- „Српска листа“ освојила 9 од 10 места у косовском парламенту
На ванредним парламентарним изборима на Косову одржаним 28. децембра, Покрет Самоопредељење актуелног шефа Владе Косова, Аљбина Куртија, освојио је 51,11 одсто гласова, односно 57 мандата, према коначним резултатима објављеним на веб страници Централне изборне комисије Косова након пребројавања свих гласова. На другом месту је Демократска партија Косова, која је освојила 20,19 одсто гласова и 22 места у парламенту; на трећем месту Демократски савез Косова са 13,23 одсто гласова и 15 места. Алијанса за будућност Косова добила је 5,5 одсто гласова, односно шест мандата.
Самоопредељење је једина странка која је добила више мандата него на редовним изборима 9. фебруара. Демократска партија Косова добила је два мандата мање него на претходним парламентарним изборима 9. фебруара, а Демократски савез Косова пет мандата мање.
Од 10 мандата додељених српској заједници, „Српска листа“ освојила је девет. Добила је 4,84 одсто гласова. Један мандат освојила је странка „За слободу, правду и опстанак“ Ненада Рашића, министра у Куртијевој влади, са освојених 0,51 одсто гласова.
Резултати партија српске заједнице готово да су се исти као након избора одржаних 9. фебруара. Међутим, нису се поклопили са прелиминарним резултатима које је објавио званични Београд. Према речима председника Србије Александра Вучића и званичника српске владе, „Српска листа“ је требало да добије 10 мандата, али је коначно пребројавање гласова оповргло ову пројекцију.
Преосталих 10 од 120 места у косовском парламенту освојили су представници других заједница.
- Република Српска прославила Дан Републике Српске
Република Српска је одржала велике свечаности поводом Дана Републике Српске 9. јануара, упркос чињеници да је Уставни суд Босне и Херцеговине прогласио овај празник неуставним.
Централни догађај била је свечана парада у Бањалуци, у којој је учествовало више од 2.000 људи, јединице МУП-а Републике Српске, борачке организације и представници руског мото клуба „Ноћни вукови“.
На централном месту на трибинама, поред руководства Републике Српске, били су присутни бивши председник Републике Српске Милорад Додик и страни гости, међу којима је био Никола Селаковић, министар културе у Влади Србије.
Пажњу медија привукао је Род Благојевић, бивши гувернер америчке државе Илиноис и садашњи лобиста, који је стајао у првом реду током параде.
На прослави је био присутан и Данило Вучић, син председника Србије Александра Вучића. Сам председник Вучић упутио је званичну честитку.
Канцеларија високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини упозорила је дан раније да прослава 9. јануара, као Дана Републике Српске, представља непоштовање одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, истичући да такво понашање може повући и кривичну одговорност.
Претходне прославе 9. јануара пратиле су америчке санкције против оних који организују свечаности супротно одлуци суда. Међутим, крајем октобра прошле године, Доналд Трамп је укинуо санкције против 47 појединаца и десетина компанија повезаних са Додиком и његовим сарадницима, од којих су многе биле санкционисане због своје улоге у организовању прославе 9. јануара.
- Сједињене Државе су се повукле из Међународног механизма који је наставио рад Хашког трибунала
Сједињене Државе су се повукле из Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (МРМКС) у Хагу, институције која је постала наследник Међународног кривичног суда за бившу Југославију и суда за Руанду.
Овај корак је део шире одлуке Вашингтона да се повуче из 66 међународних организација и тела, на основу председничког меморандума којим се наређује прекид учешћа и финансирања структура за које се сматра да нису у складу са америчким интересима.
Ова одлука је од посебног значаја за Босну и Херцеговину. Међународни резидуални механизам у Хагу чува правни континуитет пресуда о геноциду и ратним злочинима почињеним током ратова 1990-их, води жалбене поступке и управља архивама које су од кључног значаја у борби против порицања злочина.
Конкретно, у оквиру Механизма, донете су правоснажне пресуде у случајевима против лидера босанских Срба Радована Караџића и Ратка Младића, који су осуђени на доживотни затвор због своје улоге у геноциду у Сребреници и другим злочинима против човечности.
Повлачење Сједињених Држава, једне од кључних земаља које стоје иза стварања и функционисања Хашког трибунала, додатно слаби међународни систем који штити ове одлуке од политичког оспоравања и релативизације. Иако Међународни резидуални механизам формално наставља да делује под окриљем Уједињених нација, без пуне политичке и финансијске подршке Сједињених Држава његов ауторитет и оперативне могућности остају значајно ограничени.
Бивши председник Републике Српске Милорад Додик већ је изразио задовољство одлуком председника САД. „Поздрављам одлуку председника Доналда Трампа и Сједињених Држава да се повуку из низа међународних квази-институција, које су годинама коришћене као лобистичке и групе за притисак за сада пропале неолибералне пројекте. Ова одлука показује доследност председника Трампа у враћању суверенитета државама и народима“, рекао је Додик.
- Хрватска усвојила одлуку о хитној помоћи Украјини
Влада Хрватске усвојила је Одлуку о пружању хитне помоћи Украјини. Ово је петнаести пакет помоћи до сада. Реч је о 100 мобилних алатних машина хрватске производње, као и о пратећем потрошном материјалу, укупне процењене вредности од 625 хиљада евра са ПДВ-ом.
Усвојена је и Резолуција о техничкој подршци енергетском систему Украјине, с обзиром на то да су бројни енергетски објекти и критична инфраструктура широм Украјине тешко оштећени или уништени, а значајан део земље има поремећаје у снабдевању електричном енергијом. Очекује се да ће се у Украјину пренети трансформатори, пумпе и друга техничка опрема која се више не користи у Хрватској.
Хрватски председник Зоран Милановић, који обично критикује владу Андреја Пленковића због њеног проукрајинског става, још једном је нагласио да Хрватска неће слати своје трупе у Украјину и указао на то да финансијска помоћ Украјини не сме да наштети Оружаним снагама Републике Хрватске.
