Премијер Косова Аљбин Курти изјавио је да ће Заједница српских општина (ЗСО) бити смртоносни ударац за Устав Косова. Он и даље инсистира да се не слаже са таквом одлуком. „Није случајно што је наш Уставни суд признао да су 23 члана предложеног статута ССМ у супротности са нашим Уставом“, наставио је Курти.
А. Курти је оптужио Владу А. Вучића да спроводи административно етничко чишћење општина са албанском већином у Србији, брише адресе локалних Албанаца из општинских регистара. Он је додао да Вучић жели и да на Косову успостави етнократски правни и политички субјект како би цела држава била нефункционална. Уосталом, он не верује у идеју либерално-демократског друштва и то је разлог зашто Вучић жели да успостави и контролише такву структуру као што је ЗСО на Косову. Ово није први пут да се Курти изјаснио против идеје ЗСО, изражавајући бојазан да би структура била слична Републици Српској у Босни и Херцеговини и да би угрозила територијални интегритет Косова.
Подсећамо да ЗСО треба да постане делимична аутономија српских заједница на Косову, што су у оквиру Бриселског споразума договориле владе Србије и Косова. Очекивало се да ће ЗСО бити формирана већ 2015. године, али странке још увек нису постигле заједничку визију њених надлежности. Курс да се српским заједницама додели нека самоуправа одобрен је у оквиру Охридског споразума, који су лидери Косова и Србије, уз посредовање ЕУ, договорили у марту 2023. године. Према условима споразума године, Република Косово је морала одмах да отпочне дијалог са Европском унијом како би обезбедила „адекватан ниво самоуправе“ за етничку српску заједницу.
Француски председник Емануел Макрон упозорио је власти у Приштини током самита Берлинског процеса у Тирани да би могао да обустави визну либерализацију за Косово ако оно не испуни своја обећања. Кључни услови су организовање нових избора на северу Косова, учешће Срба на њима и њихов рад у институцијама Приштине. Поред тога, косовске власти морају признати Заједницу српских општина. Е.Макрон је истакао да очекује да ће Београд и Приштина бити посвећени постизању споразума, јер је то важно за њихове европске аспирације. Француски председник позвао је Београд и Приштину да преузму одговорност за смањење тензија.
По завршетку самита Берлинског процеса, премијер Косова Аљбин Курти хитно се састао са саветником француског председника. Чињеница да ниједна реч са овог састанка није објављена ни на Косову ни од стране Француза говори да је вођен озбиљан разговор.
У међувремену, француска амбасада на Косову појаснила је изјаву Емануела Макрона у вези са либерализацијом виза за Косово и истакла да француски председник није тражио увођење виза за Косово. Амбасада Француске је истакла да је акценат у изјави Е.Макрона више на тражењу одговорности председника Србије Александра Вучића за напад на Бањску 24. септембра. Макрон је рекао да Француска захтева пуну истрагу догађаја од 24. септембра ове године и да одговорни буду изведени пред лице правде. Како се наводи у саопштењу француске амбасаде, Макрон је затражио од Косова да се обавеже на понављање избора у северним општинама и предложио да обе стране испуне обавезу одржавања избора на северу Косова уз учешће локалних Срба и обезбеде њихов повратак у косовске институције. Макрон је позвао на дух одговорности председника Србије, као и председника и премијера Косова. У том контексту, француски председник је поменуо питање либерализације визног режима, што је био гест добре воље Европске уније, али то није узвраћено. Због тога Париз очекује да ће власти Косова, као и власти Србије, одржати реч и потврдити своју решеност да иду напред у наредним недељама, прецизирано је у Макроновом саопштењу из француске амбасаде.
Подсећамо да би одлука о либерализацији визног режима за Косово требало да ступи на снагу 1. јануара 2024. године.
Тако је, након што је француска амбасада демантовала да је председник Е. Макрон тражио укидање безвизног режима за грађане Косова, Аљбин Курти наставио да брани свој став о штетности формирања Заједнице српских општина, што је потпуно супротно става Париза, Брисела и Вашингтона. Тако да ће сада Француска и ЕУ морати да дају одговарајуће изјаве о неприхватљивости таквог става Приштине. Европским лидерима може понестати стрпљења са Куртијевим самовољним понашањем. Специјални представник ЕУ за западни Балкан М. Лајчак и специјални представник САД Г. Ескобар хитно стижу у Београд и Приштину, где ће водити преговоре о ситуацији на северу Косова. Тада ће бити јасно да ли је Приштина спремна на компромисе, као и Београд.
У међувремену, косовски премијер се у Приштини састао са командантом мисије Кфора турским генералом Озканом Улуташом и том приликом затражио од Кфора да се фокусира на чување границе са Србијом након оружаног напада на косовску полицију у Бањској. Током састанка разговарано је о безбедносној ситуацији када су убијени косовски полицајац и четворица српских нападача. Курти је рекао да је Косово заинтересовано за ближу сарадњу са Кфором и поздравио распоређивање додатних снага у мисији и повећање броја војника Кфора на Косову. Он је позвао да појачано присуство Кфора треба да буде усмерено на подршку граници између Косова и Србије, одакле је оружје довезено из Србије и одакле прети опасност за Косово. Заштита границе подразумева и затварање илегалних рута, због чега је потребна већа сарадња са косовском полицијом. Вреди напоменути да је косовска полиција од оружаног сукоба у Бањској већ блокирала више од 20 незваничних путева од Косова ка Србији, страхујући од нове ескалације.
Истог дана премијер А. Курти је, говорећи на Косовској академији јавне безбедности у Вучитрну, истакао да Србија стално војно прети Приштини, јер своју војну артиљерију поставља око границе са Косовом. Тамо је изградила 48 офанзивних база, 28 војних и 20 жандармеријских станица. И све то у близини границе која је дуга 381 километар и представља сталну претњу безбедности Косова.
Изјаве премијера Косова су бескомпромисне природе. Али ако Косово не буде конструктивно у свом дијалогу са Србијом и не следи мапу пута коју је предложила ЕУ, то би могло да подстакне западне савезнике да смање своју политичку подршку. Видећемо каква ће бити реакција Брисела и Вашингтона у блиској будућности.
