- Вулин се састао са Путином
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин састао се 4. септембра са Владимиром Путином на маргинама Источног економског форума у Владивостоку.
Путин је на састанку указао на то да је „обим трговинског промета пао, иако мало“, и понудио да се „сагледају препреке које се појављују у том погледу и да се отклоне“. „Постоје конкретне ствари које треба одмах решити. На пример, мислим да у марту 2025. истиче трајање уговора о снабдевању гасом“, приметио је Путин.
Вулин је заузврат истакао да Србија није само стратешки партнер, већ и савезник Русије, додајући да је због тога притисак на Србију „колосалан. „Али Србија је, под вођством Александра Вучића, Србија која никада неће постати чланица НАТО-а, никада неће увести санкције Русији и никада неће дозволити да се на њеној територији дешавају било какве антируске акције“, рекао је он.
Уочи Вулиновог састанка са Путином, Европска унија је објавила саопштење да је одржавање односа са Русијом, усред њеног агресорског рата против Украјине, неспојиво са вредностима ЕУ и процесом придруживања, те да односи са Русијом не могу бити нормални након ничим изазваног и неоправданог руског агресорског рата против Украјине.
Међутим, Београд је прилично одлучно одбацио такве оптужбе.
Премијер Србије Милош Вучевић рекао је да Вулинова посета Русији не представља ништа „епско или страшно“. „Нисмо прекинули дипломатске односе са Руском Федерацијом, никоме није забрањено да се састаје са руским званичницима“, рекао је он.
Треба напоменути да је састанак у Владивостоку био први састанак високих званичника Србије са Путином од 24. фебруара 2022. године, али не и први са представницима руске владе. Међутим, осим вербалне осуде, никакве друге мере ЕУ нису предузеле према Србији у вези са званичним српско-руским контактима.
- Вучић добио позив Путина за самит БРИКС-а у Казању
Председник Србије Александар Вучић добио је позив председника Руске Федерације Владимира Путина да присуствује самиту БРИКС-а који ће се од 23. до 24. октобра одржати у Казању, у Русији.
Међутим, остаје нејасно да ли ће присуствовати догађају. Председник Србије избегава да директно одговара на питања о могућем путовању у Казањ, наводећи друге важне обавезе, попут заказаних састанака са страним званичницима и обележавања 80. годишњице ослобођења Београда.
Вучић је обећао да ће од 10. до 15. октобра обавестити јавност о свом потенцијалном учешћу на самиту. Он има заказан телефонски разговор са Владимиром Путином, током којег ће то питање такође бити покренуто.
Путинов позив Вучићу долази усред текућих спорова око правца спољне политике Србије, која балансира између Европе и САД на једној страни и Русије и Кине на другој. Учешће или неучешће на самиту БРИКС-а у октобру треба посматрати као тест геополитичког опредељења Србије.
- Председник Србије Вучић састао се са амбасадором Ирана
Председник Србије Александар Вучић састао се са иранским амбасадором Рашидом Хасанпуром.
„Са амбасадором Хасанпуром сам разговарао о свим важним и интересантним питањима у односима Србије и Ирана. Разговарали смо и о актуелном геополитичком контексту, месту и улози наших земаља у међународним форумима“, написао је Вучић 3. септембра на Инстаграму.
Вучићев сусрет са иранским амбасадором уследио је нешто више од месец дана након што се потпредседник Владе Србије Александар Вулин у Техерану састао са новоизабраним председником Ирана Масудом Пезешкијаном.
Вулин је присуствовао инаугурацији као Вучићев изасланик.
Србија од 2021. године јача сарадњу са Ираном, упркос чињеници да је Иран земља под санкцијама Европске уније.
У јулу 2022. године, привредне делегације Србије и Ирана састале су се у Београду и разговарале о могућностима унапређења сарадње.
Вучићев сусрет са иранским амбасадором послужио је као још један показатељ вишевекторске природе спољне политике земље.
- Почела кампања за локалне изборе у Босни и Херцеговини
Кампања ће трајати од 6. септембра до 5. октобра у 7 часова, након чега ће наступити предизборна тишина која ће трајати до затварања бирачких места 6. октобра у 20 часова.
