Косово ће 28. децембра 2025. године, одржати превремене парламентарне изборе, који ће бити други парламентарни избори у року од годину дана. Реизбор парламента постао је неизбежан након девет месеци политичке парализе изазване немогућношћу формирања владе након избора 9. фебруара. Председница Вјоса Османи је 20. новембра објавила распуштање парламента, када је коначно постало јасно да ниједна политичка снага није способна да обезбеди стабилну већину и формира извршну власт.
Децембарски избори ће се одржати усред дубоке институционалне кризе, замрзнутог буџета, санкција ЕУ и САД и блокираног дијалога са Србијом.
Немогућа мисија
Након избора 9. фебруара 2025. године, Покрет „Самоопредељење“ (LVV) Албина Куртија освојио је 48 места у парламенту од 120 места. Куртијева странка је добила највећу фракцију, али не и већину, а формирање владе без коалиције показало се немогућим. Опозиционе парламентарне странке — ПДК, (Демократска партија Косова), ДСК (Демократска лига Косова) и AAK/NISMA, (Савез за будућност Косова/Социјалдемократска иницијатива) — одбиле су да преговарају са Покретом за самоопредјељење, оптужујући Куртија за конфронтациону политику, централизацију власти и погоршање односа са Западом.
Након неуспеха првог покушаја формирања владе од стране „Самоопредељења“ на челу са Аљбином Куртијем 26. октобра, Курти је предложио да се мандат за формирање владе пренесе на бившег председника парламента Глаука Коњуфцу, док је сам пристао да постане заменик премијера и министар спољних послова. Међутим, 19. новембра Коњуфца је добио само 56 гласова подршке. Тиме је изгубљена последња шанса за формирање владе уставним путем.
Немогућност формирања владе девет месеци довела је до:
- Немања буџета за 2026. годину,
- Ризика од кашњења плата у јавном сектору,
- Блокирања међународних споразума (посебно са Европском инвестиционом банком и Светском банком),
- Замрзавања неколико инфраструктурних пројеката због одсуства спољног финансирања,
- Немогућности примања средстава ЕУ у оквиру новог Плана раста за Западни Балкан.
Вршилац дужности министра финансија Хекуран Мурати упозорио је: „Ако до јануара не буде буџета, нећемо моћи да финансирамо основне функције државе“ (Коха Диторе, 5.11.2025).
Двадесет једна организација цивилног друштва апеловала је на председницу Османи отвореним писмом: „Финансијска будућност земље не може бити талац политичких блокада“ (DW, 31.10.2025).
Избори пред Нову годину
Председница Вјоса Османи је 20. новембра објавила распуштање парламента. „Датум 28. децембар сматрам јединим могућим према уставу“, изјавила је она (конференција за новинаре, Приштина, 20.11.2025).
Овај датум је раније предложило Самоопредељење, док је опозиција желела да гласање буде заказано за 21. децембар.
Лидер Покрета за независност Аљбин Курти покушао је да ситуацију представи као нормалан демократски процес: „Ово је прослава демократије. Верујемо народу и он ће поново говорити“ (изјава за Koha.net, 20.11.2025).
Међутим, опозиција је распуштање парламента доживела као пораз владе. Бедри Хамза, шеф ПДК-а, изјавио је: „Два неуспеха у формирању владе су званична потврда потпуног неуспеха Покрета за самоопредељење. Време за експерименте је прошло“ (Albanian Post, 20.11.2025).
Политиколог Ардијан Арифај, бивши саветник председника Косова, приметио је: „Покрет за самоопредељење није могао да се удаљи од сопствене логике монопола. Они не траже партнере; они траже подређене“ (Pristina Insight, 21.11.2025).
Контроверзно удружење
Један од кључних разлога за политичко слабљење Покрета за самоопредељење била је ескалација тензија са западним партнерима. Извор неспоразума са Западом био је курс Самоопредељења усмерен на јачање суверенитета Косова, укључујући и консолидацију државних институција у српским општинама. Ова политичка платформа није предвиђала компромисе са српском страном по питањима државности, чак и ако су такви компромиси претходно договорени уз посредовање ЕУ.
Централни елемент сукоба било је одбијање владе да спроведе обавезу оснивања Заједнице српских општина.
Заједница српских општина представља посебан статус за подручја Косова са претежно српским становништвом, првенствено на сјеверу. Њено стварање предвиђено је Бриселским споразумом из 2013. године. ЗСО би добила широке надлежности у области локалне самоуправе, у суштини аутономије.
Покрет Самоопредјељење Аљбина Куртија доследно се противио стварању Заједнице српских општина. Најгласнији протести су се догодили 2015. године, када је ЛВВ – још увек у опозицији – организовао масовне демонстрације, блокирање парламента уз употребу сузавца у пленарној сали како би ометао ратификацију споразума са Србијом који су, између осталог, предвиђали оснивање ЗСО.
Уставни суд Косова је 2015. године пресудио да су принципи за формирање Заједнице српских општина делимично у супротности са Уставом, али је потврдио да је њено стварање међународна обавеза Косова.
Након доласка на власт 2021. године, Самоопредељење није променило свој став: Куртијева влада је одлучила да поднесе парламент нацрт закона о Заједници српских општина, сматрајући ЗСО претњом суверенитету Косова. Овај став је остао непромењен у периоду 2023–2025, упркос притиску ЕУ и САД-а.
