- Сједињене Америчке Државе нису дале дозволу НИС-у за наставак рада
Санкционисана „Нафтна индустрија Србије (НИС), чији је већински удео у власништву руских компанија, није добила позитиван одговор на свој захтев упућен Канцеларији за контролу стране имовине Министарства финансија САД у вези са издавањем посебне лиценце намењене обезбеђивању непрекидног рада компаније, пре свега рафинерије нафте у Панчеву. „Разочаран сам. Нисмо добили позитивну одлуку од Сједињених Држава“, изјавио је председник Србије Александар Вучић 2. децембра.
Због изостанка дозволе од стране Сједињених Држава, рафинерија Панчево је почела да обуставља рад. Више од 300 бензинских станица НИС-а, што чини више од једне петине свих бензинских станица у Србији, под претњом је гашења.
Међутим, Вучић је позвао грађане да не паниче, јер се, према његовим речима, држава унапред припремила за кризу. Напоменуо је да ће залихе свих врста горива (бензин, дизел итд.) трајати до краја јануара.
Званични Београд је дао Русији рок до 15. јануара да прода НИС, након чега ће „држава Србија интервенисати“, рекао је Вучић, не прецизирајући које ће акције Србија предузети.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, Томислав Мићовић, рекао је за РТС да свако решење за НИС мора довести до активирања прераде у рафинерији нафте у Панчеву. „Ово је одлична прилика да се власништво над рафинеријом врати у српске руке“, рекао је Мићовић.
Један од лидера опозиције, председник Странке слободе и правде, Драган Ђилас, сматра да држава мора одмах успоставити контролу над НИС-ом. „Србија више не би требало да чека и мора одмах да преузме управљање НИС-ом“, изјавио је он.
- Страна имовина Лукоила наставља да послује, укључујући и Балкан
Америчка администрација је продужила лиценцу за пословање страних подружница Лукоила до 29. априла следеће године.
Сједињене Државе су увеле санкције Лукоилу и Росњефту 22. октобра 2025. године као део своје политике притиска на руски енергетски сектор. Циљ је да се смањи способност Кремља да финансира рат против Украјине и да се поткопају његови приходи. Санкције су објављене због „недостатка озбиљне руске посвећености мировном процесу“.
Министарство финансија САД (OFAC) образложило је своју одлуку о продужењу лиценце потребом да се „ублажи штета по потрошаче и добављаче“ широм света који се ослањају на малопродајну мрежу Лукоила, и да се компанији обезбеди време да спроведе продају своје међународне имовине несанкционисаним странама, што би олакшало Лукоилов „уредан излазак“ са регионалних тржишта, а истовремено спречило пренос било каквог профита у Русију.
Наставак рада Лукоилових бензинских станица је добра вест за Србију, која се суочила са енергетском кризом након затварања једине рафинерије нафте у Панчеву због америчких санкција против Нафтне индустрије Србије, коју контролишу руске компаније. Председник Србије Александар Вучић нагласио је да ће сада „112 бензинских станица на територији Србије моћи да ради са нафтним производима увезеним из иностранства“.
У Хрватској и Црној Гори, Лукоил има мање критично, али значајно присуство на малопродајном тржишту горива, које се у великој мери ослања на увоз. У Хрватској, мрежа броји око 50 бензинских станица, а у Црној Гори – 10 бензинских станица.
Филијале у обе земље увозе гориво углавном из Грчке, а у Црној Гори – из Хрватске, односно не из Русије. Захваљујући томе, донекле су заштићени од секундарних санкција усмерених на руске енергенте, али је њихова способност да обављају међународне финансијске трансакције била угрожена.
- Босна и Херцеговина се спрема за диверзификацију извора и рута снабдевања гасом
Почетком децембра, Савет ЕУ и Европски парламент постигли су прелиминарни споразум о уредби о постепеном прекиду увоза руског природног гаса. На овај начин, уводи се правно обавезујућа фазна забрана увоза и течног природног гаса (ТПГ) и гаса из цевовода из Русије, са потпуном забраном од краја 2026. године, односно јесени 2027. године.
Прелиминарни споразум морају одобрити Савет ЕУ и Европски парламент пре него што буде формално усвојен.
Уредба је централни елемент плана ЕУ REPowerEU за превазилажење зависности од руске енергије након што је Русија претворила испоруке гаса у оружје, што је имало значајан утицај на европско енергетско тржиште, наводи се у званичном саопштењу за штампу.
Одлука ЕУ ће имати индиректан утицај на Босну и Херцеговину, која је скоро пола века била потпуно зависна од увоза руског гаса. У блиској будућности, БиХ ће се суочити са потребом диверзификације извора и путева снабдевања природним гасом.
Од априла 2021. године, Босна и Херцеговина добија гас из Русије путем Турског/Балканског тока. Према прописима ЕУ, Бугарска, као транзитна земља, мора за две године да прекине транспорт руског гаса преко своје територије.
Тренутно, главни пројекат за изградњу алтернативних рута за увоз гаса јесте Јужни гасни интерконектор, преко којег ће Босна и Херцеговина бити повезана са хрватском мрежом и терминалом за течни природни гас на острву Крк, где приближно 60 одсто гаса долази из Сједињених Држава, а остатак – са Блиског истока. Вредност пројекта процењује се на 2 милијарде евра.