На изборима 6. октобра моћи ће да гласа укупно нешто више од 3,4 милиона грађана
Биће изабрано укупно 142 градоначелника, односно начелника округа, а гласаће се и за исто толико органа локалне самоуправе у општинама и градовима.
Грађани ће бирати и нови сазив Скупштине Брчко, округа у Босни и Херцеговини, као посебне административне јединице. Тада то тело бира начелника округа.
Према подацима Централне изборне комисије БиХ, за учешће на изборима регистровано је 296 политичких субјеката, од којих су 110 политичке странке, а остало предизборни блокови, листе независних кандидата и независни кандидати. За места у органима локалне самоуправе надметаће се око 26.000 кандидата. Такође, за места градоначелника или начелника више од 140 месних заједница конкурише 386 кандидата.
Изменама изборног закона, које је у марту представио високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит, осуђенима за ратне злочине биће забрањено да се кандидују.
Централна изборна комисија БиХ увела је нова правила за ове изборе, која предвиђају новчане казне за прекршаје и пооштравају контролу говора мржње.
Представништво Европске уније у Босни и Херцеговини покренуло је кампању на друштвеним мрежама под називом „Све почиње изборима“. Кампања се фокусира на промовисање фер избора и спречавање превара, као и на повећање учешћа жена у политици.
Локални посматрачи не очекују драстичне промене након избора 6. октобра. Истовремено, не постоје изгледи који би предвиђали значајне безбедносне претње или могућу дестабилизацију у земљи током предизборне кампање и током гласања.
- Премијер Андреј Пленковић борави у посети Босни и Херцеговини.
Истичући да је Босну и Херцеговину одабрао за прву радну билатералну посету током свог трећег премијерског мандата, Пленковић је рекао да се тиме шаље порука јавности, институцијама и свим политичким странкама Босне и Херцеговине о значају Босне и Херцеговине и жељи хрватске владе да унапреди односе и реши горућа питања.
Хрватски премијер је истакао подршку Хрватске напретку БиХ на европском путу, истакавши потребу за изменом законодавства, од закона о судовима и тужилаштвима до закона о миграцијама и контроли граница, као и закона о изборима.
Према речима шефа хрватске владе, изборни закон је од кључног значаја за квалитетно функционисање свих институција Босне и Херцеговине. „Сматрамо да сва три конститутивна народа требају бити апсолутно равноправна, што наравно укључује и хрватски народ и његову легитимну заступљеност у највишим институцијама Босне и Херцеговине“, рекао је он.
Према Уставу БиХ, Председништво чине представници сва три конститутивна народа: Бошњаци, Срби и Хрвати. Формално, многи Хрвати хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића не доживљавају као свог легитимног представника, будући да је за њега гласао знатно већи број Бошњака.
Изјаве премијера Пленковића, о закону о изборима у контексту европских интеграција, поједини медији и поједини босанскохерцеговачки политичари виде као покушај мешања у хитне послове БиХ и као „самосталну промену приоритета“ у односу на оне које је ЕУ дефинисала за БиХ, јер измене изборног закона нису део 14 европских услова за покретање приступних преговора.
- Србија планира да врати обавезни војни рок
Председник Србије Александар Вучић најавио је планове за враћање обавезног војног рока за мушкарце, који ће вероватно бити покренут за годину дана.
Према речима председника, мушкарци ће морати да служе 75 дана — два месеца плус 15 дана за обуку. „Ово је минимум који свако може да пружи својој земљи“, нагласио је Вучић.
Он је такође напоменуо да ће војна служба бити обавезна за мушкарце, а добровољна за жене, и да ће влада обезбедити „значајну новчану надокнаду“ регрутима.
Вучић је додао да ће за омладину ангажовану у ИТ сектору бити створени посебни услови да своја знања примене у корист војске, а без пешадијске обуке.
Планови за враћање обавезног служења војног рока изазвали су критике српске опозиције, која је довела у питање његову изводљивост. Многи сматрају да су такве мере део Вучићеве политичке стратегије усмерене на јачање моћи и утицаја.
Међутим, други посматрачи сматрају да је одлука Београда део регионалног тренда милитаризације, због општег погоршања војне и политичке ситуације у региону.
Хрватска је претходно одлучила да врати двомесечно служење војног рока, које ступа на снагу од 1. јануара 2025. године.