Куртијева странка се противи ЗСО, сматрајући Заједницу српских општина:
- Етничком аутономијом која је у супротности с унитарним карактером Републике Косово,
- Инструментом утицаја Београда,
- Претњом понављања сценарија Републике Српске у Босни и Херцеговини.
Аљбин Курти је нагласио: „Нећемо стварати структуру која може парализовати државу изнутра. ЗСО није компромис; то је капитулација“ (Коха.нет, 15.10.2025).
Приштина против Брисела
Сукоб између Приштине и Брисела ескалирао је у јуну 2023. године, када је ЕУ увела санкције Косову. Разлог је била ескалација на сјеверу.
У мају 2023. године, влада Косова, упркос упозорењима ЕУ и САД-а, именовала је албанске градоначелнике у четири општине на северу земље (Звечан, Лепосавић, Зубин Поток, Северна Митровица), након што је српско становништво бојкотовало локалне изборе. То је изазвало масовне протесте, сукобе између локалних Срба и НАТО-ових снага КФОР-а на Косову, повреде десетина мировњака и свеукупно повећање тензије.
Као одговор на поступке Приштине, Европска унија је у јуну 2023. године најавила рестриктивне мере:
- Обустава учешћа Косова у регионалним форумима,
- Замрзавање дијела финансирања у оквиру ИПА III (трећа фаза Инструмента за претприступну помоћ ЕУ),
- Одгађање састанка о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП),
- Ограничавање политичког дијалога на високом нивоу.
У изјави портпарола ЕУ наведено је: „Косово није испунило захтјеве за деескалацију. Очекујемо хитне кораке за смањење тензије и осигурање инклузивног управљања на северу.“
Ове санкције означиле су први пут да је ЕУ наметнула рестриктивне мере Косова из политичких разлога, подцртавајући озбиљну кризу у односима између Брисела и Приштине.
У октобру 2025. године, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је: „Следећи кораци зависе од одрживе деескалације на северу и имплементације обавеза у вези са ЗСО“ (Приштина Инсајт, 12.10.2025).
Приштина против Вашингтона
У септембру 2025. године, Сједињене Америчке Државе су такође прибегле облику рестриктивних мера – обуставиле су стратешки дијалог са Косовом. Ово је био нечувен корак који је сигнализовао озбиљно захлађење у односима између Вашингтона и Приштине.
Одлука је донета у септембру 2025. године након неколико месеци напетости у односима између администрације Доналда Трампа и владе Албина Куртија. Главни разлог за такав корак био је одбијање Косова да имплементира Заједницу српских општина (ЗСО). Курти је одбио да парламенту поднесе нацрт закона о ЗСО/ЗСО, што је Вашингтон сматрао кршењем обавеза.
САД, као и ЕУ, сматрају Заједницу српских општина кључним елементом дијалога Приштине и Београда о нормализацији односа.
Штавише, када је ситуација у српским општинама поново ескалирала у августу и септембру 2025. године, САД су веровале да су акције Приштине – посебно јачање полицијског присуства – само продубиле сукобе.
Упркос поновљеним позивима Стејт департмента, влада Косова није показала спремност за компромис. То је довело до тога да Сједињене Државе привремено обуставе стратешки дијалог — формат који је обухватао питања безбедности, економије и евроатлантских интеграција.
У саопштењу Стејт департмента је речено: „Остајемо посвећени партнерству са Косовом, али очекујемо да његова влада делује одговорно, поштујући своје међународне обавезе.“
Овај корак је постао озбиљан сигнал за Приштину да чак ни њени најближи савезници нису спремни да подрже политику једностраних акција које су у супротности са договореним обавезама.
Амбасадор САД на Косову Џефри Гревер је изјавио: „Подржавамо Косово, али подршка не значи прећутно одобравање акција које су у супротности са обавезама“ (Јуроњуз Албанија, 18.10.2025).
Закључци
Превремени избори, заказани за 28. децембар, резултат су дуготрајне институционалне кризе изазване немогућношћу Самоопредељења да, након фебруарских избора, створи стабилну коалицију у парламенту и формира владу. Куртијева политика, усмерена на јачање државности Косова и искључивање компромиса са Београдом, пре свега у вези са спровођењем Заједнице српских општина, довела је до сукоба са међународним партнерима, губитка спољне подршке и, на крају крајева, губитка потребне политичке подршке унутар самог Косова.
Без обзира на резултате гласања 28. децембра, нови парламент ће се суочити са истим изазовима: потребом усвајања буџета, деблокирања међународних споразума и наставка дијалога са Србијом. Изостанком међустраначког компромиса, политичка нестабилност може потрајати и након нових избора, што ће имати директне деструктивне последице по економију, европске интеграције и функционисање државних институција Косова, и негативно ће утицати на цео регион.
С друге стране, долазак садашње косовске опозиције на власт у Приштини— односно политичких снага склоних компромиснијем ставу у дијалогу са Београдом и показивању веће лојалности у односима са западним партнерима — може изазвати кризу унутар Косова, јер политика Самоопредељења ужива значајну подршку међу грађанима Косова који су посвећени изградњи независне републике.
Аналитичка група CWBS-а
