* У свом најосновнијем смислу, тачка бифуркације означава критични тренутак у развоју система, када мала промена може довести до потпуно различитих исхода. Термин потиче из теорије хаоса и нелинеарне динамике, али се може применити и на друштвене процесе.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је током посете Црној Гори 14. октобра назвала амбициозним, али достижним циљем план Подгорице да затвори сва поглавља у преговорима са ЕУ следеће године и постане 28. држава чланица ЕУ до 2028. године. Према њеним речима, Црна Гора може остварити постављене циљеве “ако остане фокусирана на циљ и уједињена”.
Али хоће ли црногорске власти успети да испуне овај путоказ челнице Европске комисије?
Талас хапшења познатих личности у Црној Гори, који се догодио почетком октобра 2025. године, симптом је значајног заоштравања политичке ситуације у земљи. Иза решетака се није нашао само познати бизнисмен Александар Мијајловић, који је повезан са некадашњом владајућом, а сада опозиционом Демократском партијом социјалиста (ДПС), већ и бивши високи званичници, укључујући бившег министра одбране и функционера ДПС-а Предрага Бошковића.
Овај случај добија посебан значај у контексту геополитичке конфронтације на Западном Балкану и може имати значајне последице не само за земљу, већ и за цео регион.
Историја (гео)политичке конфронтације
Жестока конфронтација између прозападних политичких снага и структура, више оријентисаних ка Београду, а понекад и директно ка Москви, траје у Црној Гори од средине 2010-их, када је земља, под вођством Мила Ђукановића и ДПС-а, заузела јасан курс ка евроатлантским интеграцијама. Црна Гора је успешно приступила НАТО-у у јуну 2017. године, чему су претходили веома турбулентни догађаји. Пре свега, покушај пуча 2016. године. Према истрази и пресуди првостепеног суда, која је поништена, заверу су наводно предводили руски агенти, а у покушају насилне промене власти учествовали су српски држављани (укључујући и пензионисаног команданта српске жандармерије) и просрпско-проруски политичари из Црне Горе. Циљ пуча, како је наведено на суду, био је да се спречи улазак земље у НАТО. Али, пуч, као и покушај заустављања евроатлантских интеграција Црне Горе, завршио се неуспехом.
Крајем 2010-их, политичка конфронтација у Црној Гори ушла је у нову фазу. Године 2019, спор око Српске православне цркве (СПЦ) довео је до нове ескалације. Као одговор на усвојени Закон о слободи вероисповести, којим је предвиђено враћање у државно власништво манастира и храмова које је користила СПЦ, у земљи се развио широк покрет отпора. Масовне протестне акције уз учешће верника — литије — успеле су да уједине широки друштвени и политички фронт против власти. Сукоб је кулминирао поразом ДПС-а на парламентарним изборима 30. августа 2020. године. Успех противника ДПС-а је учвршћен на наредним парламентарним и председничким изборима, који су одржани 2023. године.
Одлазак са власти Демократске партије социјалиста, чији је лидер дуги низ година био бивши председник и премијер Мило Ђукановић, многи у Црној Гори и иностранству, укључујући и Запад, протумачили су као победу нових политичара над старом корумпираном, ауторитарном владом. Ипак, истовремено, не може се занемарити чињеница да су, уместо ДПС-а – прозападне политичке снаге, која је сматрана недовољно демократском и оптуживана за корупцију – на власти, поред нових, проевропских политичара, политички актери који су дуго били оријентисани ка Београду (и лично ка председнику Србије Александру Вучићу), а понекад чак и ка Москви (и Владимиру Путину). Довољно је напоменути да је тренутни председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, бивши лидер проруског Демократског фронта и оптужени у случају „државни удар“.
Иако захваљујући коалиционим споразумима и притиску Запада није дошло до оштре промене геополитичког курса Црне Горе након 2020. године, чланство у НАТО-у и курс ка европским интеграцијама су очувани, и даље су приметне неке промене у спољној политици и општем геополитичком наративу.
Упечатљив пример је случај „државног удара“. Након промене власти 2020. године, пресуду првостепеног суда, којом је донета пресуда о кривици, поништио је апелациони суд 2021. године. Случај је касније послат на поновно разматрање. Међутим, још увек нема правоснажне судске одлуке, овај процес није завршен, а оптужени у случају су де факто потпуно ослобођени одговорности.
