Западни Балкан, и шири регион Југоисточне Европе у целини, пролазе кроз најинтензивнију фазу поновног наоружавања од краја југословенских ратова. Највеће земље у региону спроводе најскупљу војну модернизацију од 1990-их, замењујући „социјалистичко“ наслеђе модерним западним и источним системима. Овај процес, који стручњаци описују као „квази-трку у наоружању“, ушао је у фазу системских реформи 2025–2026. године, укључујући набавку опреме великих размера и враћање обавезе служења војног рока.
Србија: Регионални лидер
Србија задржава свој статус регионалног лидера у погледу одбрамбених издатака. До краја 2025. године, војни буџет земље достигао је приближно 2,2 милијарде евра (око 2,5% БДП-а). Главне области издатака су набавка нове војне опреме из западних и источних извора и развој домаће одбрамбене индустрије.
Конкретно, Београд је потписао уговор за испоруку 12 француских борбених авиона Рафал. Истовремено, земља је распоредила кинеске системе противваздушне одбране ФК-3 и добила модерне кинеске ударне беспилотне летелице ЦХ-95.
Поред тога, Србија спроводи пројекат производње 5.000 домаће лутајуће муниције „Комарац“. Војска је већ усвојила ФПВ дронове серије „Комарац“.
Од 2026. године, обавезна војна служба у трајању од 75 дана (60 дана обуке + 15 дана маневара) биће уведена за мушкарце до 27 година старости.
Хрватска: Развој унутар НАТО-а и шире
У Хрватској је регрутација за основну војну обуку поново уведена 1. јануара 2026. године. Обука ће трајати 60 дана и намењена је за 4.000 људи годишње.
У 2025. години, војни буџет Хрватске је такође значајно порастао – на преко 1,5 милијарди евра – поставши највећи за период последњих деценија. Земља је званично први пут премашила циљ НАТО-а, забележивши издатке за одбрану од 2,1% БДП-а. У поређењу са 2024. годином, буџет је повећан за 17,3%. Овај буџетски скок је део шире стратегије у оквиру које Хрватска планира да достигне 2,5% БДП потрошње до 2027. и 3% до 2030. године.
Значајан део ових средстава (око 640 милиона евра) усмерен је на програм опреме и модернизације.
У децембру 2025. године, Хрватска је потписала уговор вредан 1,48 милијарди евра за куповину 44 тенка Леопард 2А8. Према овом споразуму, Загреб ће Украјини пребацити 30 тенкова М-84 и 30 пешадијских борбених возила М-80.
Земља је набавила 12 борбених авиона Рафал, 89 америчких пешадијских борбених возила Бредли и набавља 8 ХИМАРС система (уговор вредан 390 милиона долара).
Уз набавку тешке опреме, Хрватска активно развија свој домаћи кластер беспилотних технологија. До краја 2025. године, земља је ефикасно осигурала статус једног од европских лидера у производњи малих борбених дронова. Развој овог сектора заснива се на принципу потпуне технолошке независности од Кине и на великој државној наруџбини. Хрватски војно-индустријски комплекс је већ достигао значајне нивое производње, који се планира повећавати геометријском прогресијом. До краја 2025. године, земља производи приближно 200.000–280.000 дронова годишње. Према речима хрватског министра одбране Ивана Анушића, Хрватска је спремна да брзо повећа производњу на 500.000 јединица, а дугорочно – на неколико милиона ФПВ дронова годишње, у зависности од потреба НАТО савезника.
Главни технолошки покретач је компанија Орка (са седиштем у Осијеку). Постала је јединствен пример потпуне вертикалне интеграције. Орка самостално производи готово све критичне компоненте, што њене производе чини отпорним на ланце снабдевања из НР Кине и у складу са НАТО безбедносним стандардима (НДАА компатибилним).
Развој производње је директно повезан са новом доктрином заштите критичне инфраструктуре: Хрватска је постала једна од првих земаља НАТО-а која је наручила развој и производњу сопствених противваздушних дронова за пресретање непријатељских беспилотних летелица. У децембру 2025. године потписан је споразум вредан 125 милиона евра са хрватским електротехничким гигантом Кончаром о стварању вишеслојног система одбране од дронова. Овај систем комбинује радаре, противваздушне топове калибра 30 мм и ројеве дронова пресретача.
Хрватска активно користи финансирање кроз европске програме (као што је „ReArm Europe“) како би се трансформисала у регионално „чвориште дронова“. Ово омогућава земљи не само да ојача сопствену војску већ и да постане кључни добављач за целу Алијансу, нудећи јефтина, масовно произведена и безбедна (без кинеских компоненти) решења за модерно ратовање.
Албанија: НАТО база и домаћа индустрија
Албански буџет за одбрану у 2025. години износио је приближно 524 милиона евра (2% БДП-а). Главни фокус био је на модернизацији ваздухопловне базе Кучова, која се претворила у стратешко НАТО чвориште. Међутим, прави пробој био је споразум са Елбит Системс.
Уговор са израелском компанијом Елбит Системс потписан је у септембру 2025. Споразум предвиђа не само испоруку хаубица АТМОС, минобацача СПЕАР и дронова Магни Икс Тор, већ и изградњу постројења од 5.000 квадратних метара на северу земље (преко државне компаније KAЈO) за монтажу дронова и муниције до 2027. године.
Косово: Амбиције Снага безбедности
Упркос међународном притиску, Приштина наставља да спроводи десетогодишњи план трансформације Косовских снага безбедности (КСФ) у редовну војску. У 2025. години, буџет Безбедносних снага достигао је 208 милиона евра (око 2% БДП-а).
Косово располаже дроновима Бајрактар ТБ2 и чека испоруку 246 ракета Џавелин из Сједињених Држава.
