- Србија је спремна да испоручује муницију Украјини преко европских земаља
Председник Србије, Александар Вучић, у интервјуу за немачки лист Цицеро, изјавио је да српска одбрамбена индустрија повећава производњу муниције и понудио Европској унији да купи све расположиве производе, чак и под условом да та муниција заврши у Украјини.
„Наша складишта су пуна муниције, а ми производимо много, посебно минобацачких граната. Производимо више муниције него Француска. Иако не желим да будем доживљен као особа која примарно снабдева муницијом зараћене стране, муниција је потребна у Европи. Стога сам понудио нашим пријатељима у ЕУ могућност да са нама закључе уговор о купопродаји и узму све што имамо. То би био феноменалан допринос који ми можемо дати европској безбедности“, изјавио је он.
Одговарајући на директно питање новинара: „Да ли би та муниција онда могла да се користи у Украјини?“, српски председник је нагласио: „Купци могу да раде са њом шта год желе. Једноставно нам је потребан дугорочни уговор да бисмо могли да планирамо.“
У том контексту, Вучић је нагласио да се Србија придржава војне неутралности, али је спремна за већу сарадњу са европским земљама. „Одувек сам говорио да је Србија војно неутрална. Међутим, ми смо апсолутно спремни да сарађујемо са европским војскама. Већ интензивно војно сарађујемо са нашим европским пријатељима у Африци, Азији и другим континентима и спремни смо да повећамо наше присуство заједно са европским снагама“, напоменуо је.
Председник Србије је такође указао на „фер“ став Србије према Украјини и Русији, као и солидарност са Украјином.
„Верујем да се према свим странама односимо веома фер. Слободно питајте председника Украјине, Володимира Зеленског, која је од балканских држава највише помогла Украјини финансијском и хуманитарном помоћи. Одговор би могао да Вас изненади“, напоменуо је.
„Ако нас неко пита да ли поштујемо територијални интегритет Украјине, одговорићемо: ‘Да, апсолутно, веома смо лојални територијалном интегритету Украјине.’ Путовао сам у Одесу током рата да покажем своју солидарност“, нагласио је Вучић.
Правдајући своје учешће на паради у Москви 9. маја, председник Србије се позвао на историјско сећање: „Изузев 1948. и 1949. године, били смо присутни на руској војној паради сваке године од краја Другог светског рата. Зашто? Зато што су Црвена армија и југословенски партизани заједно ослободили Београд и Србију. То није само део руске, већ и наше традиције и историје.“
Према Вучићевим речима, учешће у прослави Дана победе у Москви била је његова „дужност“ упркос агресији Русије на Украјину. „Осуђујемо напад Русије на Украјину и верујем да смо поступили веома фер. Ипак, била је моја дужност да будем на овом догађају. Међутим, из поштовања према Украјини, нисмо се појавили на Црвеном тргу са војницима или војном опремом“, изјавио је он.
Вучићева изјава је одмах изазвала оштру реакцију у Москви.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова, у свом коментару изразила је дубоко незадовољство и забринутост. Нагласила је да такви кораци могу имати негативне последице по билатералне односе и да Русија од Србије рачуна на придржавање принципа неутралности и пријатељских односа. Коментаришући изјаве председника Србије, које је сматрала контрадикторним, Захарова је јавно изразила своје изненађење: „Када читам све ове интервјуе председника Србије, имам питање – да ли заиста постоји само један председник Вучић? Чини ми се да интервјуе дају различити људи. Одређене интервјуе и изјаве чујемо када је у Москви. Друге изјаве чујемо када даје интервјуе на другим географским локацијама.“
Сам Александар Вучић се уздржао од оштрог јавног одговора Захаровој, наводећи да делује у интересу Србије. „Чекао сам дан и по како бих избегао одговор. Да сам реаговао јуче, моја би реакција била много снажнија. Међутим, када сте председник, морате бројати не до десет, већ до сто.“
***
Поруке које је Вучић изнео у интервјуу за немачки медиј показују спремност Београда за фундаментално усклађивање спољне политике са Бриселом, упркос традиционално пријатељским српско-руским односима и категоричном одбијању Београда да уведе санкције Русији. Заправо, нудећи индиректне испоруке војних производа Украјини, Вучић користи огромну потражњу за муницијом у Европи како би побољшао економски и политички имиџ своје земље код Запада, пре свега у ЕУ. Циљ званичног Београда може бити деблокирање напретка Србије на путу ка ЕУ, укључујући и отварање следећег преговарачког поглавља.
