- Ступиле на снагу америчке санкције против највеће српске енергетске компаније
Санкције које су Сједињене Државе увеле против Нафтне индустрије Србије (НИС), након неколико одлагања, ступиле су на снагу 9. октобра.
НИС је 10. јануара уврштен на листу санкција САД због руског власништва над његовим контролним уделом. Америчке санкције су првенствено усмерене на спречавање финансирања руског рата у Украјини кроз средства која генеришу руске енергетске компаније.
Власничка структура НИС-а се мењала неколико пута. Међутим, контролни удео у компанији остао је у рукама руских власника: од септембра, 11,3 одсто акција НИС-а припада акционарском друштву Интелиџенс из Санкт Петербурга уместо Гаспрома, док је 44,9 одсто у власништву Гаспром њефта, подружнице Гаспрома. Држава Србија поседује 29,9 одсто акција. Преостале акције припадају мањинским акционарима.
НИС обезбеђује 80 одсто потреба Србије за бензином и дизел горивом, као и 90 или више одсто њених потреба за млазним горивом и ложним уљем. Допринос компаније буџету Србије износи приближно 9 процената. Након што се санкције против НИС-а примене, очекују се бројне негативне последице по српску економију и крајње потрошаче.
Хрватски оператер нафтовода ЈАНАФ већ је престао да испоручује сирову нафту рафинерији НИС-а у Панчеву, која ће, према прелиминарним проценама, моћи да ради на постојећим резервама само до 1. новембра.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је 9. октобра да су америчке санкције против НИС-а „лоше вести за Србију по многим аспектима“ и да „се ово не тиче само функционисања једне компаније — то има озбиљне последице по целу земљу, у политичком, економском и друштвеном смислу“.
Према речима српског председника, услов који је поставила америчка страна за још једно одлагање санкција била је национализација НИС-а, али је он одбио да предузме тај корак.
- Уставни суд Косова обавезао је парламент да изабере потпредседника из реда српске мањине
Прошло је неколико месеци од парламентарних избора, али Косово још увек нема функционалан нови парламент и владу. На изборима је „Покрет за самоопредељење“ Аљбина Куртија освојио највећи број гласова и 48 места у парламенту, што је ипак мање од 61 колико је потребно за већину.
Након десетина неуспешних покушаја, 26. августа, Димал Баша је изабран за председника парламента. Међутим, избор председника и неких његових заменика није деблокирао процес формирања нових институција, јер је, како је пресудио Уставни суд, седница завршена без избора заменика председника из српске заједнице.
Уставни суд Косова објавио је 8. октобра, комплетну одлуку о жалби коју је поднела водећа српска странка на Косову, Српска листа, у вези са формирањем новог парламента.
У одлуци, усвојеној 30. септембра, суд је пресудио да се конститутивна седница парламента, која је започета 15. априла, не сматра завршеном, а парламент се не сматра конституисаним без избора заменика председника из српске заједнице.
У одлуци се наводи да се, према Уставу и Пословнику парламента, заменик председника из српске заједнице бира већином свих посланика парламента, тј. 61 гласом „за“, а номинацију мора поднети у писаној форми већина посланика из српске заједнице.
Посланицима је дат рок од 12 дана од дана објављивања комплетне одлуке Уставног суда да заврше процес формирања парламента.
- Босна и Херцеговина одобрила документ потребан за добијање средстава ЕУ
Након дугог одлагања, Савет министара Босне и Херцеговине 30. септембра усвојио је Реформску агенду. Гласање је постало успешно након што су министри из странке Милорада Додика, Савеза независних социјалдемократа (СНСД), повукли вето на усвајање документа.
Реформска агенда садржи листу корака које ће земља предузети до 2027. године како би добила приступ средствима Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Одобравање документа био је предуслов за добијање прве транше. Босна и Херцеговина је одобрила потребан документ са значајним закашњењем и већ је изгубила приступ 108 милиона евра из средстава ЕУ. Даља одлагања би коштала земљу додатних 10 процената од укупно милијарду евра додељених Босни и Херцеговини.
