Европске интеграције Црне Горе и сенка протеклог рата

Европске интеграције Црне Горе и сенка протеклог рата

Комитет сталних представника држава чланица ЕУ (COREPER II) је 13. децембра званично затворио три поглавља у преговорима Црне Горе са ЕУ: Поглавље 7 – Закон о интелектуалној својини, Поглавље 10 – Информационо друштво и медији и Поглавље 20 – Предузетништво и индустријска политика.

Међувладина конференција са ЕУ одржана је 16. децембра, а три поглавља су званично затворена.

По мишљењу провладиних стручњака у Подгорици, ово је успех, јер су ово прва затворена поглавља у последњих седам година.

Владини званичници зраче радошћу и оптимизмом.

„Годину завршавамо затварањем ова три поглавља и са ентузијазмом ћемо затворити сва остала до краја 2026. године и постати 28. чланица ЕУ до 2028. године“, рекао је премијер Милојко Спајић на Међувладиној конференцији.

Али овај успех није потпун, јер Хрватска не пристаје да затвори још једно поглавље, упркос томе што је укупни напредак Црне Горе у европским интеграцијама био деблокиран.

Претпостављало се да ће Црна Гора ове године затворити и Поглавље 31 – Спољна, безбедносна и одбрамбена политика. Црногорске власти су биле убеђене да су испуниле све формалне, техничке услове за то. Посебно јер су увели санкције против Руске Федерације. Поред тога, чланство Црне Горе у НАТО-у дало је разлога за веровање да су безбедносни и спољнополитички критеријуми ЕУ у потпуности испуњени. Међутим, према званичном Загребу, Подгорица није учинила довољно на решавању проблема између две земље. То се негативно одражава и на спољну политику и на сферу безбедности.

Нон-пајпер

Односи Црне Горе и Хрватске погоршали су се почетком године, када је отказан заказани састанак министара одбране у Тивту. Поводом се сматра изјава Министарства одбране Црне Горе Драгана Краповића. Он је пре састанка са хрватским колегом рекао да Хрватска нема право на брод Јадран. Дакле, Подгорица није била спремна да преговара о питању власништва над школским бродом.

У лето је хрватска страна била огорчена Резолуцијом о геноциду у Јасеновцу, коју је црногорски парламент усвојио крајем јуна. Хрватска је ову одлуку оценила као искрено непријатељски корак и прогласила за персона нон грата тројицу истакнутих политичара који су ову одлуку иницирали или су је активно подржавали – председника црногорског парламента Андрију Мандића, посланика Милана Кнежевића и потпредседника црногорске Владе Алексу Бечића.

Иако има довољно да поквари односе Подгорице и Загреба, списак проблема у односима суседних држава ту се не завршава.

Хрватска је прошлог месеца послала Црној Гори незванични дипломатски документ, нон-пејпер, у којем се наводе сва „отворена питања“ за која Загреб верује да негативно утичу на међусобне односе две земље, а то су:

• питање власништва над школском једрилицом Јадран,

• демилитаризација полуострва Превлака и суседних области,

• заштита идентитета хрватске „аутохтоне националне мањине“ у Црној Гори, посебно враћање имовине,

• истраживање ратних злочина и кажњавање ратних злочинаца, првенствено оних који су учествовали у нападу на Дубровник 1991-1992.

• осигуравање „правичне и достојанствене“ накнаде за све хрватске затворенике који су држани у логорима у Црној Гори током агресије на Хрватску,

• потрага за несталима током рата почетком 1990-их,

• питање назива Градског базена у Котору, који је добио име по спортисти који је био стражар у логору хрватских заробљеника током напада на Дубровник.

Деескалациони потези

Црногорске власти су хрватској страни одговориле и незваничним писмом у којима се изјашњава о спремности за преговоре. Конкретно, предложено је стварање радне групе која би расправљала о разграничењу границе.

Што се тиче назива которског базена, у Министарству иностраних послова напомињу да су ову одлуку донеле локалне власти, те да су у овој општини недавно одржани избори, а нови органи самоуправе још нису формирани.

Црногорске власти су предузеле и неколико практичних корака који би требало да покажу спремност за унапређење односа са суседом.

Црногорска влада је 11. децембра одлучила да Хрватској додели Културни центар Јосип Марковић у Тивту. Данас ову зграду (која је саграђена 1922. године средствима овдашњих Хрвата као хрватска читаоница) користи Хрватско народно веће Црне Горе, радио станица и библиотека. Црногорска влада је истакла да је сврха преноса Центра очување хрватске заједнице и јачање билатералних односа са Хрватском.

