Спор између Будимпеште и Загреба око могућности транспорта руске нафте преко Јадранског нафтовода ЈАНАФ далеко је комплекснији од комерцијалних односа. Геополитика, глобална енергетска политика, европска спољна и безбедносна политика, унутрашњополитичка борба у Мађарској — све је то не само позадина, већ и суштина спора између два суседа и два дугогодишња партнера у нафтном бизнису.
Чежња за Ријеком и „ратне спекулације“
Изузећа за Мађарску и Словачку у вези са увозом руске нафте уведена су као део шестог пакета санкција ЕУ 2022. године. Главни разлог била је њихова критична зависност од снабдевања преко нафтовода Дружба (који пролази кроз територију Украјине) и недостатак брзе алтернативе. Претпостављало се да ће након неког времена индустрије прераде нафте ових земаља бити у стању да реструктурирају своје логистичке ланце и технолошке процесе, након чега ће пут ка увођењу санкција бити отворен.
Међутим, стигла је 2026. година, а Мађари и Словаци не планирају да се одрекну руске нафте. Према објављеним подацима, укупне годишње потребе Мађарске за нафтом износе 5,75 милиона тона, од чега 87% долази из Русије, док Словачка увози укупно 4,66 милиона тона, од чега 86% из Руске Федерације.
Будимпешта и Братислава од данас не размишљају о диверзификацији извора увоза нафте, већ о обезбеђивању стабилних залиха руске нафте и боре се против оних који их у томе спречавају.
Кијев се нашао у центру пажње Мађара и Словака, који га оптужују за злонамерно заустављање нафтовода Дружба, не прихватајући објашњење да је систем цевовода оштећен руским гранатирањем. Но, и други сусед, Хрватска, на удару је критика Мађарске.
Прва ескалација реторике између Будимпеште и Загреба догодила се још у мају 2022. године, када су се санкције против руских енергетских ресурса тек припремале. Мађарски премијер Виктор Орбан тада је изјавио да његова земља не може да пристане на увођење ембарга на руску нафту јер су Мађари „лишени“ морских лука. „Они који имају море и луке имају могућност да довозе нафту танкерима. Да нам нису одузели море, и ми бисмо имали луке“, нагласио је Орбан.
Сви су разумели да шеф мађарске владе алудира на Фјуме – данашњу Ријеку, у Хрватској – морску луку Краљевине Мађарске на Јадрану у време Аустроугарске. Будимпешта је била приморана да се званично одрекне свих права на Ријеку након потписивања Тријанонског споразума 1920. године.
На званичном нивоу, Хрватска је оштро осудила изјаву мађарског премијера, а мађарски политичари нису поново покретали ову тему, фокусирајући се на друге претензије према својим суседима.
У јесен прошле године, избио је скандалозан спор око тарифа за пумпање нафте кроз хрватски Јадрански нафтовод (ЈАНАФ).
У септембру прошле године, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто оптужио је Хрватску за „ратне спекулације“. „Хрвати профитирају од ратне ситуације. Хрвати нам сада наплаћују и ратну одштету, јер су Хрвати од почетка рата подигли цену транзитног транспорта кроз цевовод пет пута изнад европских референтних вредности. Дакле, Хрвати искоришћавају ситуацију када је рат и чињеницу да је Мађарској потребна нафта која долази Јадранским нафтоводом и наплаћују нам ратну одштету“, изјавио је он.
Хрватски премијер Андреј Пленковић одмах је одбацио ове оптужбе. „Са огорчењем одбацујем лажне тезе мађарског министра спољних послова да Хрватска профитира од рата“, рекао је тада Пленковић. „Шпекулантом се може назвати онај ко сада добија јефтинију нафту и гас од Русије“, нагласио је.
ЈАНАФ уместо Дружбе
Будимпешта до данас није уклонила тврдње у вези са царинама са дневног реда, али је агресивна реторика готово нестала и генерално ова тема, иако није изгубила на важности, повукла се у други план. Главни захтев Мађарске у овом тренутку јесте да очува приступ руској нафти, шта год да се деси. У условима где се то не може обезбедити коришћењем Дружбе, Мађари покушавају да користе хрватски нафтовод ЈАНАФ.
У Будимпешти су уверени: заједно са Братиславом, имају право да добијају нафту из Русије, а Загреб мора да испуни њихов захтев.
