- Нове изборе ће се одржати у Београду
Скупштина града Србије није почела са радом у законом предвиђеном року. На седници 3. марта, када је био крајњи рок за формирање нове општинске власти, најстарији изабраник је пред празном салом саопштио да нема кворума, што је аутоматски расписало нове изборе.
На последњим локалним изборима, одржаним истовремено са парламентарним 17. децембра 2023. године, владајућа Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије освојиле су највећи број гласова и 54 посланичка места у Скупштини града Београда. На другом месту је опозициона листа „Србија против насиља” (43 места).
Изборни резултат изазвао је гнев опозиције и активиста цивилног друштва који су изашли на улице протестујући против онога што верују да је „намештено гласање“. Према њиховим подацима, српске власти су на бирачка места у Београду повукле неколико хиљада становника Босне и Херцеговине са српским пасошима (такозвани „фантомски гласачи“). Демонстранти истичу да је управо овај алат омогућио фалсификовање резултата гласања у корист владајућих снага.
Посматрачи међународних организација су такође приметили кршења. У фебруару 2024. посланици су усвојили резолуцију којом се позива на независну међународну истрагу о неправилностима на парламентарним и локалним изборима прошлог децембра, са посебним фокусом на гласање у Београду.
Одлука о одржавању нових избора, али само на нивоу главног града, може се посматрати као компромисни потез српских власти на челу са Александром Вучићем . Мало је вероватно да је уступак Београда био покушај да се помири са опозицијом, већ покушај да се избегну потенцијалне санкције (што значи мање финансирања) из ЕУ.
- Ваздушна база НАТО-а распоређена у Албанији
Свечано отварање ваздушне базе НАТО-а одржано је 4. марта у Кучовој (раније познатој као Стаљин).
Смештена отприлике 80 километара јужно од Тиране, ваздушна база ће служити Албанији и подржавати напоре Алијансе у логистици, ваздушним операцијама, обуци и образовању.
Кучова постала је највећи НАТО пројекат у Албанији у последњој деценији. НАТО је за модернизацију објекта издвојио око 50 милиона евра. Влада Албаније је у ту сврху издвојила преко 5 милиона евра.
Отварање обновљене ваздухопловне базе Кучова део је текуће кампање НАТО-а јачања присуства, пре свега, на Западном Балкану, али и у југоисточној и источној Европи.
- Албанија је била домаћин самита Украјина-Југоисточна Европа
Премијер Албаније Еди Рама и украјински председник Володимир Зеленски су организовали 28. фебруара велики међународни форум у Тирани, главном граду Албаније.
Учесници су изјавили своју непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама од 1991. године и назвали „непровоцирану војну агресију Русије на Украјину“ као „највећу претњу европској безбедности и међународном миру“ и „ очигледно кршење међународног права“.
Ово се наводи у Декларацији самита, коју су подржали председница Косова Вјоса Османи, председница Молдавије Маја Санду , председник Црне Горе Јаков Милатовић , председник Северне Македоније Стево Пендаровски , председник Србије Александар Вучић , председник Украјине Володимир Зеленски, премијер Албаније Еди Рама, премијерка Босне и Херцеговине Борјана Кришто, премијер Бугарске Николај Денков , премијер Хрватске Андреј Пленковић и премијер Румуније Јон-Марсел Чолаку .
Учесници су такође поново потврдили „солидарност са Украјином и њеним народом у њиховој херојској одбрани њихове слободе и наших заједничких вредности и изразили спремност да учествујемо у примени Формуле мира председника Украјине Владимира Зеленског“ и обећали да ће „учествовати у инаугурационом Самиту мира“.
Поред тога, Декларација наглашава „чврсту посвећеност“ привођењу правди оних „одговорних за злочин агресије, злочине против човечности и друге злочине по међународном праву почињене у вези са агресорским ратом Русије против Украјине“.
На захтев српског председника из Декларације су уклоњене све референце на санкције Русији. Међутим, Београд није одбацио Декларацију о подршци Украјини којом се осуђује руска агресија, што је сведочило о настојању српских власти да води политику „седења на две столице“.
- Лидери Западног Балкана и званичници ЕУ састали се на самиту у Тирани
Лидери Западног Балкана састали су се 29. фебруара на самиту у албанској престоници како би убрзали план Европске уније који обећава финансијску помоћ и бржи пут ка чланству у замену за економске реформе.
План раста који је израдила ЕУ предвиђа да свака земља добија одређени износ новца сваких шест месеци, у зависности од реформи које је спровела у том периоду. Међу захтјевима које поставља ЕУ је и стварање заједничког регионалног тржишта на западном Балкану.
Европску унију је у Тирани представљао европски комесар за проширење Оливер Вархељи `, који је истакао да Европска комисија има за циљ да преполови рок за имплементацију новог „амбициозног“ плана.
Председник Србије Александар Вучић , премијер Северне Македоније Талат Џафери , председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто , а на самиту је учествовао домаћин форума премијер Еди Рама.