Током протекла два месеца, амерички званичници, укључујући заменике државног секретара, министре енергетике и природних ресурса, као и чланове Конгреса, одржали су низ састанака са властима Босне и Херцеговине како би разговарали о пројекту.
Изградња Јужног интерконектора, који ће постати прва велика директна америчка инвестиција у енергетски сектор у овом делу Европе, могла би да почне већ следеће године.
Џон Гинкел, отправник послова у Амбасади САД у Босни и Херцеговини, изразио је пуну подршку пројекту. „Трампова администрација је нагласила две кључне истине: свет ће наставити да функционише на нафти, гасу и угљу; и сваки молекул руског гаса купљен у Европи финансира руску ратну машинерију.
Босна и Херцеговина зависи од Русије за 100 одсто свог гаса, а ово снабдевање није поуздано. Европска унија забрањује руски гас на свом јединственом тржишту, а Бугарска је објавила да ће зауставити транзит руског гаса преко своје територије до 2028. године. Када се то деси, БиХ ће бити потребан нови извор гаса, док ће и њени суседи покушавати да ураде исто. Са само једном тренутном везом за пријем увоза гаса, БиХ ће бити тешко да обезбеди алтернативне залихе гаса или да резервише капацитет цевовода. Но, постоји дефинитивно решење – Јужни интерконектор. Овај пројекат ће омогућити Босни и Херцеговини да купује поуздан и приступачан течни природни гас (ТПГ). …Трампова администрација је спремна да брзо делује како би подржала Јужни интерконектор. Сада лидери Босне и Херцеговине морају да унапреде овај витални пројекат. Хајде да заједно радимо на томе да га доведемо до циља“, написао је Гинкел у чланку који је објавила Амбасада САД на друштвеним мрежама.
- Европска комисија је одобрила Агенду реформи Босне и Херцеговине
„Комисија је закључила да је Агенда реформи, поднета 30. септембра 2025. године, усклађена са циљевима Уредбе о Финансијском оквиру за раст“, наводи се у саопштењу за штампу.
Ова одлука омогућава доделу до 976,6 милиона евра Босни и Херцеговини у оквиру Финансијског оквира ЕУ за реформе и раст.
„Сада је на Босни и Херцеговини да брзо потпише и ратификује и Споразум о Финансијском оквиру и Споразум о зајму. Додела средстава Босни и Херцеговини, укључујући претфинансирање, може почети тек када ови споразуми ступе на снагу и када се испуне сви услови“, наводи се у саопштењу за штампу.
Босна и Херцеговина је била последња земља у региону која је поднела своју Агенду реформи и већ је изгубила приступ фонду од 108 милиона евра због непоштовања почетног рока. Након дужег одлагања, Савет министара Босне и Херцеговине усвојио је документ 30. септембра.
- Повратак српских градоначелника на север Косова није довео до укидања санкција ЕУ против Приштине
У четири северне општине Косова – Северној Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу – новоизабрани градоначелници, који представљају српску заједницу, званично су ступили на дужност 5. децембра. То је био резултат локалних избора одржаних у октобру 2025. године. Након избора, водећа странка косовских Срба, Српска листа, повратила је контролу над северним општинама. На тај начин је окончан двогодишњи период напетости, током којег су општинама на северу управљали албански градоначелници изабрани усред бојкота Срба и изузетно ниске излазности.
Повратак Срба на општинске функције био је један од кључних захтева међународне заједнице за деескалацију на Косову и један од разлога за санкције ЕУ против Приштине. Међутим, упркос чињеници да је коначно дошло до званичног преноса власти на изабране представнике српске заједнице на северу, Европска унија није укинула рестриктивне мере. Европска служба за спољне послове напомиње да су рестриктивне мере уведене не само због питања локалних градоначелника, већ као одговор на општи недостатак напретка у нормализацији односа са Београдом. ЕУ наглашава да су санкције свеобухватне и да би, како би биле у потпуности укинуте, влада Албина Куртија мора да покаже системске кораке: од повратка Срба у полицију и судове, до почетка стварног рада на Заједници српских општина.
Иза кулиса у Бриселу, настављају се интензивне дебате о овом питању, јер је јединство ЕУ по питању Косова донекле ослабило. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, Каја Калас, заједно са групом од више од десет земаља чланица, залаже се за моментално укидање ограничења, верујући да је Приштина испунила своје обавезе у вези са одржавањем избора. Међутим, овој одлуци се активно противи утицајни блок земаља предвођен Француском и Италијом, уз подршку Шпаније, Мађарске и Словачке. Ове државе инсистирају на „фазном“ приступу, страхујући да би прерано укидање притиска подстакло косовске власти да предузму нове једностране кораке на северу, што би могло да изазове ескалацију.
Даља судбина санкција ће вероватно зависити од резултата састанка Савета ЕУ у другој половини децембра. За сада, Брисел је изабрао приступ „чекај и прати“ како не би дао влади Аљбина Куртија додатне предизборне предности уочи предстојећих парламентарних избора на Косову, заказаних за 28. децембар.