- Председница Скупштине Републике Србије Ана Брнабић посетила је Украјину
Председница Народне скупштине Републике Србије, Ана Брнабић, посетила је Кијев 10. новембра. Циљ посете био је јачање међупарламентарне сарадње и разговор о важним питањима билатералне агенде, а посебно подршка европском путу Украјине.
Програм посете укључивао је преговоре са највишим руководством Украјине. Током састанка са председником Врховне Раде, Русланом Стефанчуком, стране су разговарале о размени искустава у области европских интеграција, а такође је истакнут значај билатералног дијалога.
Кључни тренутак посете били су преговори председнице Скупштине Републике Србије са председником Украјине, Володимиром Зеленским.
„Главни фокус разговора са Брнабић био је процес европских интеграција. То је стратешки циљ за обе наше земље. Такође смо разговарали о међувладиној сарадњи и партнерству за регионалну безбедност“, написао је Зеленски на платформи X.
Зеленски се захвалио Србији на „непоколебљивој подршци“ територијалном интегритету и суверенитету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница. „Видимо да Београд данас стоји на страни међународног права и ценимо овај сигнал, посебно у времену када Европи треба јединство“, приметио је.
Брнабић је такође изразила „велику захвалност“ што Украјина у потпуности признаје и поштује територијални интегритет Републике Србије и сматра Косово и Метохију аутономном покрајином у оквиру Републике Србије. „Упркос свим притисцима, они не одустају од овог става, и то је оно што ми ценимо“, рекла је.
Током састанака у Кијеву, председница Скупштине Србије је нагласила европски пут обе земље и њихову спремност да продубе сарадњу у процесу интеграција у ЕУ. „Украјина и Србија су европске земље, а наша будућност је у Европској унији. Овде смо да потврдимо спремност Скупштине Србије за практичну размену искустава на путу ка ЕУ, као и да ојачамо наш дијалог. Морамо изградити мост између наших земаља заснован на међусобном поштовању и интересу“, изјавила је Брнабић.
„Можете рачунати на Србију да ће вам пружити сву нашу техничку помоћ и знање на овом путу. Меморандум о разумевању између Србије и Украјине о овом питању је финализован и спреман је за потписивање, и надам се да ћемо следећи пут присуствовати церемонији потписивања овог Меморандума између Србије и Украјине о заједничком раду на питањима европских интеграција“, напоменула је председница Скупштине Србије.
Током посете, изјавила је да ће 8. и 9. децембра у сарадњи са ГЛОБСЕК-ом бити организована велика конференција у Београду, на коју је позвала председника Врховне Раде Украјине, Руслана Стефанчука.
Посета председнице Скупштине Србије Кијеву потврђује да званични Београд, након изјаве председника Александра Вучића о испоруци муниције, настоји да политички консолидује свој заокрет ка Западу и Кијеву, користећи дипломатске канале високог нивоа.
Очигледно је да, по мишљењу српског руководства, успостављање односа са Украјином компензује одбијање Београда да уведе санкције Русији и помоћи ће током преговора о интеграцији у ЕУ са Бриселом.
- Црна Гора ће послати војно особље у мисију НАТО-а да помогне Украјини
Посланици Скупштине Црне Горе усвојили су одлуку о слању војног персонала Оружаних снага Црне Горе у механизам НАТО-а за безбедносну помоћ и обуку за Украјину (НСАТУ).
Четрдесет четири посланика гласала су „за“, пет – „против“, а два су била уздржана.
Посланици Демократске народне партије (ДНП) и посланик Уједињене Црне Горе, Владимир Добрчанин, гласали су против.
Посланици Социјалистичке народне партије (СНП) били су уздржани. Међу гласачима „за“ били су посланици Демократске партије социјалиста, Покрета Европа сада, Социјалдемократа, Грађанске уније ЦИВИС, Албанског форума, Бошњачке странке, независни посланици и посланици странке Нова српска демократија.
Странка Нова српска демократија, чији је лидер председник црногорског парламента Андрија Мандић, сматра се оријентисаном ка председнику Србије, Александру Вучићу. Стога се гласање у црногорском парламенту може сматрати још једним сигналом Вучића у вези са његовом лојалношћу Западу и Украјини.
