Непосредно пре првог круга председничких избора у Молдавији и уставног референдума о приступању ЕУ, молдавске снаге реда спречиле су покушај масовне дестабилизације земље. Након скоро 90 рација на различитим локацијама широм земље, запленили су 1,6 милиона молдавских леја и идентификовали преко стотину појединаца који су били обучени за организовање масовних немира. Неки од њих су прошли обуку у структурама повезаним са приватним војним компанијама „Вагнер“ и „Фарма“. Обука се одвијала у Русији, као и у паравојним камповима у Босни и Херцеговини и Србији.
Тужилаштво за борбу против организованог криминала и посебних случајева (PCCOCS) Републике Молдавије касније је приметило да је сврха обуке молдавских грађана на Балкану била организовање масовних протеста усмерених на спречавање приближавања Молдавије Европској унији. „Агенти хаоса“ требало је да се активирају ако проевропски председнички кандидат победи и уставни референдум да позитиван резултат. Иако је тесна већина подржала уставне амандмане, с обзиром на то да је на изборима победила актуелна проевропска председница Маја Санду, сценарио дестабилизације требало је да почне одмах након објављивања резултата референдума. Међутим, овај исход је спречен.
У току је истрага о покушајима дестабилизације Молдавије након прошлогодишњих избора. Недавно су се, захваљујући раду међународног тима истраживачких новинара, појавили нови детаљи сензационалног случаја.
Програм обуке за саботере
Прве информације о акцијама молдавских органа реда, у супротстављању плановима за дестабилизацију земље, дате су три дана пре дана гласања, 17. октобра 2024. године. Брифинг за новинаре одржали су директор Безбедносно-обавештајне службе Молдавије (СИС), Александру Мустеата, шеф Националне полиције, Виорел Чернаутеану и вршилац дужности главног тужиоца PCCOCS-а, Виктор Фуртуна.
Након брифинга, СИС је пружио додатне информације.
Према подацима СИС-а, агенција је током неколико месеци прикупљала информације о покушајима дестабилизације уставног поретка у контексту изборних процеса у Молдавији. Утврђено је да је проруски олигарх Илан Шор, који се тренутно крије од молдавског правосуђа, користио јавну организацију „Евроазија“ за финансирање путовања група младих људи у Москву ради обуке о тактикама и методама организовања протестних акција.
Младе регруте су обучавали инструктори, од којих су неки били повезани са приватним војним структурама „Вагнер“ и „Фарма“. Неки учесници су одабрани за напредну обуку у камповима који се налазе на Балкану – у Босни и Херцеговини и Србији. Обука се првенствено одвијала од почетка септембра до средине октобра, непосредно пре дана гласања у Молдавији.
Програм обуке је обухватао следеће тачке:
• Тактика креирања националног раскола и дестабилизације уставног поретка;
• Тактика провокације против органа реда;
• Употреба оружја и других предмета за наношење несмртоносних физичких повреда;
• Психологија масе;
• Физички сукоби са органима реда током протеста;
• Производња и употреба запаљивих и експлозивних направа;
• Руковање дроновима опремљеним експлозивним или запаљивим теретом.
Након завршетка обуке, од „дипломаца“ се очекивало да подстакну јавно незадовољство, окупе грађане на протесте и током демонстрација изазову сукобе са органима реда и масовне немире, укључујући употребу дронова који носе експлозив или запаљиве материјале.
Баш на дан када су молдавске безбедносне службе објавиле постојање ових центара за обуку у Босни и Херцеговини и Србији, српска Безбедносно-информативна агенција (БИА), заједно са полицијом и тужилаштвом, спровела је специјалну операцију којом је затворен паравојни камп за обуку странаца.
Током рације откривени су дронови са пратећом опремом, слушалицама за виртуелну стварност, опремом за сателитску комуникацију StarLink, радио-станицама, фосфором и другим запаљивим течностима, уређајима за мерење времена који се вероватно користе за детонацију експлозива и другом опремом двоструке намене.
