- Експлозив пронађен у близини гасовода у Србији
Два ранца са експлозивом и детонаторима пронађена су 5. априла током патроле, удаљени неколико стотина метара од гасовода Балкански ток, наставка Турског тока, у близини града Кањижа, у аутономној покрајини Војводина на северу Србије, недалеко од границе са Мађарском. Управо кроз овај цевовод се руски гас транспортује у Мађарску.
Председник Републике Србије Александар Вучић одмах је позвао мађарског премијера Виктора Орбана да га обавести о опасном открићу. Након тога, шеф мађарске владе сазвао је хитну седницу Савета за одбрану.
У видео обраћању објављеном на његовим званичним каналима, Орбан је изјавио: „Према доступним информацијама, припремао се чин саботаже.“ Мађарски премијер је такође додао: „Украјина годинама покушава да одсече Европу од руске енергије.“ Није изнео никакве директне оптужбе.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто инцидент је назвао „покушајем терористичког напада“ и изјавио: „Ово се уклапа у залагања Украјинаца да поремете снабдевање руским енергетским ресурсима.“
Шеф Војнобезбедносне агенције Републике Србије (ВБА), Ђуро Јованић одбацио је верзију о умешаности Украјине, назвавши је дезинформацијом. Такође је додао да су ознаке на експлозиву америчке, али да то не значи да је произвођач тај који је наручио или извршио операцију.
Портпарол Министарства спољних послова Украјине, Георгиј Тихиј нагласио је да Украјина „нема апсолутно никакве везе“ са догађајима у Србији, сугеришући да би ово могла бити „руска операција под лажном заставом“, у контексту мешања Москве у изборе у Мађарској.
Инцидент са откривеним експлозивом догодио се недељу дана пре парламентарних избора у Мађарској, заказаних за 12. април. Мађарски опозициони политичар Петер Мађар изразио је уверење да покушај саботаже „изгледа као провокација“. Додао је и да је „неколико људи јавно упозорило да ће се нешто ‘случајно’ догодити на гасоводу у Србији на Ускрс, недељу дана пре избора“.
Српски органи власти су званично саопштили да истрага разматра верзију о умешаности „појединаца из групе миграната“ који су „војно обучени“. Истрага је у току.
- Владајућа странка у Србији победила на локалним изборима
Српска напредна странка (СНС) победила је на локалним изборима у свих десет општина у којима је гласање одржано. Председник Александар Вучић назвао је „резултат 10:0“ потврдом стабилности и поверења у власти.
Владајућа странка је добила највећу подршку у Кладову, где је за њу гласало 72% бирача. У Мајданпеку резултат је био 66%, у Лучанима 64%, а у Севојну 52%.
Упркос свеукупној победи провладине странке, неколико стратешки важних општина забележило је приметан пораст подршке опозиционим снагама. У Кули је провладина листа добила 50,5%, док је опозициони савез добио 48%, што указује на минималну разлику. У Бору је „Студентска листа“ постигла неочекивано висок резултат, добивши 40,3%, док је СНС добио 49,2%. У Смедеревској Паланци, омладински покрет „Млади за Паланку – сами против свих“ постао је друга политичка снага са резултатом од око 30%, док је блок око СНС-а освојио 58%.
Према извештајима независних српских и међународних посматрача, изборне процесе пратили су бројни прекршаји. У бројним општинама забележени су случајеви организованог превоза бирача, притиска на њих и коришћења административних ресурса. Посматрачи су такође пријавили схеме које укључују унапред обележене гласачке листиће и део су методе организованог гласања познате под називом „бугарски воз“. У Кули су забележене групе маскираних људи које су ометале рад новинара и посматрача, као и инциденти са употребом силе. У Београду и Новом Саду откривени су илегални позивни центри повезани са мобилизацијом бирача, што је, према аналитичарима, могло утицати на излазност и резултате.
Вучић је дан након гласања изјавио да власти поседују доказе о мешању „једне од суседних земаља“ у изборни процес. Рекао је да свакодневно добија извештаје од безбедносних служби у вези са активностима страних обавештајних агенција на територији Србије и обећао да ће ускоро објавити детаљне налазе. Коментаришући питања новинара о наводном присуству возила са хрватским таблицама на дан гласања у Кули, Вучић је рекао да му је „логистика суседне земље“ постала јасна и да очекује проширени извештај Војнобезбедносне агенције (ВБА) и Безбедносно-обавештајне агенције (БИА).
- Хрватска отказала регионални самит
Милановић је 30. марта најавио отказивање овогодишњег самита Брдо-Бриони, који је требало да се одржи у мају у Хрватској, јер, како је рекао, није било услова за председника Србије Александра Вучића да присуствује. Нема услова за посету председника Србије Хрватској, рекао је Милановић, образлажући наведено тиме да Вучићеве недавне изјаве подривају мир и стабилност у региону.
Хрватска и Словенија, као чланице Европске уније, покренуле су процес Брдо-Бриони пре 13 година са циљем јачања међусобне сарадње и убрзања европских интеграција Западног Балкана. Но, како је саопштено из кабинета хрватског председника, недавне политичке изјаве и поступци председника Србије Александра Вучића „потпуно противрече циљевима процеса Брдо-Бриони, поткопавају међудржавне односе и угрожавају мир и стабилност у Југоисточној Европи“, и стога је под таквим околностима „посета председника Републике Србије Александра Вучића у Републику Хрватску немогућа.”
Као одговор на одлуку Загреба, председник Србије је рекао да је Милановић могао да позове „своје пријатеље из Приштине и Тиране“ уместо отказивања самита, алудирајући на војни споразум који су прошле године закључиле Хрватска, Албанија и Приштина. Како је објављено, Вучић је недавно оптужио Хрватску, Албанију и Косово да припремају напад на Србију, а пре тога је више пута тврдио да трилатерални споразум о сарадњи у области одбране представља војни савез против Србије.