Након усвајања Агенде реформи, европска комесарка за проширење Марта Кос написала је на мрежи Икс: „Босна и Херцеговина је показала преко потребно јединство. Имамо Агенду реформи! Ово је важан корак за откључавање Плана раста ЕУ. Заједно можемо постићи: боље путеве, јефтинију енергију, бржи интернет, новчане трансакције и роминг без накнада“.
- Црна Гора, Албанија и Северна Македонија постале део Јединственог подручја плаћања у еврима (СЕПА)
Црна Гора, Албанија и Северна Македонија почеле су 7. октобра пуну имплементацију система Јединственог подручја плаћања у еврима (СЕПА). То значи да грађани и предузећа ових земаља сада могу да шаљу и примају новац унутар СЕПА подручја много брже, јефтиније и безбедније под једнаким условима које имају четрдесет европских земаља, укључујући све државе чланице ЕУ. СЕПА обрађује прекогранична плаћања у еврима на исти начин као и домаћа, поједностављујући трансакције широм Европе.
Географска покривеност СЕПА сада обухвата 41 земљу – све државе чланице ЕУ, као и неколико земаља ван ЕУ, као што су Швајцарска, Норвешка, Исланд и Монако.
Албанија и Црна Гора постале су део географског покривања СЕПА у новембру 2024. године, док се Северна Македонија придружила у марту 2025. године.
Што се тиче осталих земаља Западног Балкана, Србија се придружила СЕПА у мају 2025. године, али се очекује да ће се српске банке у потпуности придружити СЕПА у мају 2026. године.
Централна банка Косова поднела је прелиминарни захтев за чланство у децембру 2024. године, али је процес приступања тренутно на чекању због нерешених законодавних питања.
Што се тиче Босне и Херцеговине, Централна банка БиХ је раније објаснила медијима да тренутно стање законодавства у БиХ не испуњава услове неопходне за приступ СЕПА, те стога није поднет захтев за чланство.
- Србија и Мађарска спроводе заједничке тактичке вежбе
Међународна тактичка вежба „Комшије 25“, у којој учествује особље Прве копнене бригаде Војске Србије и 30. механизоване пешадијске бригаде Војске Мађарске, трајала је 10 дана на полигону Пасуљанске ливаде у источној Србији. Циљ вежбе био је „побољшање способности планирања и вођења мултинационалних операција, организовања сарадње и интеракције, уз јачање међусобног поверења и размену искуства“, саопштило је Министарство одбране Србије. Извештава се да су оружане снаге Србије и Мађарске заједнички увежбавале борбене операције на тактичком нивоу, користећи савремена борбена возила и извиђачку опрему.
Ово су биле 10. заједничке вежбе српске и мађарске војске под називом „Комшије“, напоменуло је Министарство одбране Србије.
Познато је да су Мађарска и Србија 2023. године потписале споразум о стратешкој одбрамбеној сарадњи, а у априлу 2025. године потписале су још један споразум којим се прецизира претходни. Једна од тачака споразума из 2025. јесте спровођење заједничких вежби.
- Велика пошиљка камиказе дронова из Турске стигла на Косово
Вршилац дужности премијера Косова, Аљбин Курти, објавио је 8. октобра на Фејсбуку долазак „контејнера са хиљадама борбених дронова камиказе Skydagger“ на Међународни аеродром у Приштини „Адем Јашари“. „Десетине војника Косовских безбедносних снага већ су завршиле обуку за њихову употребу“, додао је.
Курти је изјавио да је уговор о испоруци дронова потписан у децембру прошле године са познатом турском компанијом Бајкар, матичном компанијом произвођача Скајдагера. „Дронови Скајдагер требало је да стигну у јануару 2026. године, али смо их добили три месеца раније“, напоменуо је. „Ови дронови камиказе, познати и као РТФ (Спремни за лет) Скајдагер ФПВ, које смо набавили, борбене су беспилотне летелице, опремљене експлозивним уређајима дизајнираним за нападе на покретне и непокретне непријатељске циљеве. Куповином ове серије беспилотних летелица, поред дронова Бајрактар ТБ2 и Пума, настављамо да ширимо и јачамо моћ наше војске, циљајући на то да изградимо способне и кохезивне снаге са новим технолошким достигнућима и модерним тактикама ратовања“, написао је Курти.