Мађарска и Словачка су се средином фебруара обратиле Хрватској са захтевом да се хитно дозволи транспорт руске нафте преко ЈАНАФ-а, од танкера у хрватској луци Омишаљ, на острву Крк, до рафинерија мађарске компаније МОЛ у Мађарској и Словачкој. У заједничком писму хрватском министру привреде Анти Шушњару, мађарска и словачка страна су нагласиле да њихово изузеће од санкција ЕУ омогућава увоз руске нафте морским путем у случају поремећаја у снабдевању нафтоводима.
Министар Шушњар је потврдио спремност земље да помогне Мађарској и Словачкој, али се изјаснио против наставка увоза управо руске нафте. „Спремни смо да помогнемо у решавању акутних поремећаја у складу са законодавством ЕУ и правилима ЕУ и ОФАЦ-а (америчке Канцеларије за контролу стране имовине)“, нагласио је. Према његовим речима, Хрватска је деловала одговорно и транспарентно са становишта регионалне енергетске безбедности и то ће учинити поново за Мађарску, уз пуно поштовање према украјинским савезницима и свакодневним патњама које они трпе. „Барел купљен у Русији може изгледати јефтиније неким земљама, али помаже у финансирању рата и напада на украјински народ“, приметио је министар, наглашавајући да је Јадрански нафтовод способан да обезбеди снабдевање и да више не постоје техничка оправдања да било која држава чланица Европске уније настави са увозом руске нафте.
Практично истовремено, бугарски Центар за проучавање демократије (ЦСД) објавио је извештај у којем је навео да Мађарској није потребна руска нафта јер има приступ другим изворима. „Не постоје технички или економски разлози за наставак изузећа од санкција за руску нафту у Централној Европи. Упорна зависност Мађарске је политички избор који слаби јединство ЕУ и поткопава поверење у режим санкција. Постепено укидање руске сирове нафте до краја 2026. године је и изводљиво и неопходно за дугорочну енергетску безбедност Европе“, нагласио је Мартин Владимиров, директор Програма за енергију и климу ЦСД-а.
Међутим, у Будимпешти аргументи хрватских владиних званичника и бугарских стручњака нису узети у обзир.
Мађарски ултиматум
МОЛ је 26. фебруара издао ултиматум ЈАНАФ-у, захтевајући да одмах пружи гаранције за транзит руске нафте, претећи да ће се обратити ЕУ и поднети захтев за накнаду штете.
„МОЛ група позива ЈАНАФ да одмах пружи гаранције за транзит несанкционисаних пошиљки руске сирове нафте које стижу морем. Према санкцијама ЕУ и САД, хрватски оператер нафтовода мора то учинити. МОЛ очекује директан одговор хрватске компаније најкасније до 27. фебруара 2026. У случају одбијања, МОЛ се може обратити Европској комисији и поднети захтев за накнаду штете“, наводи се у саопштењу мађарске компаније.
„Према релевантним санкцијама ЕУ и САД, ЈАНАФ нема другог избора него да пропусти пошиљке руске сирове нафте које стижу морем. Сходно томе, МОЛ хитно захтева да ЈАНАФ потврди да ће прихватити морске пошиљке сирове нафте руског порекла, легално увезене у складу са санкцијама ЕУ и САД“, наглашава МОЛ.
Одбијање пружања неопходних транспортних услуга може се, по мишљењу мађарске компаније, тумачити као злоупотреба доминантног положаја према закону ЕУ о конкуренцији. Уколико ЈАНАФ настави да одбија да пружи потврду, МОЛ је упозорио да „неће имати другог избора него да се обрати релевантним телима ЕУ, укључујући Генерални директорат за конкуренцију Европске комисије“.
МОЛ такође напомиње да ће ЈАНАФ сносити правну и финансијску одговорност за све финансијске губитке узроковане кашњењем у добијању потврде о сагласности за транспорт руске нафте. „МОЛ задржава право да поднесе захтев ЈАНАФ-у за надокнаду штете“, наводи се у саопштењу.
У свом одговору на мађарски ултиматум, 27. фебруара ЈАНАФ је изјавио да послује у потпуности у складу са важећим режимима санкција Европске уније и Сједињених Држава и напоменуо да је већ транспортовао значајне количине нафте за мађарски МОЛ које нису предмет санкционих ограничења. „Што се тиче ултиматума упућених ЈАНАФ-у, сматрамо да је важно објавити да се преговори између партнера и савезника воде достојанствено, са аргументима и на основу чињеница“, наводи се у саопштењу.