Истог дана премијер Милојко Спајић примио је которског епископа и обећао да ће коначно решити све у вези са повраћајем имовине и другим имовинским питањима. „Которски бискуп може рачунати на пуну сарадњу извршне власти“, саопштено је из Владе.

Почетком децембра црногорски специјални тужиоци и судије посетили су Дубровник и затражили од хрватских колега да уступе предмете против црногорских држављана који су учествовали у агресији на Дубровник пре 33 године.

Председник црногорског парламента Андрија Мандић је 9. децембра званично позвао председника Хрватског сабора Гордана Јандроковића да посети црногорски парламент како би „успоставили квалитетну комуникацију“.

Међутим, све ове одлуке и изјаве нису помогле Црној Гори да обезбеди затварање свих планираних поглавља у преговорима са ЕУ. Хрватска је вероватно сигурна да неки напори, гестови и најаве нису довољни за решавање проблематичних питања, те позитивна одлука о европским интеграцијама Црне Горе мора сачекати конкретне резултате.

Шта је разлог?

Тешко је рећи зашто су црногорске власти довеле до садашње кризе, до погоршања односа са суседном чланицом ЕУ и успоравања европских интеграција.

Можда Црногорци нису очекивали тако чврст став Хрватске, која је раније активно подржавала суседну државу на њеном путу ка ЕУ.

Можда је, Подгорица, била уверена да ће техничка или формална спремност за затварање поглавља бити довољна, а игнорисала је друге факторе.

Можда су црногорске власти веровале да ће мађарско председавање обезбедити лојалност ЕУ балканским земљама.

Међутим, ту је могућа и друга опција – намерно блокирање европских интеграција Црне Горе од стране неког дела владајуће коалиције.

Постоји верзија по којој просрпски и проруски политичари у Црној Гори намерно иницирају доношење одлука које изазивају спор са Хрватском и, сходно томе, штете напретку Црне Горе на путу ка Европској унији. Неко верује да је то председник Србије Александар Вучић, који категорички одбија да се чланство Црне Горе у ЕУ реализује пре Србије.

То јасно потврђује и Резолуција о геноциду у Јасеновцу. Апсолутно је јасно да је ова одлука донета као српски (!) одговор на Резолуцију Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници. Али зашто је то урадио црногорски парламент?

Неки у овим непријатељским одлукама Црне Горе према Хрватској виде руски хибридни утицај, спровођење руског плана да се супротстави приступању земаља Западног Балкана ЕУ и општу дестабилизацију региона.

Међутим, не може се искључити да је реч о промоцији по сваку цену „нове старе“ великосрпске политике од стране њених присталица у Црној Гори. И то не само на највишем, већ и на локалном нивоу.

Хибридна стварност

Назив которског базена је већ претходно поменут. Ево још једног скорашњег примера из другог града.

Почетком децембра се сазнало да српска државна телевизија РТС у Црној Гори снима серију „Тврђава“, посвећену 30. годишњици хрватске „Олује“. Радња филма је, према радњи, смештена у хрватски град Книн, али се снима у црногорском Никшићу. Министарство културе Црне Горе дало је сагласност за снимање серије у земљи. Према писању медија, градске власти издвојиле су 200.000 евра за смештај српске филмске екипе.

Нико не сумња да ће хрватска „Олуја“ бити представљена у негативном контексту, иако аутори филма тврде да није ратна драма, и да публици говори о судбини обичних људи, једне породице. Црногорска помоћ Државној телевизији Србије у стварању оваквих продукција, наравно, не може допринети пријатељским односима Црне Горе и Хрватске.

Треба додати да је градоначелник Никшића Марко Ковачевић, члан Нове српске демократије (НСД). Лидер просрпског и проруског НСД-а је председник парламента Андрија Мандић.

Неки посматрачи садашњу црногорску власт називају „хибридном“. Кажу, док један део покушава да напредује на путу ка ЕУ, други је усмерен на спровођење великосрпског пројекта који је користан Београду и Москви.

Милојко Спајић уверен је да ће Црна Гора ускоро затворити Поглавље 31, које је блокирала Хрватска. „Многе ћемо пријатно изненадити и потрудићемо се да што пре постигнемо резултате“, рекао је Спајић и напоменуо да ће се сва спорна, „поларизујућа“ питања решавати консензусом.

Но, очигледно је да ће у садашњем хибридном формату црногорске власти тешко остварити декларисани циљ и ући у ЕУ за само четири године.