- Кристијан Шмит поднео оставку на функцију високог представника у Босни и Херцеговини
Високи представник у Босни и Херцеговини, немачки дипломата Кристијан Шмит, поднео је оставку након скоро пет година на функцији. Већ је обавестио Управни одбор Савета за спровођење мира о својој намери и затражио да се покрене поступак за избор новог високог представника.
Шмит ће наставити да обавља све редовне дужности у потпуности док се не заврши процес именовања његовог наследника.
Канцеларија високог представника (ОХР) постоји од завршетка рата у Босни и Херцеговини. Њена улога је да надгледа послератни поредак и осигура поштовање Дејтонског мировног споразума. Шмитов мандат је други најдужи у историји ове институције. Именован је на функцију 27. маја 2021. године, а ступио је на дужност 2. августа исте године.
Током свог мандата, Шмит је више пута истицао потребу за очувањем територијалног интегритета земље, супротстављањем сепаратистичкој реторици и спровођењем реформи везаних за владавину права, функционисање правосудног система и изборни процес. Међу његовим најзначајнијим одлукама су интервенције у изборном законодавству и уставним механизмима Федерације Босне и Херцеговине 2022. године, као и измене изборних правила 2024. године, које је оправдавао потребом за јачањем транспарентности и функционалности изборног процеса. Поред тога, Шмит је више пута користио своја овлашћења да блокира или поништи одлуке власти Републике Српске које су, по његовом мишљењу, поткопавале уставни поредак, државне институције и спровођење Дејтонског мировног споразума.
Посебна карактеристика његовог мандата били су стални сукоби са лидерима Републике Српске, пре свега са Милорадом Додиком. У Бањалуци је од самог почетка истицано да Шмит није легитимни високи представник јер је, по њиховом мишљењу, његово именовање требало да буде изричито одобрено од стране Савета безбедности УН. Поред тога, власти Републике Српске оптуживале су га за прекомерно коришћење такозваних „бонских овлашћења“ и за, по њиховом тумачењу, незаконито мешање у изборно законодавство, питања државне имовине и одлуке институција РС.
Сличан став заузела је и Русија, која је такође инсистирала да без изричитог одобрења Савета безбедности УН, Шмит нема одговарајући међународноправни легитимитет.
Истовремено, према писању Франкфуртер Алгемајне Цајтунга (ФАЦ), Сједињене Државе већ неколико месеци врше притисак и захтевају да Шмит што пре поднесе оставку, док Вашингтон наводно настоји да именује наследника „којим ће се лакше управљати“. ФАЦ тврди да је Шмит окренуо Американце против себе критикама пројекта гасовода од Хрватске до Босне и Херцеговине (пројекат „Јужна интерконекција“), у чијој изградњи учествује америчка компанија повезана са тимом Доналда Трампа.
- Босна и Херцеговина ће 4. октобра први пут одржати „високотехнолошке“ изборе
Најављени су избори за Председништво Босне и Херцеговине, Представничке домове у државном парламенту и у Народној скупштини Републике Српске, председника и потпредседнике Републике Српске, као и скупштине десет кантона Федерације Босне и Херцеговине.
Укупно ће бити изабрано 518 званичника из власти на различитим нивоима.
Изборна кампања почеће 4. септембра. Резултати морају бити објављени најкасније до 20. новембра.
Више од 3,4 милиона бирача је регистровано на бирачком списку. Биће успостављено око 5.300 бирачких места.
Избори 4. октобра биће први „високотехнолошки“ избори на којима ће се идентитет грађана проверавати биометријски, а гласачки листићи ће се бројати електронски. Тренутно се Централна изборна комисија Босне и Херцеговине припрема за увођење биометријске идентификације бирача и скенирања гласачких листића.
- Делегација Републике Српске посетила Москву
Председник Републике Српске, Синиша Каран, председник Народне скупштине РС, Ненад Стевандић, и лидер Савеза независних социјалдемократа, Милорад Додик, учествовали су на паради 9. маја и састали се са председником Руске Федерације, Владимиром Путином, у Кремљу. Са руске стране, састанку су присуствовали министар спољних послова Сергеј Лавров, потпредседник Владе Александар Новак и помоћник председника Јуриј Ушаков.
У свом поздравном говору, Путин је нагласио да је руска страна посвећена наставку плодне сарадње са Републиком Српском и развоју партнерства у политичкој, економској, културној и хуманитарној сфери. Такође је истакао заједничку визију историје и конвергенцију приступа ситуацији у Босни и Херцеговини, на Балкану и у Европи.