Хрватска компанија је додала да безбедност снабдевања Мађарске и Словачке није угрожена, јер транспортна рута преко ЈАНАФ-а постоји, већ се користи и има довољан капацитет да покрије њихове потребе за нафтом. Напомиње се да су значајне количине нафте, које нису предмет санкционих ограничења, већ транспортоване за мађарски МОЛ прошле и ове седмице, а да ће до почетка априла стићи још седам танкера „за истог корисника“. „Одлуке о набавци и транспорту до Мађарске и Словачке биће доношене на основу законитости и поштовања санкција, а не под притиском или ултиматумима. Уколико постоје захтеви у вези са нафтом руског порекла или субјектима повезаним са Русијом, они се могу разматрати искључиво у строгом оквиру критеријума санкција ЕУ и ОФАЦ-а, уз пуну правну дужну пажњу, јасну одговорност и максималну транспарентност“, нагласио је ЈАНАФ.
Закључно, хрватска компанија је додала да Хрватска не одбија испоруке и не политизује енергетику.
Путинова јефтина нафта
Министар економије Анте Шушњар је, као одговор на мађарски ултиматум, заузврат изјавио да је земља поуздан партнер, али да неће дозволити да буде притиснута. „Ми смо суверена држава и нећемо попустити ничијем притиску, али ћемо поштовати међународно право. Нећемо пристати ни на какву уцену“, нагласио је Шушњар. „Нигде у међународном праву не пише да морамо било шта да радимо са снабдевањем руском нафтом“, рекао је Шушњар, подсећајући на режиме санкција Сједињених Држава и Европске уније.
У ЕУ се, заузврат, сматра да одлуку о транспорту нафте треба самостално да донесе Загреб, али уз дужно поштовање санкција. „Главни принцип је да су државе чланице одговорне за спровођење и примену санкција“, рекла је портпаролка Европске комисије Ана-Каиса Итконен као одговор на питање новинара о томе да ли Хрватска може да испоручује руску нафту преко Јадранског нафтовода.
Међутим, власти Хрватске истичу да ће одлуке доносити искључиво у сарадњи са Сједињеним Државама и ЕУ.
Премијер Андреј Пленковић, коментаришући захтев МОЛ-а ЈАНАФ-у у вези са транспортом руске нафте, објаснио је да је ЈАНАФ већ транспортовао нафту за МОЛ из неколико танкера са „неруском нафтом“ и процес „одвија се нормално“. Међутим, крајем фебруара „најављен је један танкер са руском нафтом и стога у овом тренутку наше службе, надлежна министарства и сви који се баве режимима санкција разговарају и са службама Европске комисије и са америчком администрацијом“, указао је Пленковић 28. фебруара. „Постоје два режима санкција — један европски и други амерички — која ћемо разматрати како бисмо видели да ли нафта коју би МОЛ декларисао за своје потребе потпада под ограничења према тим режимима санкција“, рекао је шеф хрватске владе, наглашавајући да ће тек након тога бити донета одлука. „У овом тренутку процењујемо ситуацију“, изјавио је.
Нагласио је да, осим јефтиније цене, „руска нафта у суштини није потребна ни Словачкој ни Мађарској“. „То је њихов политички избор — да купују јефтинију руску нафту од Путина“, нагласио је Пленковић.
Изјава премијера јасно показује став Хрватске: разлог спора лежи у политичкој неспремности Мађарске да се одрекне јефтиних руских сировина, упркос доступности алтернатива.
Орбанова предизборна игра
Хрватски посланик Европског парламента Тонино Пицула сматра целу ову причу о руској нафти и ЈАНАФ-у Орбановом предизборном игром.
Говорећи о ултиматуму Мађарске Хрватској у вези са снабдевањем руском нафтом путем ЈАНАФ-овог цевовода, назвао га је пре политичким, или чак геополитичким, него техничким проблемом. По његовом мишљењу, Хрватска не би требало да пристане на такав притисак Будимпеште, јер би, пре свега, то довело у питање њену сопствену спољнополитичку оријентацију.
Говорећи о могућим последицама по Хрватску због мађарског ултиматума, посебно о могућим негативним последицама по водећу хрватску нафтну компанију ИНА, у којој мађарски МОЛ има 49%, Пицула није искључио такав развој догађаја, али је напоменуо: „Мислим да сада једноставно треба да трпимо ову врсту Орбанових активности до избора, јер све што он сада ради јесте у циљу политичког опстанка.“
У међувремену, према анкети Медијана спроведеној од 18. до 23. фебруара у име портала ХВГ, међу свим грађанима који имају право гласа, опозициона странка Петера Мађара „Тиса“ води са предношћу од 11 процената у односу на „Фидес“ Виктора Орбана. Mеђу онима који су се већ дефинитивно определили за своје изборне преференције, предност је још убедљивија — 20 процената.
Аналитичка група CWBS-а
