Од децембра 2025. године, европска интеграција Западног Балкана у активној је фази и приоритет је како за регион, тако и за ЕУ. Међутим, док неке земље показују рекордна постигнућа, друге стагнирају. У контексту убрзаног напретка неких земаља и геополитичких ћорсокака других, председник Србије Александар Вучић изнео је гласан предлог за истовремено приступање свих шест земаља региона ЕУ.
Председник Србије је изнео свој став 10. децембра на форуму у Београду.
„Ако прихватите једног, двоје или троје од нас, шта ћемо онда са осталима? Како ћемо се носити са тим? Како ћемо решити сва отворена питања?“, рекао је Вучић током говора на панелу под називом „Европска конкурентност у фрагментисаном геополитичком окружењу“.
Додао је да се то питање не тиче само будућности региона, већ и будућности Европе. „Ако неко жели да разуме геополитику, ово је једино што ЕУ може да уради: да нас прихвати све заједно, без граница међу нама. Срби ће се осећати боље, Бошњаци ће се осећати боље, Албанци ће се осећати боље, Хрвати ће бити ОК, надам се. И видим само добре ствари као заједнички именилац ове идеје“, рекао је Вучић.
Стање европских интеграција
Процес европских интеграција Западног Балкана почео је још 1999. године потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању. ЕУ је признала да је будућност региона унутар Европске уније 2003. године, на самиту у Солуну. Од тада су све земље Западног Балкана потписале Споразуме о стабилизацији и придруживању, добиле безвизни режим и стекле или статус кандидата за чланство или „потенцијалног кандидата“ (Косово).
Данас су земље у радикално различитим фазама преговора.
Црна Гора
Кандидат од 2010.
Циљ – приступање ЕУ за три године. Премијер Милојко Спајић је уверен: „Бићемо чланови ЕУ 2028.“
Јавна подршка чланству у ЕУ – 70% (Балкански барометар 2025, RCC).
Сва 33 преговарачка поглавља су отворена, седам затворено. Последње — „Јавне набавке“ — затворено у јуну 2025. Затварање још пет поглавља очекује се у децембру 2025.
Напредак Црне Горе делимично кочи суседна Хрватска (чланица ЕУ), која ефикасно користи своје право вета да блокира затварање једног од кључних преговарачких поглавља — 31, које се тиче спољне политике, безбедности и одбране.
Загреб инсистира на решавању низа питања везаних за послератни споразум. Неки захтеви су формализовани, за друге постоје само незваничне информације.
Међу спорним питањима су:
- питање власништва над школским бродом „Јадран“,
- разграничење између две земље на подручју полуострва Превлака,
- заштита идентитета хрватске „аутохтоне националне мањине“ у Црној Гори,
- кажњавање ратних злочинаца умешаних у напад на Дубровник 1991–1992,
- обезбеђивање „праведне и достојанствене“ надокнаде свим хрватским заробљеницима који су били у логорима у Црној Гори (у Морињу) током агресије на Хрватску,
- потрага за несталим лицима током рата почетком 1990-их,
- преименовање градског базена у Котору, који је назван по спортисти који је служио као чувар у логору за хрватске заробљенике.
Подгорица већ преговара са Загребом о решавању спорних питања, али овај процес није финализован.
Албанија
Кандидат од 2014.
Циљ – приступање ЕУ у року од пет година. Премијер Еди Рама наглашава: „Ништа неће зауставити наш пут ка чланству 2030.“
Подршка за улазак у Европску унију – 91% (највише у региону).
У новембру 2025. године отворен је последњи преговарачки кластер — „Ресурси, пољопривреда и кохезија“. Дакле, сва преговарачка поглавља су отворена, али ниједно није затворено.
Кључни захтеви ЕУ: реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала.
Србија
Кандидат од 2012. године.
Подршка чланству у ЕУ – 33%, најнижа у региону.
Отворена 22 поглавља, затворена само два. Србија није отворила ниједно поглавље или кластер дуже од три године.
Главни захтеви: нормализација односа са Косовом, побољшање слободе медија, обезбеђивање слободних и фер избора и усклађивање спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ (придруживање санкцијама против Русије).
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у октобру 2025. године нагласила: „Очекујемо дела од Србије, а не само речи.“
Северна Македонија
Кандидат од 2005, дакле већ 20 година (мисаоно достигнуће).
Подршка европским интеграцијама – 69%.
Преговори су отворени 2022. године, завршен је скрининг свих кластера.
Након решавања спора са Грчком (промена имена у Северна Македонија), земља се суочила са новим захтевом – Бугарска захтева уставно признање бугарске мањине. Важно је напоменути да се овај захтев тренутно сматра захтевом ЕУ у оквиру процеса приступања. У октобру 2025. године, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је нагласила: „Северна Македонија мора спровести уставне промене да би кренула напред.“
Босна и Херцеговина
Кандидат од децембра 2022.
Подршка чланству у ЕУ – 60%.
У марту 2024. године, ЕУ је пристала да отвори преговоре, али процес још није почео.