Камп се налазио на ободу села Раденка код Кучева, близу румунске границе (новинари су касније утврдили тачну локацију).
Ниједна званична изјава није повезивала камп са Молдавијом, али стручњаци нису сумњали у то да су српске специјалне службе деловале на основу информација из Кишињева.
Званично оптужени
У априлу 2025. године, PCCOCS Републике Молдавије оптужио је једног мушкарца и две жене који су учествовали у обуци у Босни и Херцеговини за припремање масовних немира у контексту прошлогодишњих председничких избора и референдума о приступању ЕУ.
Оптужени су прошле године притворени на граници, по повратку у Молдавију са другог од два курса обуке у Босни и Херцеговини. Власти су заплениле дронове са камерама и резервним деловима, наочаре за виртуелну стварност за беспилотне летелице, систем за испуштање експлозивних направа или муниције (граната) са дронова, опрему за радио-контролу беспилотних летелица, српску и босанску валуту и преко 1.500 електронских слика – фотографија и видео записа – са белешкама о саставу и методама израде импровизованих експлозивних и запаљивих направа, као и упутствима за прављење запаљивих смеша.
Две жене, старости 34 и 52 године, су из Молдавије – из Тираспоља (главног града Придњестровља) и Страшена. Такође су оптужене за регрутовање других особа да прођу обуку у Србији и Босни и Херцеговини.
Тридесетседмогодишњи мушкарац из Кишињева недавно је служио казну од 15 година затвора за убиство и пљачку.
Према материјалу расположивом из случаја, тројица оптужених били су чланови организоване криминалне групе која је примала наређења (а за неке и плаћања путем трансфера криптовалута од 50 до 100 америчких долара свака два до три дана) од особе пореклом из Бендера (Придњестровље), која је била у Русији и комуницирала са њима путем Телеграма. Од августа до октобра 2024. године, у камповима у Босни и Херцеговини, обучавани су за руковање дроновима, депоновање бомби помоћу беспилотних летелица и ваздушно извиђање.
Жена из Тираспоља је такође оптужена од стране тужилаца PCCOCS-а за припрему вандалских дела против парламента, полиције, судова и других државних институција у Кишињеву.
Паравојни инструктори
Сада је утврђено да је најмање 13 страних држављана служило као инструктори у камповима за обуку у Босни и Херцеговини и Србији. Прошле године, СИС је идентификовао имена страних држављана који су помагали у обуци Молдаваца за саботажне активности. Међу њима су Руси по пасошу или пореклу, као и држављани других земаља, укључујући Бугарску.
Према подацима СИС-а, координатори молдавске обуке на Балкану били су Константин Голоскоков и Михаил Потепкин. Специјалне службе и истраживачки новинари извештавају да обојица имају везе са групом „Вагнер“ и/или повезаним структурама.
СИС је такође идентификовао још 11 страних држављана који су помагали у камповима за обуку у Босни и Херцеговини и Србији као инструктори. Многи од њих су се раније појављивали или у кривичним досијеима или обавештајним досијеима. На пример, бугарског држављанина који је обучавао Молдавце траже француски тужиоци због постављања црвених отисака дланова на Споменик холокаусту у Паризу 2024. године.
У Босни и Херцеговини, „инструктори“ који су учествовали у обуци Молдаваца осећали су се посебно самоуверено. Ево само једног примера:
На списку инструктора је Андреј Бекер, који је стигао у Босну и Херцеговину 23. августа 2024. године, одмах основао ИТ компанију под називом АЕ 777, настанио се званично у области Бањалуке и напустио Босну и Херцеговину у октобру прошле године.
Пасивност босанскохерцеговачких специјалних служби очигледно се објашњава чињеницом да су, иако је било сумњи на илегалне војне кампове, истражитељи утврдили да се у Босни и Херцеговини одвијала само теоријска обука. Настава се тицала тема везаних за организовање и растурање демонстрација. Обука је спроведена у просторијама у близини Бањалуке.
