Никад досаднијих избора није било, причају о председничкој кампањи која је у току у Хрватској. Наравно, након спектакла у Румунији, где је политичар, кога су сви социолози и политички стручњаци видели као апсолутног аутсајдера, неочекивано извојевао победу, изненађења се не могу искључити. Али за сада ништа не сугерише да би Хрватска могла видети румунски сценарио.
Избори усред зимских празника
Према истраживањима јавног мњења, Зоран Милановић, актуелни шеф државе, могао би поново постати председник Хрватске. Његов петогодишњи мандат престаје 18. фебруара 2025. године, а пошто има право да буде поново изабран, сада се кандидује за још један мандат.
Очекује се да ће Милановић у другом кругу избора победити свог ривала из владајуће странке ХДЗ (Хрватска демократска заједница), бившег министра науке и образовања Драгана Приморца.
Према анкети ХРатинг-а, спроведеној од 14. до 19. новембра, требало да би да Зоран Милановић поведе са 36,8 одсто гласова.
Очекује се да ће Драган Приморац добити 22%.
У потенцијалном другом кругу, Зоран Милановић би могао да постигне 52% против 33% Приморца.
У другој анкети, коју је спровео Кробарометар, 35 одсто грађана намерава да гласа за Милановића, док би 24,5 одсто могло да подржи Приморца. У другом кругу Милановић би могао да добије 53,5%, а Приморац – нешто више од 30%.
Анкету Кробарометра спровео је Ипсос од 1. до 20. новембра.
Подсетимо, први круг председничких избора у Хрватској биће одржан 29. децембра, између Божића и Нове године. Ово ће бити осми председнички избори од стицања независности земље.
Да би остварио победу, председнички кандидат мора добити већину свих гласова. Уколико се то не догоди у првом кругу, два кандидата која су добила највише гласова пласираће се у други круг, који ће бити одржан 12. јануара 2025. Сучељавање ће се, по оцени социолога, почетком 2025. одиграти између Милановића и Приморца.
Случај Румуније
Наравно, након случаја Румуније који је обележио велики неуспех свих социолошких калкулација, изгледи за изборне резултате на основу истраживања јавног мњења доживљавају се као крајње непоуздан и застарео метод. Међутим, постоје разлози да се верује да у Хрватској анкете боље одражавају стварна изборна расположења него у Румунији.
Уз сво поштовање према хрватским социолозима, разлог није толико у њиховом квалитетнијем истраживању. Пре свега, Зоран Милановић, који важи за највећег популисту земље, „хрватског Трампа“, кога противници оптужују за проруске ставове, а који је по политичким ставовима донекле сличан Румуну Калину Ђорђеску, није новајлија у великој политици, као Ђорђеску, већ актуелни председник. Сходно томе, Милановићеве почетне околности тотално су другачије. Између осталог, Милановић, као шеф државе, није захтевао никакве „герилске“ самопромотивне кампање на друштвеним мрежама као што је то радио Ђорђеску. Милановић је на својој функцији у потпуности искористио прилику да своје ставове промовише у јавности.
Ако негде на ТикТоку постоје пројекти који имају за циљ да подрже политику актуелног шефа државе, они ће, наравно, допринети његовој кампањи, али је мало вероватно да ће пресудно утицати на исход председничке трке.
Проблем број 1: корупција
Политичари на различите начине објашњавају тренутни рејтинг председничких кандидата у Хрватској, укључујући и заостајање кандидата ХДЗ-а за садашњим председником, иза којег стоји опозиција. Међутим, постоји заједнички именитељ у различитим оценама друштвено-политичког живота у земљи, а то је незадовољство јавности радом владајуће странке.
Главни разлог ниског рејтинга ХДЗ-а су корупцијски скандали који су пратили ову политичку партију током читаве њене владавине. Незадовољство висином плата, пензија, инфлацијом и скоковима цена, проблеми са запошљавањем младих, потешкоће у добијању медицинских услуга, немогућност куповине стана и други проблеми са којима се Хрвати сусрећу у свакодневном животу, а које Милановић истиче у својим изјавама већ се надовезују на хроничну огорченост јавности према „корумпираним званичницима на власти“.
Оно што је важно, било би неправедно тврдити да је тај сентимент искључиво део политичке пропаганде ХДЗ-ових противника.
Министар здравља и ХДЗ-овац Вили Берош приведен је пре неколико дана од стране УСКОК-а (Уред за сузбијање корупције и организационог криминала) због сумње да је трговао утицајем. Истовремено, Европско јавно тужилаштво (ЕППО) пријавило је његову могућу умешаност у примање мита у набавци медицинске опреме.