Као одговор, председник РС Синиша Каран захвалио је Путину на чињеници да је Руска Федерација најважнији стратешки партнер Републике Српске на међународној сцени. „Наставићемо да градимо још јачи темељ за наше односе“, изјавио је.
У интервјуу за руски ТАСС објављеном ових дана, Каран је нагласио да ће Република Српска наставити да развија свеобухватну сарадњу са Русијом и да неће дозволити увођење санкција. Такође је подржао рат Русије против Украјине (тзв. „специјалну војну операцију“).
По повратку из Москве, на конференцији за новинаре у Бањалуци 11. маја, Синиша Каран је изјавио да је питање очувања уставног положаја Републике Српске разматрано са руским званичницима, те да је нагласак стављен на потребу затварања Канцеларије високог представника и преиспитивања одлука које је усвојио Кристијан Шмит. Састанак са председником Русије такође је био фокусиран на спровођење инфраструктурних пројеката, као што су развој гасне инфраструктуре и Источна интерконекција.
- Земље Западног Балкана можда неће добити 700 милиона евра предвиђених Планом раста ЕУ
Земље Западног Балкана заостају у реформама и корацима неопходним за ангажовање средстава из Европског плана раста за Западни Балкан, те последично могу изгубити више од 700 милиона евра ако не испуне потребне услове до краја јуна ове године. Ово је потврдила Европска комисија у Бриселу, док је комесарка ЕУ за проширење Марта Кос упозорила земље региона на ризике у званичном писму.
План раста предвиђа укупно 6 милијарди евра за Западни Балкан, од чега су 2 милијарде евра грантови, а 4 милијарде евра концесиони кредити. Исплате се врше тек након потврде реформи у областима владавине права, јавне управе, економске либерализације и транспарентног коришћења средстава. Европска комисија наглашава да је инструмент „строго временски ограничен“, а грејс период за реформе које је требало да буду завршене још 2025. године истиче 30. јуна 2026. године.
Албанија, Северна Македонија и Црна Гора су до сада биле најуспешније у коришћењу европских средстава: већ су добиле неколико транши и имају позитивне оцене у вези са спровођењем реформи.
Србија је добила прву исплату, али је темпо испуњавања обавеза успорен, а у одређеним областима је забележен и регрес. Европска комисија тренутно анализира да ли Београд испуњава услове за следеће транше.
Косово је примило само прве уплате од „претфинансирања“, за које је услов био потписивање и ратификација споразума о средствима и споразума о зајму са ЕУ. Приштина није поднела формални захтев за исплату следећих транши везаних за реформе. Ово је повезано са продуженом политичком кризом и припремама за друге превремене изборе у последњих шест месеци.
Једина земља која није испунила ни минималне услове и није добила ни претфинансирање јесте Босна и Херцеговина. Због недостатка ратификације кључног финансијског споразума са ЕУ, Босна и Херцеговина не може ни да поднесе формални захтев за прву уплату. Око 100 милиона евра је већ изгубљено, а угрожено је још 373,9 милиона евра. Дакле, Босна и Херцеговина ризикује да потпуно изгуби приступ средствима додељеним земљи у оквиру Плана раста ЕУ.
Европска комисија наглашава да ће, ако земље региона не испуне неопходне услове до краја јуна, колективно изгубити више од 700 милиона евра — скоро 12% целокупног пакета. Део ових средстава може бити прерасподељен међу државама које покажу већи напредак.
- Протести опозиције се настављају у Албанији
Још један протест опозиционих снага, одржан 8. маја у албанској престоници, Тирани, ескалирао је у отворени сукоб са органима реда. Након сукоба, полиција је привела најмање три особе. Тензије су почеле да расту када се колона демонстраната упутила ка згради Министарства унутрашњих послова, али им је пут блокирао густи полицијски кордон. До ескалације је дошло након што су неки учесници почели да бацају пиротехничка средства и експлозивне материје на полицајце. Као одговор, полиција је употребила сузавац и водене топове.
Шеф Демократске странке, Сали Бериша, оштро је критиковао поступке снага безбедности, називајући инцидент „страшним злочином“ и наводећи да је марш замишљен као мирна акција, док је насиље изазвала власт, која је ометала остваривање уставног права на протест.
Ови протести су део дуготрајне политичке кризе у Албанији. Опозиција оптужује Рамину владу за корупцију и концентрацију моћи, захтевајући оставку владе и формирање техничког кабинета за припрему нових избора.
