајући покрет „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, организовала је протесте против ратификације Споразума о демаркацији границе, који су владе две земље потписале 2015. године. Опозиција је тврдила да Косово овим споразумом губи неколико хиљада хектара земље.
Црна Гора је ратификовала споразум о граници са Косовом 2015. године, док је парламент Косова исти документ ратификовао тек три године касније, у марту 2018. године.