У области спољне политике, односи са суседном Хрватском нагло су се погоршали, пре свега због усвајања Декларације о Јасеновцу од стране црногорског парламента. Гласање у Подгорици одржано је убрзо након усвајања Резолуције о геноциду у Сребреници од стране Генералне скупштине УН, против чега је Београд снажно протестовао. Зато сви у региону разумеју да је овај корак владајуће коалиције Црне Горе био својеврсни „корак српске солидарности“. То разумеју и у Загребу. Последица овог гласања била је промена наратива хрватске спољне политике према Црној Гори. Иако је Подгорица формално задржала подршку Загреба на њеном путу ка ЕУ, у пракси су Хрвати крајем прошле године ефикасно блокирали отварање следећег кластера у преговорима између Црне Горе и Европске уније и изнели читав списак услова за његово деблокирање. С обзиром на то да се практично све тачке на овој листи тичу билатералних проблема насталих током рата или су последице рата, односно – никако нису нови, очигледно је да је нова хрватска политика на црногорском фронту повезана управо са деловањем црногорских власти последњих година. Другим речима, не може а да се не види веза између доласка апологета „Српског света“ у владајућу коалицију у Подгорици и погоршања односа са Загребом, те последично успоравања процеса европских интеграција, иако „на речима“ целокупна црногорска власт наводно подржава улазак у ЕУ.
Случај Мијајловић
Скандалозни догађаји који се данас дешавају у црногорском политичком животу наставак су промена у политичком животу, започетих 2020. године, а које могу утицати и на процесе европских интеграција земље.
Почетком октобра 2025. године у Црној Гори ухапшено је неколико познатих и утицајних људи. Реч је о бизнисмену, који је према писању медија „неформални сувласник“ „Бемакса“ — највеће грађевинске компаније у Црној Гори, Александру Мијајловићу, неколико бивших и активних високих функционера полиције, службе безбедности, тужилаштва, и бившем министру одбране, сада функционеру опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) Предрагу Бошковићу.
Специјално државно тужилаштво (СДТ) Црне Горе сумњичи их за стварање криминалне организације која је деловала од 2018. до 2024. године, а наводно ју је предводио Мијајловић. Осумњичени се терете за злоупотребу службеног положаја и одавање поверљивих информација ради стицања незаконите добити и моћи, саопштило је тужилаштво. „Сваки члан је имао унапред одређени задатак и улогу“, постојала је „спремност да се употреби насиље и застрашивање“. Такође, према оптужници, постојао је „утицај криминалне организације“ на власти и медије.
Погоричке „Вијести“ тврде да је Мијајловић добијао податке о тајном надзору, садржај пресретнутих разговора, а такође је наводно имао приступ обавештајним подацима и записима Агенције за националну безбедност (АНБ) Црне Горе. Истовремено, тужилаштво тврди да је Мијајловић од 2018. до 2024. године утицао на уређивачку политику „Стандарда“, „Побједе“, „ЦДМ-а“, „Портала Аналитика“, „Антена М“, „Мпортала“ и „Портала ЕТВ“ (тј. медија који заузимају јасан прозападни став и критикују актуелне црногорске власти).
Занимљиво је да се у посебној преписци коју је тужилаштво објавило помиње и комуникација Мијајловића са бившом новинарком „Вијести“ Оливером Лакић, коју су криминалне групе раниле 2018. године због извештавања, и која је добитница престижне међународне награде International Women of Courage Award коју јој је доделио тадашњи државни секретар САД Мајк Помпео. Иако се, као бивша новинарка медија који сада отворено подржава акцију тужилаштва, не уклапа у наратив наводне „медијске мреже“ којом координира Мијајловић, и она се нашла на мети тужилачких структура. Њен истраживачки портал Либертас прес последњих месеци објављује чланке о поновној актуелизацији случаја „Државни удар“, што никако не одговара интересима нових власти.
Према оптужници, тајне информације које је Мијајловић добијао од других оптужених коришћене су за „стварање јавног мњења у циљу сузбијања конкуренције, за личну и професионалну дискредитацију људи, верских и политичких организација и пословних структура“. Конкретно, тужилаштво сумња да је помоћник бившег начелника полиције, који је такође укључен у случај, Мијајловићу пружио информације о учесницима и тачном броју присутних на литургијама које је организовала Српска православна црква крајем 2019. и током целе 2020. године у вези са усвајањем Закона о слободи вероисповести. Међу пресретнутим разговорима, који су укључени у материјале предмета, налази се и размена порука између Мијајловића и Бошковића о здравственом стању сада покојног митрополита црногорско-приморске епархије СПЦ Амфилохија док се лечио у медицинском центру у Подгорици.
У посебном поступку, Мијајловић је осумњичен да је од 2019. до 2021. године водио криминалну организацију која се бавила шверцом цигарета из Луке Бар.
