У Републици Српској, у Центру за обуку Министарства унутрашњих послова РС, крајем јануара ове године отворено је представништво Центра за борбу против тероризма Министарства унутрашњих послова Мађарске (ТЕК). Званична сврха активности описана је као размена информација ради спречавања терористичких претњи, спровођење заједничких обука (укључујући и тактичку медицину) и научна и техничка подршка специјалним јединицама Министарства унутрашњих послова РС. Но, да ли је отварање канцеларије ТЕК само уска професионална сарадња између безбедносних структура Будимпеште и Бањалуке?
Јединствена канцеларија
Отварање представништва Центра за борбу против тероризма Министарства унутрашњих послова Мађарске у Центру за обуку Министарства унутрашњих послова РС у Залужанима, код Бањалуке, одржано је 28. јануара 2026. године уз учешће министра унутрашњих послова Републике Српске Жељка Будимира и директора Центра за борбу против тероризма Министарства унутрашњих послова Мађарске Јаноша Хајдуа.
Министар Будимир је изјавио да је сврха отварања ове канцеларије сарадња у размени информација и обуци, што би требало да допринесе борби против тероризма. „Против тероризма можемо се борити само кроз размену информација, што је важно за превенцију, али и, када је потребно, коришћењем специјалних антитерористичких јединица“, рекао је. „Миграциона криза нам је донела нове изазове, чији је заједнички циљ јачање регионалне сарадње, а основа тога је сарадња са ТЕК-ом, који има искуство, и од којег можемо много да научимо.“
Директор Мађарског центра Хајду је напоменуо да се сарадња састоји у стварању ефикасног система који ће допринети безбедности држава и грађана. „Да би агенције за спровођење закона, посебно антитерористичке службе, могле адекватно да одговоре на све изазове који произилазе из тероризма, једноставна сарадња није довољна; потребно је размењивати различите приступе и искуства, проучавати међусобне области компетенције и разговарати о стручним питањима која су од заједничког интереса“, рекао је.
Хајду је нагласио да је отварање канцеларије практична имплементација Меморандума о разумевању о јачању полицијске сарадње између Министарства унутрашњих послова Републике Српске и Центра за борбу против тероризма мађарског Министарства унутрашњих послова из фебруара прошле године. Меморандум обухвата борбу против тероризма, размену информација и најбољих пракси, техничку и научну сарадњу, као и сарадњу у области заједничке обуке за обављање најсложенијих задатака у области безбедности.
Према доступним информацијама, Мађарска нигде другде нема слично представништво ТЕК-а.
Хитна „обука“
Активна сарадња између Мађарског центра за борбу против тероризма и Републике Српске почела је скандалом. Пре скоро годину дана, неколико десетина службеника ТЕК-а стигло је у РС током судског поступка против Милорада Додика како би, како су тврдили босански и мађарски опозициони медији, спречили хапшење политичког лидера Срба Босне и Херцеговине и организовали његово бекство у Мађарску.
Првобитни план је, наводно, био да се Додик пребаци преко хрватско-мађарске границе у област Бели Манастир – Мохач, а да се хрватске власти не обавесте. Према „плану Б“, Додик је требало да буде транспортован кроз Србију дужом рутом, прелазећи српско-мађарску границу у близини града Сегедина.
Међутим, нико није задржао Додика, а мађарске специјалне снаге су се вратиле кући без њега.
Касније је Центар за борбу против тероризма изјавио да су то биле заједничке вежбе које су биле припремљене много унапред. Међутим, новинари наглашавају да то не може бити истина, јер је све организовано у великој журби, што се не дешава у случају планираних вежби полицијских јединица.
На пример: Амбасада Мађарске у Сарајеву је тек на дан доласка службеника ТЕК-а обавестила Граничну полицију Босне и Херцеговине и Министарство спољних послова Босне и Херцеговине да ће у земљу ући 78 ненаоружаних припадника антитерористичке јединице. Босански званичници су тада тврдили да су први специјалци из Мађарске ушли у Босну и Херцеговину као цивили, без униформи и без оружја, у цивилним возилима и преко неколико граничних прелаза, и да су заправо већ били у Босни и Херцеговини када је званично Сарајево обавештено о њиховом доласку.
Треба напоменути да је, упркос свом имену, Центар за борбу против тероризма Министарства унутрашњих послова Мађарске од самог почетка свог деловања био првенствено повезан са политиком, а не са контратероризмом.
