Питање проширења Европске уније се све више злоупотребљава, а то је потпуно супротно основним принципима за постајање новом чланицом, Копенхагенским критеријумима.
Ћутање Брисела и прихватање блокада превазилазе оно што значе владавина права, борба против корупције, демократија и поштовање људских права, а Македонија је то осетила најоштрије. Две суседне државе чланице ЕУ (Грчка и Бугарска), два велика спора.
Најновији протокол, потписан између Македоније и Бугарске 17. јула 2022. године, представља криминалну злоупотребу положаја државе чланице ЕУ (Бугарске).
Ово је требало да значи почетак преговора о приступању Македоније са ЕУ, али се претворило у потпуну блокаду. Овај протокол, који је потписала влада коалиције Социјалдемократа, постао је тешка издаја фундаменталних интереса македонског народа.
Овај протокол, према којем се Македонија обавезала да у свој Устав унесе Бугаре као конститутивни народ (поред Македонаца, Албанаца, Турака, Срба, Влаха, Бошњака и Рома), јасно је показао да је тадашње руководство Македоније играло по бугарским нотама, не марећи за националне интересе македонског народа. Све то — у име интеграције Македоније у ЕУ. Исто је учињено и са захтевом Грчке да се име промени из Република Македонија у Северна Македонија (Преспански споразум, 17. јун 2018).
Затим је целокупно садашње руководство ЕУ дошло у Скопље и убедило македонске грађане да ће након тога Македонија ући у НАТО и ЕУ. И… придружили смо се НАТО-у, али за ЕУ су на путу стајали услови Бугарске, који немају никакве везе са испуњавањем критеријума, већ су повезани са историјским фрустрацијама Бугарске у вези са историјом Македоније. За званичну политику Бугарске проблем остаје постојање македонског народа, македонског идентитета и македонског језика.
Бугарска не одустаје од ревизије историје у Македонији ка „заједничкој историји која повезује две државе и њихове народе“, што у преводу значи бугаризацију свега што је македонско. За њих заједничка историја значи један народ — бугарски народ.
Формирана је заједничка стручна комисија за ту такозвану заједничку историју која треба да се састаје осам до десет пута годишње, што је апсурдно, јер такве комисије раде деценијама… А Софији се жури, па та комисија постаје један од њихових главних аргумената за дезинтеграцију Македонаца и за наводно одвраћање Македоније од евроинтеграција.
А то је потпуна неистина и представља покушај Софије да у Бриселу представи Скопље као некооперативну страну у овом процесу. Нова десничарска влада ВМРО-ДПМНЕ у Македонији упорно понавља да су процеси европских интеграција за њих приоритет, али не под овим условима. И за њих је укључивање Бугара у Устав прихватљиво, али тек након што се реше мањинска питања за Македонце у Бугарској и ако се добије гаранција да ће то бити последњи вето.
Као услов за почетак преговора, Македонија је обавезна да укључи бугарски народ у свој Устав. То захтева Бугарска, држава која деценијама не признаје постојање македонске мањине у Бугарској, држава која не дозвољава учење македонског језика, која забрањује регистрацију било које македонске организације или странке у Бугарској. Тамо се не поштују индивидуална и колективна људска права, као што су заједнички етнички македонски идентитет, језик и историја.
Сви ови случајеви представника македонске мањине у Бугарској изнети су пред Европски суд за људска права у Стразбуру и до данас је добијено 14 случајева. Бугарска није спровела ниједну пресуду тог суда. Иако је била обавезна да то учини. Међутим, чак ни то није довољно да Брисел одустане од таквих услова и започне нормалне преговоре о приступању.
У Македонији је већ почела да се разматра идеја о подношењу формалног правног захтева за искључење Бугарске из Савета Европе. Покреће се и питање непоштовања Европске конвенције о људским правима од стране Бугарске, због непризнавања одлука Европског суда за људска права. Такав захтев за искључење отворио би нове странице у целом процесу у којем Македонија сада стоји и пред Саветом Европе и пред Европском унијом. Ово је још један аргумент да Бугарска заправо уцењује Македонију, да јој циљ није испуњење услова за приступање. Права интеграција значи више од евра или Шенгена. Та интеграција значи непоколебљиву одбрану вредности које уједињују Европу. А у овом случају немамо ни то од Брисела, а још мање од Софије.
Бугарска подсећа Македонију на њену обавезу да се не меша у унутрашње послове Бугарске у вези са отвореним питањима Македонаца, али лако прибегава диктату да морамо променити наш Устав због Бугара у Македонији, којих након последњег пописа има мање од 3.500.
Бугарски политичари често воле да кажу да у Македонији постоји говор мржње према Бугарима, док они сами не признају да постојимо као народ, језик, историја… Ово за њих није говор мржње, али претпостављају да су то Македонци који непримерено реагују на њихове презрене историјске тврдње.
Може се закључити да нико није требало да преговара овако, без обзира на политичку констелацију код куће или пред бриселском администрацијом. Македонија би једноставно требало да повуче овај протокол, а ЕУ би требало да то разуме и прихвати, након чега би требало променити оквир преговора са ЕУ.
У целом политичком хаосу на бугарској политичкој сцени, нажалост, македонско питање је једино за које нема опозиције, нема отпора, нема алтернативног става…
А ћутање ЕУ о овом питању могло би да угрози саму ЕУ!
Aleksandar Damovski, editor-in-chief of the portal MKD.mk
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