Захтеви: 14 кључних реформи (правосудни систем, изборно законодавство, функционалне институције).
Главна препрека приступању БиХ ЕУ је деструктиван став представника Републике Српске, пре свега лидера босанских Срба Милорада Додика, који промовише проруску и сецесионистичку агенду.
Недавно се процес интеграција сусрео са новим проблемом: блокирање именовања главног преговарача БиХ са ЕУ од стране представника Републике Српске.
Косово
Захтев поднет — децембар 2022, званични статус кандидата још није добијен (потенцијални кандидат).
Подршка европским интеграцијама – 78%.
Кључни услови за успешну европску интеграцију – нормализација односа са Србијом, спровођење свих обавеза постигнутих у оквиру дијалога између Приштине и Београда, посредованог од стране ЕУ. Пре свега, ово се односи на неопходност стварања Заједнице српских општина.
Поред тога, важно је уздржати се од радњи које могу изазвати ескалацију ситуације у региону. Приметно је да су и даље на снази рестриктивне мере ЕУ против Приштине (обустава финансирања и ограничавање контаката на високом нивоу), уведене након ескалације на северу Косова 2023. године због политике косовске владе усмерене на јачање централне контроле над северним општинама.
Непризнавање Косова од стране пет земаља чланица ЕУ (Шпаније, Словачке, Кипра, Румуније и Грчке) такође је значајна препрека на путу ка ЕУ.
Индивидуалност наспрам колективности
Идеја о заједничком кретању региона ка ЕУ, коју је изнео Вучић, није нова. Може се са сигурношћу рећи да је уграђена у темеље Берлинског процеса, који је покренула Ангела Меркел 2014. године. Циљ иницијативе био је стварање заједничког регионалног економског простора пре приступања земаља ЕУ. Скептици су иницијативу назвали „нова Југославија без Словеније и Хрватске, али са Албанијом“.
Берлински процес и даље постоји. Међутим, ЕУ је препознала да регионални економски формати не могу заменити реформе које је неопходно спревости за интеграцију у ЕУ.
Промена политике проширења спроведена је кроз ревидирану методологију (од 2020. године).
Нова методологија захтева неповратан напредак у фундаменталном Кластеру 1 (Владавина права и борба против корупције) пре него што земља може да затвори било које друго поглавље.
Уведен је механизам санкција, који може довести до обуставе преговора или затварања већ отворених поглавља.
Основа нове методологије проширења је принцип индивидуалних заслуга, односно достигнућа на путу спровођења реформи европских интеграција.
„Колективно“ или приступање „у пакету“ које је предложио Вучић уништава принцип интеграције у ЕУ заснован на индивидуалном успеху земље у спровођењу реформи и поткопава систем подстицаја који је Европска унија изградила за земље оријентисане ка реформама.
Уместо приступања „у пакету“, Европска унија се креће ка секторској интеграцији кроз „Нови план раста“. Овај приступ нуди економске користи сада, јачајући подстицаје за реформе, уз очување кључног правила: чланство је могуће само након потпуног и неповратног испуњавања свих критеријума.
Снови Београда… и Москве
Идеја српског председника наишла је на јасно одбијање регионалног лидера интеграција у ЕУ. Премијер Црне Горе Милојко Спајић је написао на мрежи X: „Слажем се да ЕУ мора бити крајњи одлучујући фактор за цео Западни Балкан. Међутим, чекаћемо вас тамо већ 2028. године и навијамо да заиста пожурите и убрзате остале кандидате из региона.“
Председник Србије је коментарисао Спајићеву изјаву након радне вечере са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антониом Костом. Према његовим речима, укратко је представио идеју о заједничком приступању земаља Западног Балкана ЕУ, наглашавајући да у његовом предлогу нема ничег лошег или злонамерног и поново истичући позитиван аспект отворених граница.
Међутим, и поред Вучићевог објашњења, његова иницијатива отвара многа питања. Јер, чини се да уместо да следи савете Црногораца и убрза сопствену европску интеграцију Србије, укључујући и испуњавање захтева ЕУ о увођењу санкција против Русије, изгледа да Србија покушава да вештачки успори пут региона ка ЕУ блокирајући брзо приступање лидера процеса — Црне Горе — и чинећи цео регион зависним од политике Србије.
Вероватно је да се Београд нада да ће на овај начин повратити вођство и ауторитет у региону, које није имао још од времена Југославије, а које никада неће повратити ако бивше југословенске републике наставе да се самостално придружују ЕУ.
Поред тога, сценарио „приступања у пакету“ би омогућио српском руководству да настави да игнорише захтеве спољне политике ЕУ, да води проруску политику, али да се више не осећа као аутсајдер.
Једина сила којој би ово могло бити од користи је Москва и њени српски пријатељи.
Индикативно је да је највећи Путинов присталица у региону, Милорад Додик, већ изразио пуну подршку иницијативи председника Србије о истовременом приступању целог Западног Балкана ЕУ.
Аналитичка група CWBS-а
