- Србија је уочила претњу у писму парламентараца 10 земаља са позивом да промени приступ решавању односа Београда и Приштине
55 чланова националних парламената, укључујући шефове парламентарних одбора за спољне послове у десет европских земаља, написали су отворено писмо високом представнику ЕУ за спољне послове Жозепу Борелу, америчком државном секретару Ентонију Блинкену и министру спољних послова Велике Британије Џејмсу Клеверлију. Апел се односи на потребу преиспитивања приступа решавању односа Европљана и Американаца у вези са Србијом и Косовом. Ово писмо изазвало је реакцију председника Србије Александра Вучића, с обзиром на то да садржи потписе специјалних представника ЕУ, САД и Велике Британије за западни Балкан и двојице украјинских парламентараца. Званични Београд је у овом кораку видео припрему Украјине за признање Косова. Стога се огласио амбасадор Украјине у Србији В.Толкач, који је истакао да се политика Кијева по овом питању није променила. Упркос чињеници да Украјина осуђује неутралност Србије по питању придруживања санкцијама Руској Федерацији и присуство у украјинском парламенту присталица идеје о званичном признању Косова, таква одлука је мало вероватна у блиској будућности. С обзиром на то да Србија подржава територијални интегритет Украјине у одлукама Генералне скупштине УН, а Украјина се систематски уздржава од подршке одлукама о субјективитету Косова на међународним платформама, можемо предвидети очување статус кво у Украјини по питању Косова упркос присуству гласова у информативном простору са позивом на промену става о непризнавању Косова од стране званичног Кијева.
- Против предсједника Републике Српске Милорада Додика покренут је кривични поступак
Тужилаштво БиХ оптужило је предсједника Републике Српске Милорада Додика да „не проводи одлуке Високог представника Кристијана Шмита“. Сукоб између националистички оријентисаног шефа српског ентитета и високог представника траје већ дуже време. Милорад Додик је раније Окружном тужилаштву у Бања Луци доставио изјашњење за покретање кривичног поступка против самог Кристијана Шмита. М. Додик и његово политичко окружење, попут Москве и Пекинга, не признају именовање К. Шмита за Високог представника у Босни и Херцеговини. Раније су Русија и Кина предложиле да се ова функција укине. Како је саопштено из Бања Луке, оптужбе против Додика припремане су у америчкој амбасади. Кабинет предсједника Републике Српске овај корак оцјењује као покушај Тужилаштва БиХ и политичког Сарајева, очигледно под контролом амбасада САД, Велике Британије и ЕУ, да униште званичне институције српског ентитета. Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ, рекла је да су БиХ у колапс довели „разни посредници међународног фактора“. Она је рекла да „грађани добро знају да је Република Српска под сталним притиском оних унутар и ван БиХ који су направили покушај централизације државе без уставом предвиђених процедура. А садашње најављено гоњење председника Републике Српске М. Додика и директора „Службеног гласника“ РС је заправо чист политички прогон“. U međuvremenu, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini dala je saopštenje u prilog postupanju Tužilaštva BiH koje je podiglo optužnicu protiv predsjednika RS У међувремену Амбасада САД дала саопштенје у подршку поступанја Тужилаштва БиХ које је подигло оптужницу против председника РС Милорада Додика и в.д. директора „Службеног гласника“ РС Милоша Лукића, због неспровођења одлука Високог представника у Босни и Херцеговини Кристијана Шмита. Подршку М.Додику је изразио и министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто, упоређујући његове оптужбе са онима у САД против Доналда Трампа. Ово није изненађујуће, с обзиром на јаке везе Бања Луке и Будимпеште. Генерално, постоји тренд да су сви Путинови пријатељи веома повезани и подржавају једни друге. Прилично је скандалозна била изјава 16 босанских амбасадора и генералних конзула из реда српског народа, који су оптужили Тужилаштво БиХ и Амбасаду САД за пристрасан однос према предсједнику Републике Српске. У међувремену је из Канцеларије Високог представника у БиХ саопштено да је „поштовање уставно-правног оквира и принципа владавине права одлика сваког демократског друштва. То је свачија дужност и нико није изнад закона.“ Може се предвидети да истрага и суђење председнику Републике Српске могу обесхрабрити деловање Бања Луке или наопако подстаћи националистичке елементе РС да „иду до краја. “ у захтјевима своје визије правде. Чини се да Вашингтон, Лондон и Брисел више немају илузија да је М. Додик отворено кренуо путем заоштравања ситуације у БиХ и гурања питања сецесионизма, па се може претпоставити да његов презир према националним институцијама земље може довести не само до дубоке политичке кризе, већ и до могућности оружаног сукоба.