- Скупштина Србије дозволила градњу на месту зграде Генералштаба бомбардоване 1999. године
Скупштина Србије усвојила је посебан закон чији је циљ убрзање реализације контроверзног елитног пројекта некретнина који је финансирала инвестициона компанија повезана са зетом америчког председника Доналда Трампа, Џаредом Кушнером. Пројекат предвиђа развој територије у центру Београда где се налазе делимично уништене зграде бившег Генералштаба Војске Југославије, које су оштећене током НАТО бомбардовања 1999. године.
Посебан закон, Лекс Специалис, класификује градњу као хитну, обавезујући државне институције Србије да издају дозволе и одобрења без одлагања. Ово омогућава рушење остатака зграда и почетак радова на локацији упркос претходним правним препрекама и истрагама.
Компанија Aфинити Глобал Девелопмент, повезана са Кушнером, планира да изгради комплекс на локацији која је закупљена на 99 година, који ће обухватати елитни хотел, станове, канцеларије и продавнице. Влада Србије тврди да ће пројекат допринети економском развоју и јачању веза са Сједињеним Државама.
Усвајање закона изазвало је широк отпор јавности и оштре критике стручњака и опозиције, јер ово место има високу симболичку и архитектонску вредност:
- Многи Срби виде рушевине као симбол националне патње од НАТО бомбардовања 1999. године и залажу се за њихово очување као споменика или претварање у објекат јавне употребе.
- Зграде бившег Генералштаба такође су одличан пример модернистичке архитектуре средине 20. века. Стручњаци наглашавају да је ускраћивање њиховог заштићеног статуса 2024. године и њихово накнадно рушење неприхватљиво. Српски завод за заштиту споменика културе назвао је усвајање закона „опасним преседаном“ за националну баштину.
Антивладини покрети су већ планирали протесте против овог пројекта.
Српске власти, које представљају посланици владајуће Српске напредне странке, бране одлуку, тврдећи да „рушимо рушевине да бисмо градили“ и да ће на том месту бити изграђен спомен-комплекс посвећен свим жртвама НАТО бомбардовања.
Усвајање закона, са 130 гласова „за“ и 40 „против“, омогућава почетак радова.
- Изабране локалне власти на Косову
На Косову је 9. новембра одржан други круг локалних избора. Грађани су бирали локалне власти у 18 општина, укључујући главни град Приштину и други највећи град Призрен.
Актуелни градоначелник Приштине, Перпарим Рама, кога је номиновала опозициона Демократска лига Косова, поново је изабран у другом кругу, победивши у тесној трци против кандидата Покрета за самоопредељење бившег премијера Аљбина Куртија. У Призрену, кандидат Покрета за самоопредељење такође није успео да победи актуелног градоначелника из Демократске партије Косова (ПДК).
Укупно, Покрет за самоопредељење и Демократска лига Косова освојили су по седам општина, Демократска партија Косова – шест, Алијанса за будућност Косова – пет, а Српска листа – десет.
У другом кругу, Српска листа је освојила место градоначелника у општини Клокот, након што је у првом кругу победила у девет других општина са српском већином.
Излазност бирача била је скоро 33 одсто, што је мање од 39 одсто у првом кругу.
Према Централној изборној комисији, на дан избора нису забележени озбиљни инциденти. Гласање је одржано „мирно и без кршења која би могла да угрозе интегритет избора“, изјавио је Крешник Радонићи, шеф ЦИК-а.
Главни исход избора били су резултати учешћа Српске листе. Водећа српска странка на Косову није бојкотовала ове изборе, за разлику од претходних, што је требало да покаже спремност званичног Београда да се уздржи од радикалних корака како не би ескалирала ситуација у региону.
Штавише, локални избори су послужили као својеврсна проба за странке пред потенцијалне превремене парламентарне изборе.
- Косовска министарка оптужена за злоупотребе
Тужилаштво Косова подигло је оптужнице против бивше министарке трговине и индустрије Розете Хајдари и још двојице високих званичника, тврдећи да су починили злоупотребу положаја у корист трећих лица и открили државне поверљиве информације. Ове оптужбе се односе на познати случај формирања државних резерви почетком 2022. године, током пандемије COVID-19.