Косовски премијер Аљбин Курти , који је такође био позван на догађај, одлучио се за обраћање путем видео конференције, напомињући да не може лично да присуствује због посете Великој Британији, која је била заказана прошле године.
Премијер Милојко Спајић из Црне Горе није отпутовао у Тирану због здравствених проблема (грозница).
Посматрачи тврде да су лидери влада Приштине и Подгорице намерно игнорисали самит због неслагања са идејом ЕУ о регионалној интеграцији. Подсетимо, Косово и Црна Гора нису странке иницијативе Отворени Балкан, која предвиђа такву интеграцију и тренутно обухвата само Србију, Албанију и Северну Македонију.
- Албанија, Северна Македонија и Србија заједничким потезом укидају дозволе за запошљавање
Уклањање бирократских баријера постало је могуће захваљујући имплементацији иницијативе за регионалну интеграцију Отвореног Балкана.
Три земље су у јануару потписале два протокола о интеграцији својих тржишта рада и система електронске идентификације грађана. Имплементација је почела 1. марта.
Иницијатива Отворени Балкан покренута је 2019. године када су се Србија, Албанија и Северна Македонија договориле да створе заједнички економски простор отварањем својих граница за грађане, робу и услуге.
Иницијатива Отворени Балкан наишла је на различите реакције широм региона. Због лидерства Србије у пројекту, Косово одбија било какво учешће.
У Подгорици су мишљења била подељена, али ниједан државни орган није званично одлучио да се придружи иницијативи. У Црној Гори, која је лидер по европским интеграцијама у региону, званичници сматрају да регионалне интеграције неће допринијети напретку земље ка ЕУ. Напротив, сугеришу да би то могло да омета, лишавајући Подгорицу шампионата у европским интеграцијама.
- Мађарски премијер Виктор Орбан борави у ненајављеној посети Београду
Председник Србије Александар Вучић пријавио је на Инстаграму састанак са шефом мађарске владе.
Према његовим речима, двојица лидера су разменили мишљења о низу тема, попут ситуације на Косову, анализирали планове економског развоја и напредак заједничких билатералних пројеката и разговарали о даљој сарадњи.
Осим тога, разговарали су о приближавању Западног Балкана и Европској унији.
Изазовна времена и озбиљна питања увек је лакше пребродити ако их поделите са поштеним партнерима и пријатељима, истакао је председник Србије. „Поносан сам на односе две земље који су на историјском врхунцу и ту се неће зауставити“, написао је Вучић и додао: „Живело српско-мађарско пријатељство, живела Србија и Мађарска!“
Сусрет српског и мађарског лидера дао је повода да се спекулише о посебној унији две земље. Мађарска је заинтересована за регионалног савезника како би сачувала и проширила свој утицај на Западном Балкану, док Србија, захваљујући подршци Мађарске, очекује да настави политику игнорисања захтева Брисела у вези са спољнополитичком координацијом (пре свега увођењем рестриктивне мере против Русије) без претње да ће њен напредак у европским интеграцијама бити заустављен или да се суочи са санкцијама (престанком финансирања) из ЕУ.
- Црну Гору посјетио је лидер Републике Српске Милорад Додик
Током посјете Црној Гори, предсједник РС Милорад Додик састао се са предсједником Скупштине (Скупштине) Црне Горе Андријом Мандићем . Према његовим ријечима, Додик је Мандићу предао нацрт споразума о „посебном односу“, уз напомену да је „то законито и прописано Уставом БиХ и Дејтонским споразумом“.
Председник РС је током путовања у Црну Гору поменуо и такозвани „српски свет“, који је назвао „феноменалном идејом“.
Додик и Мандић су се дотакли и недавног сусрета са руским предсједником Владимиром Путином.
Група демонстраната је виђена како се окупља против Додиковог доласка испред Скупштине Црне Горе. Међу транспарентима које су демонстранти држали било је и следеће: „Путинови следбеници нису добродошли“.
Додиков одлазак у Подгорицу и разговори са проруским председником парламента Мандићем непосредно након посете Русији позиционирају лидера босанских Срба као „везу” између Москве и Западног Балкана. Друга порука је помињање „српског свијета“ – очигледно је да Додик и Мандић желе Црну Гору да виде као дио пројекта. Споразум о „посебним односима“ може бити део овог процеса.
- Председник Александар Вучић жали се на притисак Запада на Србију.
Западу је потребна власт у Србији која би признала Косово и Метохију, престала да подржава Републику Српску и одмах се залагала за санкције Русији и против економских веза са Кином, рекао је Вучић у обраћању јавности 2. марта настојање види као намеру да се у Србији успостави „марионетски режим“.
Према његовим речима, Запад врши притисак преко невладиних организација, политичара, медија, домаћих и регионалних.
Вучићеве изјаве су покушај да се пред својим грађанима постави као лидер који брине о интересима земље и одолева притисцима Запада. Истовремено, опозиција, јавна и политичка, позиционирана је као антисрпска снага.
Ове изјаве су очигледно део предизборне кампање, која је де фацто већ почела у Београду.