Српски председник такође оптужује Хрватску за мешање у унутрашње послове Србије — за подршку опозицији, припрему „обојене револуције“, а такође и за „могући утицај“ на локалне изборе.
Европска унија је изразила жаљење због отказивања самита Брдо-Бриони. „Добросуседски односи су темељ процеса европских интеграција и важан део пута Србије ка ЕУ“, рекао је Гијом Мерсије, портпарол Европске комисије. Додао је да они доприносе стабилности, помирењу и клими која погодује решавању отворених билатералних питања.
- Србија продужила гасни уговор са Русијом
Председник Републике Србије Александар Вучић објавио је 30. марта да је Београд добио још једно тромесечно продужење уговора о гасу са Москвом, и то под веома повољним условима. Према Вучићевим речима, о томе је разговарао телефоном са руским председником Владимиром Путином. „Разговарали смо буквално о свим областима, и оно што је за мене било изузетно важно… јесте да смо добили још једно тромесечно продужење уговора о гасу, под веома повољним условима“, рекао је Вучић у обраћању. Према његовим речима, Србија добија гас „под флексибилним условима“, а цена ће се и даље одређивати према нафтној формули. Вучић је нагласио да ће земља „вероватно бити друга у Европи, са најнижом ценом гаса после Белорусије“.
Председник је направио поређење са ценама на тржишту: „Данас гас кошта негде око 645 долара за 1.000 кубних метара на берзи… а ми у суштини плаћамо од 320 до 330 долара.“ Прецизирао је да продужење предвиђа испоруку шест милиона кубних метара гаса дневно, са могућношћу повећања количине у случају хладног времена или ванредних ситуација.
Вучићева објава о продужењу уговора уследила је дан пре истека претходног споразума о гасу.
Тренутно, руски гас чини више од 80% тржишта Србије. Београд купује руски гас од Гаспрома. У мају 2022. године, стране су се договориле о новом трогодишњем уговору са ценом везаном за такозвану „нафтну формулу“. Након истека тог периода, Београд и Москва су прешли на праксу краткорочних продужења — обично на три месеца. Стручњаци сматрају да се овај приступ објашњава жељом Кремља да задржи утицај на српске власти.
- Превремени избори у Србији би могли бити одржани 31. маја
Председник Републике Српски Александар Вучић најавио је могућност одржавања ванредних парламентарних избора у земљи већ крајем пролећа 2026. године. Према речима шефа државе, у складу са важећим законодавством, најближи могући датум за гласање могао би бити 31. мај. Истовремено, нагласио је да је последњи могући датум за гласање март следеће године, али би се у том случају избори већ сматрали редовним.
Вучић је рекао да настоји да испуни своја претходна обећања грађанима у вези са обновом састава парламента. Свој став је образложио на следећи начин: „Најранији парламентарни избори могу бити заказани за крај маја, 31. маја, а најкасније за март следеће године. Ако буду заказани за март следеће године, онда то неће бити ванредни избори, већ редовни. Обећао сам људима да ћу их расписати раније и побринућу се да се одрже до краја године.“
Процес припреме за могуће гласање прате активне консултације са политичким снагама у земљи. Вучић је нагласио да је ове разговоре иницирао како би разговарао о захтевима демонстраната и опозиције за превремено гласање, као и како би координисао спољнополитички курс Србије у условима глобалне нестабилности.
Објашњавајући потребу за дијалогом, српски лидер је изјавио: „Још једном дајем странкама прилику да дођу и изнесу своје ставове, а можда и да чују нешто о тренутној глобалној ситуацији и свему са чиме се суочавамо. Позвао сам политичке странке на консултације јер верујем да човечанство стоји на ивици понора и зато што су Србији потребне озбиљне одлуке.“
Упркос позивима на дијалог, део опозиције, посебно Зелено-леви фронт, одбио је да учествује на састанцима. Представници опозиције тврде да председников предлог није искрен покушај превазилажења друштвеног јаза и да консултације треба да се одвијају унутар зидова парламента, а не у резиденцији шефа државе.
- На челу Косова привремени председник
Председница Косова Вјоса Османи 4. априла је званично предала овлашћења председници парламента Албулени Хаџију, која ће обављати функцију док се не изабере нови шеф државе. Церемонија је одржана након завршетка петогодишњег мандата Османи и у контексту немогућности парламента да изабере новог председника.
Најновија политичка криза на Косову почела је 5. марта, када парламент није успео да изабере шефа државе. Да би гласање успело у прва два круга, потребно је присуство најмање 80 посланика од 120 како би се обезбедио кворум, али опозиционе снаге — Демократска партија Косова (ПДК) и Демократски савез Косова (ЛДК) — бојкотовале су седницу. Опозиција захтева да се за председника номинује компромисни кандидат, неко ко је способан да уједини друштво, а не представник владајуће странке.
Вјоса Османи је 6. марта потписала декрет о распуштању парламента, наводећи да законодавно тело није испунило своју уставну дужност. Међутим, премијер Албин Курти и његова партија Самоопредељење (ЛВВ) оспорили су овај корак. Уставни суд је 25. марта пресудио да је декрет Османи био преурањен. Судије су узеле у обзир да је актуелни састав парламента изабран тек 28. децембра 2025. године и да посланици морају имати довољно времена да би обавили своје функције. Суд је одредио нови рок за председничке изборе — 28. април 2026. године.
Тренутно су у току интензивне консултације између владајуће коалиције и опозиције у вези са кандидатуром за будућег председника. Уколико председник не буде изабран до 28. априла, парламент ће бити распуштен, а Косово ће се суочити са новим ванредним општим изборима.