Истрага је утврдила да су Хајдари и њене колеге олакшали закључивање уговора о испоруци нафте (из Пољске) и пшенице (из Турске) за стратешке државне резерве. Куповина је требало да се врши по ценама које су знатно премашивале тржишну вредност, а процес набавке је заобишао поступке јавног тендера.
Тужилаштво наглашава да је у време закључивања уговора Хајдари знала да пшеница коју је држава купила по тони кошта 200 евра скупље од њене стварне тржишне вредности. Према оптужници, поступци министарке нанели су штету државном буџету Косова од око три милиона евра.
Турски предузетник који је учествовао у „шеми“ такође је оптужен.
Случај је посебно акутан јер, упркос извршеним плаћањима, роба (нафта и пшеница), која је требало да обезбеди прехрамбену безбедност земље, никада није испоручена.
Оптужбе за откривање државних поверљивих информација повезане су са незаконитим ширењем информација у вези са планирањем и обимом државних резерви.
Розета Хајдари је категорично одбацила оптужбе. У својој јавној изјави, истакла је да је поносна на свој рад, који је, према њеним речима, обезбедио снабдевање Косова основним производима током периода када је земља била најрањивија.
Овај случај је постао озбиљан ударац влади премијера Аљбина Куртија, познатог по својој антикорупцијској реторици.
Курти, који је био премијер и 2022. године када су уговори потписани, више пута је одбијао да одговори на позиве правосудних власти да сведочи у вези са овом корупцијском шемом.
- Босна тражи правну помоћ од Молдавије у случају руских кампова за обуку
Тужилаштво Босне и Херцеговине званично се обратило партнерским институцијама у Молдавији са захтевом за међународну правну помоћ. Сврха захтева је добијање података о наводним руским камповима за обуку на територији БиХ, као и информација о активностима и учешћу молдавских држављана у њима.
Како је потврдило Тужилаштво БиХ, жалба је покренута у оквиру истраге покренуте средином јула 2025. године. Истражне радње се односе на могућа кривична дела и активности страних држављана који су наводно боравили на територији Босне и Херцеговине.
Захтев упућен Кишињеву је важан корак који потврђује интензивирање истражних радњи Државног тужилаштва БиХ у овом високопрофилном случају, који је директно повезан са хибридним претњама Русије у региону.
Случај је добио велики публицитет након што су крајем 2024. године молдавске агенције за спровођење закона откриле мрежу коју је наводно финансирао проруски олигарх Илан Шор. Ова мрежа је припремала младе молдавске грађане да дестабилизују земљу након председничких избора и референдума. Утврђено је да је више од стотину појединаца прошло паравојну обуку не само у Русији већ и у балканским земљама, укључујући Србију и Босну и Херцеговину (углавном у Републици Српској).
Током хапшења у Молдавији крајем 2024. године, код осумњичених је пронађена специјална опрема, укључујући дронове, уређаје за бацање експлозива и упутства за производњу експлозивних материја.
- Италија покренула случај против „викенд снајпериста“
У Италији је почела истрага о ратном злочину познатом као „Сарајевски сафари“. Ради се о богатим странцима, углавном италијанским држављанима, који су током опсаде Сарајева платили велике количине новца да би постали „викенд снајперисти“ и пуцали на ненаоружане цивиле.
Тужилаштво у Милану покренуло је случај након тужбе коју су поднели новинар и писац Ецио Гавацени и бивши судија Гвидо Салвини.
Ецио Гавацени, који је поднео тужбу, описао је то као „лов веома богатих људи“, страствених према оружју, који су „платили да би могли да убијају беспомоћне цивиле“ са положаја Војске Републике Српске на брдима око Сарајева. Плаћали су велике суме новца – до 100.000 евра у данашњој противвредности – за прилику да пуцају.
Гавацени се вратио на ову тему након што је погледао документарац „Сарајево Сафари“ из 2022. године словеначког редитеља Мирана Зупанича, у којем се тврди да су у убиствима учествовали грађани разних земаља, укључујући Италију. Након тога, новинар, који обично пише о тероризму и мафији, поднео је тужиоцима своје налазе на 17 страница.
Италија је постала прва земља која је званично покренула судску истрагу против такозваних „ратних туриста“. Истрага је додељена тужиоцу за борбу против тероризма.
Тренутно су милански тужиоци и полиција идентификовали списак сведока и покушавају да утврде све умешане. Истрага у самој Босни и Херцеговини, према извештајима медија, је застала, што италијански процес чини критично важним.