Међутим, босанске специјалне службе су успеле да лоцирају и притворе Руса који није био на списку молдавских служби, оптуженог за учешће у камповима за обуку Молдаваца.
У новембру 2024. године, Босна и Херцеговина је ухапсила Александра Безрукова због сумње да је деловао као инструктор у паравојним камповима у БиХ (у Републици Српској), где су молдавски држављани припремани за протесте и насилне акте у Молдавији.
Према полицији Унско-санског кантона Федерације Босне и Херцеговине, Безруков је ухапшен у Босанској Крупи. Операција је спроведена у сарадњи са Обавештајно-безбедносном агенцијом Босне и Херцеговине (ОСА), која је тајно пратила његово кретање.
Неколико месеци касније, Безруков је депортован у Пољску на захтев пољских органа реда.
Тако се испоставило да је, поред припреме за дестабилизацију Молдавије, агент био умешан у планирање велике диверзантско-терористичке операције у Европи. Пољски тужиоци оптужују Руса за координацију подметања пожара и слање запаљивих направа путем курирских служби. Према америчким медијима, операција коју је подржао Кремљ укључивала је постављање самозапаљивих курирских пакета на летове који су ишли за САД и Канаду.
Сведок тужилаштва
Дана 15. јула 2025. године, заједничка истрага БИРН-а и молдавског CU SENS -а бацила је ново светло на балканске „курсеве“ за обуку молдавских агената за дестабилизацију.
Додатне детаље је у интервјуу са новинарима CU SENS-а пружио Молдавац Максим Рошка, који је и сам прошао обуку у балканским камповима, али је пристао да сарађује са истражитељима и сада служи као сведок тужилаштва на молдавском суду.
Рошка је потврдио да се обука одвијала у Босни и Херцеговини (у Републици Српској) и у Србији (у селу Раденка). Према његовим речима, остали „студенти“ (или регрути?) такође су били молдавски држављани. Сви учесници су морали да предају своје телефоне и пасоше пре него што су започели војну обуку, вежбе управљања дроновима, физичке и психолошке вежбе. Учесницима је обећана плата од 300 до 500 америчких долара за 10 дана обуке, плаћена у криптовалути.
Максим Рошка је рекао да га је регрутовао пословни партнер његове супруге, молдавски бизнисмен Анатолиј Призенко.
Презиме Призенко је широко познато због његове активне улоге у још једној специјалној операцији – наводно такође руској. У новембру 2023. године, признао је учешће у постављању Давидових звезда на зграде у Паризу и његовим предграђима. Призенко је признао да је платио двојици молдавских мигранта за рад по налогу неименованог спонзора.
Француски истражитељи су у то време сматрали да Русија стоји иза десетина Давидових звезда насликаних на париским зградама, а медији су извештавали о везама са руским обавештајним службама. Циљ је био да се подстакну тензије у француском друштву.
Изгледа да су сумње потврђене – у децембру 2024. године Европска унија је увела санкције Анатолију Призенку као особи умешаној у руске „дестабилизујуће акције“ у иностранству. ЕУ је изјавила да је париска операција имала „значајан дестабилизујући ефекат у контексту сукоба Израела и Хамаса у Гази“.
У фебруару 2025. године, Призенко је ухапшен у Кишињеву под сумњом да је регрутовао Рошка и организовао паравојну обуку за молдавске грађане у Босни и Херцеговини и Србији. Полиција га је оптужила за окупљање потенцијалних „регрута“ током пејнтбол турнира у Молдавији.
Молдавски PCCOCS наставља истрагу о овом случају. Тужиоци кажу да је њихов циљ да идентификују све оне који су повезани са организовањем и учешћем у балканским камповима који су припремали масовне немире у Молдавији. Према њиховим речима, листа је опсежна и појавиће се још имена.
Претпоставља се да ће молдавски истражитељи сарађивати са својим балканским колегама. Међутим, ако таква сарадња већ постоји, детаљи о њој још нису откривени.
