Парламентарни избори одржани у Молдавији 28. септембра заиста се могу описати као најдраматичнији у историји земље. Резултати избора одредили су будућност не само Молдавије већ и целог региона. Унутар саме Републике Молдавије, победа проевропских снага названа је другим даном независности земље од Русије. Сви су разумели да би победа политичких странака које подржава Кремљ значила да ће земља поново постати „провинција“ Руског царства.
Штавише, Русија је посветила огромне ресурсе да потчини малу Молдавију. Само прошле године, Русија је потрошила 150 милиона евра да би лоше утицала на референдум о подршци земље европским интеграцијама — то је 1% БДП-а Републике Молдавије, а представља износ само оних средстава која су идентификована. Колико је укупно Русија потрошила од 2023. до 2025. године тек треба да се утврди. Новац је послат у Молдавију преко Промсвјазбанке, повезане са руским специјалним службама, коришћењем разних криптовалутних платформи или у готовини преко курира.
Ова средства су углавном трошена на подршку проруским политичким снагама у земљи, али постоје и сумње да је, поред отворено проруских снага као што су Социјалистичка партија, Комунистичка партија, „Велике Молдавије“, „Срце Молдавије“ и друге, Русија подржавала и снаге које се на први поглед не могу назвати проруским или које су се декларисале као проевропске. Међу њима су и представници Алтернативног блока на челу са градоначелником Кишињева, Јоном Чебаном, чија се партија декларише као проевропска политичка снага, иако је истовремено већина чланова ове политичке снаге са проруском позадином. Не треба заборавити ни странку „Демократија код куће“, која се позиционира као националистичка румунска и унионистичка (то јест, залаже се за уједињење Молдавије са Румунијом), што значи да би њена идеологија требало да буде супротна идеологији проруских странака, али има блиске везе са румунском странком „Савез за уједињење Румуна“, коју предводи Ђорђе Симион, за кога румунски органи за спровођење закона сумњају да се финансира из Москве, као и већина десно-радикалних и евроскептичних странака у Европи. Русија је углавном подржавала ове странке, надајући се да ће оне преусмерити гласове од владајуће проевропске „Партије акције и солидарности“ (ПАС).
Међутим, руска средства нису била усмерена само на подршку странкама, већ углавном на одржавање такозване „Шор мреже“. Ова мрежа је повезана са молдавским олигархом Иланом Шором, који је у Молдавији оптужен за стварање криминалне организације и учешће у крађи $1 милијард из државног буџета. Данас се Шор крије у Москви. Мрежа, названа по њему, служи углавном за:
- Ширење руске пропаганде путем друштвених мрежа као што су ТикТок, Телеграм и Фејсбук;
- Регрутовање учесника за уличне акције и протесте у знак подршке проруским снагама.
- Координацију и подмићивање бирача током самих избора.
- Тражење и регрутовање потенцијалних чланова група чији је задатак да изводе провокације и учествују у сукобима са полицијом. Обука учесника одвијала се у земљама Западног Балкана, углавном у Србији и Босни и Херцеговини.
Чланови ове мреже броје око 140.000 грађана Молдавије. То је више од становништва другог највећег града у земљи, општине Балци. Да би неутралисала активности мреже, молдавска полиција је извршила око 2.000 претреса. Приведено је око стотину људи, од којих 74 због сумње да су се припремали за учешће у провокацијама након избора. Сви су прошли обуку у камповима у Србији, где су учили да користе оружје и технике отпора полицији. Ове радне акције молдавске полиције, уз подршку обавештајних служби суседних земаља, омогућиле су неутрализацију утицаја мреже на изборе. Молдавија је успела да сачува свој проевропски курс, који, према анкетама, подржава већина грађана земље.
Шта је био циљ Русије, па је уложила толико ресурса да на власт у Молдавији доведе снаге које су јој наклоњене? Поред империјалистичке жеље да врати бившу провинцију Руског царства под своју контролу, постоји и тумачење улоге Молдавије као погодне одскочне даске за ширење њеног утицаја на суседне земље — Румунију и Украјину, посебно Украјину у контексту текућег рата. Проруска Молдавија би постала база за управљање шпијунском мрежом у суседним регионима Украјине, посебно у Одеској области. Поред тога, диверзантске и извиђачке групе би могле да уђу на територију Одеске области из Републике Молдавије и дестабилизују ситуацију, одвлачећи пажњу Оружаних снага Украјине и приморавајући на прерасподелу ресурса са важнијих сектора фронта. Штавише, проруска Молдавија би ојачала изолацију Украјине од њених савезничких земаља и блокирала једну од важних логистичких рута које повезују земљу са Европом.
За Молдавију би то значило интензивирање економске и политичке кризе. Без подршке ЕУ и великог европског тржишта, економија земље не би могла да се носи са кризом коју је раније изазвала пандемија COVID-19 и потпуна руска инвазија на Украјину, када су многи путеви увоза и извоза били поремећени.
Хоће ли Русија напустити Молдавију након неуспеха на парламентарним изборима? Ово је добро питање. За сада, проруске снаге у земљи покушавају да се опораве од пораза на изборима. Међутим, највероватније Москва неће стати. Она већ покушава да дестабилизује ситуацију изазивајући хуманитарну кризу у руском Придњестровљу, пошто је обуставила снабдевање региона гасом. Такође, не треба заборавити да Русија традиционално подиже улог у игри. Ако не успе да политички покори земљу, покушава то да учини оружјем. Тренутни рат против Украјине је крвави пример тога.
Роман Русу, молдавски политолог
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