Берош је одмах разрешен дужности. Иако му није одређен предуги притвор, оптужбе остају на снази.
Генерално, према проценама медија, Вили Берош је за девет година владавине ХДЗ-а постао 31. функционер који је смењен или дао оставку због оптужби за корупцију, а трећи министар који је приведен док је био на функцији.
Још један корупцијски скандал резултирао је губитком угледа владајуће странке, што је очигледно имало значајне негативне импликације на рејтинг председничког кандидата ХДЗ-а, чак иако сам Драган Приморац није имао никакве везе са било каквим сумњивим шемама.
У контексту проблема ХДЗ-а, значајан део бирача Милановићеве критике власти доживљава позитивно, што јасно доприноси порасту рејтинга актуелног председника.
Милановићева платформа
Парадоксално, у неким тачкама Милановићева политичка платформа одаје утисак платформе опозиционог политичара који стално критикује извршну власт и себе у очима бирача приказује не толико као једног од лидера државе, колико као опозициону личност и „човека из народа“.
Понекад се чини да Милановић, у областима која директно спадају у сферу одговорности хрватског председника – спољна политика и одбрана, делује управо из позиције опозиционара, који брани интересе „просечног грађанина“, који пре свега ради мирно и бави се својим послом,.
Милановић се често понаша не као шеф државе, која је пуноправна чланица НАТО-а и ЕУ, већ као представник државе која живи самостално, која би пре свега желела да се самостално бави својим пословима, клони се било каквог комплексног геополитичког питања. Он је рекао да Хрвати треба да се позабаве својим домаћим проблемима, највише – онима који настају у региону, а да се не мешају у сложене сукобе на континенталном или чак глобалном нивоу.
Овакав приступ најјасније се огледа у Милановићевом ставу о руско-украјинском рату.
Познато је да се председник активно противи учешћу Хрватске у било каквим програмима ЕУ или НАТО који имају за циљ војну помоћ Украјини.
У децембру 2022. године, хрватски председник је категорички говорио против учешћа хрватског војног кадра у Мисији војне помоћи Европске уније за подршку Украјини, ЕУМАМ, која је укључивала обуку украјинских регрута.
Милановић је 2024. одбио да пристане на учешће хрватске војске у Иницијативи НАТО-а за безбедносну помоћ и обуку за Украјину (НСАТУ). „Мој задатак као председника, а то је и задатак свих хрватских државних институција по мом мишљењу, јесте да заштитим Хрватску од рата, да предузмем све мере да се Хрватска сачува од војних сукоба“, рекао је тада.
Ни ЕУМАМ ни НСАТУ нису предвиђали слање јединица хрватске војске на руско-украјинске линије фронта. Али дискурс који је поставио Милановић водио је јавно мњење управо у том правцу. Због тога су хрватски стручњаци и политичари у јавној дебати озбиљно расправљали о питању да ли ће Хрвати бити послати у ровове на истоку Украјине, што заправо никада није био део планова НАТО или ЕУ.
Треба напоменути да су руски пропагандисти појачали страх међу Хрватима, који је Милановић увећао, навелико их објављујући у масовним и друштвеним медијима, каналишући главни наратив да „Хрвати нису спремни да проливају крв на руском фронту по трећи пут у једном веку“, позивајући се на Први и Други светски рат, када су се хрватски војници борили против Руског царства, односно СССР-а.
Председникова „Русофилија“
Очигледно је да је Милановићев став о руско-украјинском рату, а посебно о наставку помоћи Кијеву, крајње непријатељски настројен према Украјини и, у исто време, прилично комплементаран Русији. Такође, он је више пута отворено изражавао антиукрајинске и проруске изјаве, које кремаљска пропаганда воли да објављује с времена на време. Стога се природно поставља питање да ли је актуелни председник заиста мотивисан искључиво идејом заштите хрватских интереса или постоји неки спољни (московски) утицај на шефа државе.
Представници ХДЗ-а, укључујући владине званичнике, више пута су оптуживали Милановића да ради у интересу Москве, па чак и да је Русија финансирала његову предизборну кампању. Међутим, нису представљени никакви конкретни докази о наводној сарадњи председника са Русима. Као резултат тога, актуелни председник и кандидат за реизбор стално уверава јавност да су све тврдње о његовој „русофилији“ део напада његових политичких противника.
Према анкетама, „хрватски Трамп“ има све шансе да оствари реизбор, да остане на челу земље која је чланица НАТО-а и ЕУ, осим ако, наравно, владајућа странка ХДЗ не нађе неки убедљивији аргумент у корист њеног кандидата или неки „хрватски Ђорђеску“ не изађе на сцену у финалу.