У јануару 2026. године, Косово је спровело тестирање локално произведене муниције за лажну борбу Скифтери К1. Произвођач тврди да има домет до 1.124 км и бојеву главу од 42 кг.
Година 2025. постала је прекретница за одбрамбени сектор Косова због почетка изградње прве државне фабрике муниције у историји државе. Пројекат се реализује уз подршку западних партнера (укључујући Турску и компаније из Сједињених Држава) и има за циљ да у потпуности снабде Безбедносне снаге Косова муницијом НАТО стандарда 5,56 мм, као и муницијом 7,62 мм и 9 мм.
Фабрика се налази у индустријској зони у близини Митровице. Поред муниције за лако оружје, производна линија је пројектована са могућношћу брзе модернизације за производњу минобацачких метака калибра 82 мм и 120 мм. Овај погон је део шире стратегије „артиљеријске отпорности“ усмерене на смањење критичне зависности Косова од увоза.
Формирање нових војних савеза
Милитаризацију региона прати кристализација две супротстављене осе утицаја које превазилазе класичне НАТО структуре.
„Јадранска оса“: Хрватска — Албанија — Косово
У Тирани су 18. марта 2025. године три земље потписале Декларацију о војној сарадњи. Овај савез има за циљ:
• хармонизацију одбрамбених стратегија и заједничко улагање у војну индустрију;
• размену обавештајних података ради сузбијања хибридних претњи;
• олакшавање пуне интеграције Косова у одбрамбене структуре НАТО-а.
Србија је овај пакт доживела као директну претњу и покушај „блокирања“ Београда.
„Дунавска оса“: Србија — Мађарска
Са своје стране, Србија је продубила војну сарадњу са Мађарском. У Београду је 1. априла 2025. потписан споразум о стратешком партнерству, који укључује 79 заједничких војних активности за 2025. годину. Ово је рекордан број активности, које обухватају заједничке вежбе и војно-техничку сарадњу. Александар Вучић је сарадњу са Будимпештом описао као „корак ка де факто војном савезу“, стварајући јединствени преседан сарадње између земље НАТО-а (Мађарске) и Србије која је држава ван блока.
Војне вежбе у неочекиваним комбинацијама
У 2025. години, војни маневри су постали платформа за регионалне земље да вежбају најновије тактике.
У јулу 2025. године, српске специјалне јединице су спровеле вежбе „Мировњак 2025“ у Кини, током којих је вежбана употреба беспилотних система у специјалним операцијама, посебно у урбаним срединама. Ово показује да Београд не само да купује опрему већ и усваја кинеску доктрину „ратовања усредсређеног на дронове“.
У јесен 2025. године, мађарске снаге су, заједно са савезницима НАТО-а, укључујући Хрватску, спровеле највећу војну вежбу у модерној мађарској историји – „Адаптивни хусари 2025“. Током вежби, мађарске трупе су вежбале прелазак реке Тисе преко специјално изграђеног привременог моста. Јединствени елемент вежбе „Адаптивни хусари 2025“ била је вежба коридора против дронова – систематско распоређивање електронског ратовања ради заштите логистике.
Косовске безбедносне снаге, у оквиру великих вежби „Дефендер 25“, вежбале су одбрану границе на планинском терену уз подршку НАТО-ових средстава за ваздушно извиђање, што је требало да побољша оперативну интероперабилност Косовских безбедносних снага са Западним војним савезом.
Нова безбедносна логика и фактор „великог рата“
Анализа милитаризације Западног Балкана/Југоисточне Европе доводи до закључка да је дошло до радикалне промене у безбедносној парадигми региона. Главни фактори који обликују овај процес су следећи.
Лекције из руско-украјинског рата
Кључна лекција из руско-украјинског рата за регион била је спознаја да компактне професионалне војске нису способне да издрже дуготрајне борбене операције високог интензитета. Управо зато су Србија и Хрватска предузеле политички тежак корак обнављања обавезног служења војног рока, сматрајући да је неопходно обезбедити мобилизациону резерву и створити услове за повећање броја оружаних снага у случају безбедносне претње.
Технолошка аутономија и „рат дроновима“
Регион активно уводи беспилотне технологије. Српски „Комарац“ и косовски „Скифтери“ показују да чак и мале државе покушавају да стекну сопствена средства за даљински напад. Ово ствара ситуацију „међусобног одвраћања“.
Војни микроблокови
Формирање малих регионалних војних савеза показује да земље Западног Балкана/Југоисточне Европе траже нове формате за јачање своје безбедности, прилагођавајући се тренутној геополитичкој ситуацији. Када се „велике силе“ и најјачи војни савези фокусирају на друга питања и друге регионе, Западни Балкан/Југоисточна Европа покушавају да самостално раде на јачању својих оружаних снага, војне индустрије и регионалне одбрамбене сарадње.
Косово: Од објекта до субјекта безбедности
Јачање Косовских безбедносних снага указује на прелазак Приштине са модела „пасивног корисника безбедносних услуга“ на модел „независне одбране“. Косовски лидери су поставили курс за развој сопствене војске, сопствене војне индустрије и сопственог система војних савеза и, судећи по резултатима последњих парламентарних избора, овај курс ће се одржавати и у блиској будућности.
Преживљавање у новом свету
Закључно, милитаризација Западног Балкана/Југоисточне Европе покушај је регионалних држава да се прилагоде свету у којем је међународно право уступило место „закону силе“. Очигледно је да раст количине оружја утиче на раст свеукупних ризика, „пунећи буре барутом“. Истовремено, постоји став према којем се у региону ствара нови систем одвраћања, под којим цена сваке агресије постаје неприхватљиво висока.
Аналитичка група CWBS-а