Након отварања канцеларије ТЕК-а у Републици Српској, босански медији су подсетили да је структура основана одмах након Орбановог доласка на власт 2010. године, а за њеног шефа је именован Јанош Хајду, који је годинама био Орбанов лични телохранитељ, још док је био у опозицији. Новинари описују ТЕК као „приватну војску“, па чак и као Орбанове „преторијанце“.
Медијске публикације наводе читав низ случајева Центра који имају политички карактер. Пример из скоријег периода је учешће ТЕК-а у скандалозном задржавању возила за превоз готовине украјинске државне банке. Возила су путовала из Аустрије у Украјину са великом количином готовине и племенитих метала. Тренутно не постоји потпун преглед инцидента, али постоји занимљив детаљ — како су новинари сазнали, премијер Мађарске посетио је седиште Центра неколико сати пре „специјалне операције“.
Невиђени случај задржавања банкарских возила не само да је додатно заоштрио сукоб између Будимпеште и Кијева, већ је поново покренуо питање улоге и места ТЕК-а у систему власти који је Орбан изградио.
У ширем контексту
Званично отварање представништва мађарског Центра за борбу против тероризма у Републици Српској, иако представљено као елемент ресорне, уско професионалне сарадње између полицијских институција, требало би посматрати у много ширем контексту.
За Бањалуку и актуелне политичке лидере РС, политичка и безбедносна сарадња са Будимпештом је инструмент за развој ентитета Босне и Херцеговине у правцу веће аутономије; начин афирмације спољне политике независне од званичног Сарајева; обезбеђивање гаранција подршке важног регионалног играча; лобирање интереса РС у ЕУ, НАТО-у, као и у Вашингтону и Бриселу (како медији пишу, управо је мађарски лидер допринео укидању америчких санкција званичницима РС и био је један од оних који су блокирали увођење санкција против Додика на нивоу Европске уније).
Представништво ТЕК-а, поред обављања могућих специфичних задатака везаних за личне договоре између Орбана и Додика, има могућност да обавља и својеврсну улогу алтернативног „центра моћи“ — стварног или чисто симболичног, у зависности од тога шта је тражено у Бањалуци и на шта је Будимпешта пристала.
За Мађарску, сарадња са РС је чак слојевитија.
Отварање сталног представништва Центра за борбу против тероризма у Републици Српској има за циљ, пре свега, јачање безбедносне компоненте стратешког партнерства између Будимпеште и Бањалуке. Влада Виктора Орбана већ дуго делује као „заступник“ Републике Српске и лидера Срба Босне и Херцеговине лично (новинари тврде да је управо Орбан блокирао издавање Интерполове потернице за Милорадом Додиком), а институционализација подршке у безбедносној сфери изгледа као логичан наставак и консолидација такве политике. Поред тога, уместо хитне реакције, као у случају „плана за Додикову евакуацију“, сада постаје могућа стална подршка у кризним ситуацијама. Наравно, ТЕК у РС ће деловати у складу са Орбановим упутствима, а не у складу са упутствима Сарајева или ЕУФОР-а.
Иза Орбанових леђа
„Мађарска под вођством Виктора Орбана последњих година интензивно јача посебне везе са Републиком Српском, комбинујући политичку, економску и безбедносну сарадњу. Ово није само партнерство у области безбедности, већ и стратешко позиционирање — Будимпешта тако шири свој утицај на Балкану, а истовремено шаље сигнал подршке лидерима ентитета који промовишу сепаратистичке наративе; а у овом случају не треба искључити ни утицај Русије“, приметио је Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) у Љубљани, у интервјуу за медије у Сарајеву.
Отварање канцеларије мађарског Центра за борбу против тероризма у Републици Српској је симптоматичан корак који далеко превазилази чисту делотворност спровођења закона. Иако се формално пројекат представља као техничка сарадња, он у ствари показује продубљивање политичког савеза између Будимпеште и Бањалуке.
Сарадњом одвојено са Бањалуком и лично са Додиком, Орбан јача свој утицај на Западном Балкану; спроводи политичке и безбедносне стратегије које се не поклапају са званичним курсом ЕУ; и гради мрежу геополитичких истомишљеника који су наклоњени Москви.
Стварањем сталног присуства своје најлојалније специјалне јединице у ентитету Босна и Херцеговина, Виктор Орбан не само да учвршћује свој геополитички утицај на Западном Балкану, већ ствара и механизам директне безбедносне интервенције заобилазећи централне власти у Сарајеву и послератне механизме. Таква институционализација односа између Бањалуке и Будимпеште ствара нове ризике за крхку стабилност Босне и Херцеговине и отвара пут хибридном утицају трећих актера који стоје иза Орбана.
Аналитичка група CWBS-а