Вест о томе да Турска испоручује борбене дронове Косову изазвала је негодовање у Београду.
Начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић, обавио је хитан телефонски разговор са командантом КФОР-а, генералом Озканом Улуташем из Оружаних снага Турске.
У разговору са командантом КФОР-а, који је недавно започео свој други мандат на функцији, генерал Мојсиловић је изразио снажан протест због континуираног наоружавања „такозваних Косовских безбедносних снага“ и кршења Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Војно-техничког споразума“.
Начелник Генералштаба Војске Србије је, такође, изјавио да „такви кораци шаљу веома лош сигнал и угрожавају не само безбедносну ситуацију на Косову и Метохији, већ и безбедносну ситуацију у целом региону Западног Балкана“.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, Петар Петковић, поновио је да је Турска наоружавањем Приштине директно прекршила Резолуцију Савета безбедности УН 1244, према којој су снаге НАТО-а, КФОР, једина оружана снага на Косову и Метохији. Према његовим речима, „милитаризација Приштине и предаја смртоносног оружја у руке ‘пиромана Аљбина Куртија’ усмерени су против ‘мирног српског народа’.
Петковић сматра да су дронови испоручени три месеца раније него што је планирано, односно „само неколико дана пре локалних избора“, како би се вршиоцу дужности премијера у Приштини пружила „неопходна подршка пре (локалних) избора 12. октобра“.
Председник Србије Александар Вучић написао је 8. октобра на мрежи Икс да је „огорчен понашањем Турске и њеним очигледним кршењем Повеље УН и Резолуције 1244 Савета безбедности УН, као и њеним континуираним наоружавањем власти у Приштини“. „Сада је апсолутно јасно да Турска не жели стабилност на Западном Балкану и да сања о поновном обнављању Османског царства“, изјавио је.
Међутим, у обраћању медијима 9. октобра, Вучић је донекле променио реторику и назвао турског председника Реџепа Тајипа Ердогана „великим вођом“. Најавио је да ће разговарати са својим турским колегом у вези са дроновима испорученим Приштини.
- Хрватска захтева од Црне Горе да врати имовину хрватских породица у Бококоторском заливу
Хрватска је упутила дипломатску ноту Црној Гори, захтевајући враћање имовине наводно одузете од припадника аутохтоне хрватске мањине у Боки Которској.
Према хрватској страни, питање се не тиче само права Хрвата у Црној Гори, већ и испуњавања услова за приступање ЕУ, посебно Поглавља 23, које укључује одредбе о реституцији. „Без враћања имовине, ово поглавље неће бити затворено, што значи да ће Црна Гора, у ствари, блокирати сопствени пут ка ЕУ“, јављају хрватски медији.
Према извештајима, укупна вредност имовине незаконито одузете од десетина хрватских породица у Тивту, Котору, Доброти, Кавачу и Шкаљарима прелази 500 милиона евра.
Министарство спољних и европских послова Хрватске очекује од Црне Горе да одмах предузме мере за враћање имовине и обезбеђивање праведне надокнаде, и најавило је да ће пратити ово питање у оквиру билатералног дијалога и процеса приступања Црне Горе ЕУ.
Питање враћања некретнина хрватским породицама додато је на листу захтева Загреба према Подгорици у оквиру процеса приступања Црне Горе ЕУ. Појава нових ставки на овој листи указује на то да ће Хрватска вероватно наставити да стављањем вета на отварање одређених преговарачких поглавља.
Треба подсетити да је разлог за погоршање хрватско-црногорских односа било усвајање резолуције о „геноциду у Јасеновцу“ од стране црногорског парламента, што је изазвало негодовање у Хрватској. Загреб је овај потез сматрао праћењем директива Београда и непријатељским чином званичне Подгорице.