Реакција медија и политичара
Медијски савет за саморегулацију (МСС), тело које контролише рад већине црногорских медија, осудио је опасне покушаје криминализације новинарског рада.
Душан Пајовић, колумниста „ЦДМ-а“, тврди да је идеја таквог приступа да се свака опозициона или критичка реч изједначи са криминалном активношћу.
Уредници портала „M портала“, „Стандарда“, „Побједе“, „ЦДМ“, „портала ЕТВ“, „Aналитике“ и „Антене М“ категорично су одбацили оптужбе тужилаштва, називајући их нападом на слободу медија и позвали Јохана Затлера, амбасадора Европске уније у Црној Гори, да реагује на „грубу и невиђену злоупотребу власти, која покушава да ућутка сваки критички глас“.
Демократска партија социјалиста, коментаришући најновије догађаје, назвала је Специјално државно тужилаштво „бичем актуелне владе за борбу против политичких неистомишљеника“. „Специјално државно тужилаштво, на челу са Владимиром Нововићем, поступа у складу са листом приоритета коју му је представила ова влада, чији рејтинг стално пада, стога једини спас види у бестидном оцрњивању политичких противника“, — наводи ДПС. Према мишљењу ове странке, „Црна Гора улази у фазу отворене диктатуре“.
Представници власти тврде да је циљ деловања правосудних органа борба против криминала, у којој ће држава победити.
Након хапшења неколико високих функционера, потпредседник Владе за безбедност, одбрану, спречавање криминала и унутрашњу политику, координатор Бироа за оперативну координацију органа обавештајног и безбедносног сектора, лидер „Демократске Црне Горе“ Алекса Бечић честитао је главном специјалном тужиоцу, директору Управе полиције и шефу Сектора специјалне полиције и њиховим тимовима на историјским корацима у борби „против свих облика криминала“. У објави на мрежи „Икс“ написао је да је са једне стране „одлучна борба против криминала, провера и отварање мрачних тема прошлости“, док је са друге – „бука, галама, подлост, напади и, у суштини, страх и паника“. „Држава се неће зауставити. Држава ће ићи до краја. Држава ће победити“ – нагласио је Бечић.
Али какве ће последице имати ова победа?
Могуће последице
Према властима, резултат садашњих поступака правосудних органа требало би да буде демонтажа старих криминалних кланова, уско повезаних са ДПС-ом, који су, упркос томе што су били у опозицији, и даље имали значајан утицај на друштвено-политички живот земље. Успешна борба против криминала и корупције – како се очигледно претпоставља – требало би да постане важан аргумент у преговорима са ЕУ.
Други резултат – о коме се јавно не расправља у владиним канцеларијама – биће дискредитација и коначна демонтажа остатака утицаја Демократске партије социјалиста. То значи да у опозицији неће остати моћан, јак играч, који има довољно снаге и инспирације да промени власт. Управо то ДПС има на уму када даје изјаве о приближавању диктатуре.
Власти такође не узимају у обзир последице у смислу ограничавања слободе говора. Једнократна дискредитација читавог низа утицајних опозиционих публикација и новинара изгледа као циљано стварање проблема за активности медија, које власт не контролише, управо због њиховог става.
Ако је успех у борби против корупције и криминала плус на путу ка ЕУ, онда ће притисак на новинаре од стране власти и сужавање демократије у политичком животу донети Црној Гори велике проблеме. Наравно, званична Подгорица ће уверити Брисел да се овде ради искључиво о гоњењу починилаца кривичних дела, без икакве политичке компоненте. Даљи развој ситуације показаће да ли ће се та очекивања остварити, да ли ће најновији догађаји у црногорском политичком животу заиста допринети европским интеграцијама земље, или ће, напротив, успорити је.
Међутим, главни резултат актуелних поступака црногорских власти биће друге последице.
Какав год био исход отворених случајева на крају, јасно је да сведочимо завршној фази политичке транзиције у Црној Гори, која је започела 2020. године. Уместо Демократске партије социјалиста Црне Горе — странке са лошом репутацијом и теретом прошлости, али и са доследно прозападном политиком — коалиција састављена од нових, умерено просрпских и номинално прозападних снага, с једне стране, и искусних и моћних просрпско-проруских политичких структура с друге стране, озбиљно и дугорочно се консолидује у Подгорици. Хоће ли Црна Гора, са таквом владом, успети да оствари свој циљ чланства у Европској унији за три године и да одржи свој евроатлантски курс, посебно ако се томе буду супротстављали Београд и Москва — заправо је реторичко питање.
Аналитичка група CWBS-а