- Годишњица операције „Олуја“ изазвала је још једну напетост између Србије и Хрватске и постала повод за нове руске лаже
Од 4. до 7. августа била је годишњица операције „Олуја“, велике војне операције (1995.), током које су хрватска војска и полиција поново заузеле већину хрватских територија одвојених од централне државе, на којој је била непризната држава Република Српска Крајина створена од домаћих српских сецесиониста. Операција „Олуја“, која је захватила пространства Лике и сјеверне Далмације, уз операцију „Бљесак“ за враћање подручја западне Славоније под контролу хрватске владе, постала је кључна војна акција којом је окончан хрватски Домовински рат.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко рекао је да су антисрпску војну операцију „Олуја“ извеле западне специјалне службе користећи хрватску војску као људску снагу. Амбасадор је напоменуо да су примењени исти механизми и сценарији као што су сада у Украјини, „по истим обрасцима, са истом нехуманошћу. Иста трагична судбина би била припремљена Русима у Донбасу, као и Србима у земљи, да планове Запада и режима у Кијеву није осујетила руска специјална војна операција“, закључио је дипломата. Међутим, руска страна је сама применила план окупације украјинских територија Крима и Донбаса по шеми која је коришћена на хрватској територији почетком 90-их година прошлог века. Постојала је измишљена оптужба за фашизам друге стране, која као да је агресору давала право на насилне акције, ширење шовинизма и застрашивање цивилног становништва, као и обмањивање уз помоћ пропагандних телевизијских канала, а све то руска страна користила током напада на украјински Крим и Донбас, као и током војне агресије великих размера на Украјину. Очекивано, председник Републике Српске Милорад Додик био је близак изјавама руског дипломате и рекао да је операција „Олуја“ удружени злочиначки чин САД и Хрватске, које желе да етнички очисте простор од Срба. У међувремену, током комеморативних догађаја на територији ентитета у Приједору уз учешће М. Додика и предсједника Србије А. Вучића, снимци „страдања“ српске дјеце, а заправо, како се испоставило, дјеце локалних муслимана, који су у великом броју страдали у овом рату, изазвали значајан скандал у босанскохерцеговачком друштву. Апсолутно супротна оцена ратних дешавања у Хрватској у Загребу и Београду само показује да је процес помирења два народа у овој фази на тачки замрзавања, што би евентуално могло да буде разлог за нове сукобе.
- Након повлачења Русије из „споразума о житу“, Хрватска је понудила Украјини помоћ у извозу житарица
Кијев и Загреб развијају руте за извоз ражи и пшенице преко хрватских лука на Дунаву и Јадранском мору. То је договорено током посете хрватског министра спољних послова Украјини. Бивши хрватски министар привреде Љубо Јурчић сматра да украјински пројекат извоза житарица има значајне транспортне трошкове. Он је сигуран да је предлог Загреба пре свега „израз симпатија према Украјини да покаже да је Хрватска на страни Кијева“. Планирано је да се жито из Украјине извози у Хрватску преко две украјинске луке на Дунаву – у Измаилу и Рени у Одеској области до хрватске речне луке Вуковар. Међутим, одмах по повлачењу из „споразума о житу“, Русија је почела да систематски испаљује ракете и користи беспилотне летелице за нападе на лучку инфраструктуру и складишта жита у Украјини, услед чега су погођене луке Измаил и Рени, као и складишта жита. С обзиром на огроман обим украјинског извоза житарица, питање његовог транспорта до хрватских лука на Јадрану, првенствено у Ријеку, захтева јасну логистику. За транспорт милион тона житарица друмским путем биле би потребне десетине хиљада великих камиона. Међутим, коришћење железничког транспорта учиниће пројекат реалистичним и транспортно јефтинијим. Може се закључити да хрватска рута не може бити главни извозни правац, али је као додатни правац апсолутно прихватљива у контексту заобилажења Црног мора, којим патролирају руски ратни бродови, и саобраћајних гужви у Босфорском мореузу.
- Албански премијер Еди Рама изразио је наду да ће украјински сукоб убрзати пуну интеграцију земаља региона у ЕУ
„Ово није само финансијско, већ првенствено геополитичко питање. Дугорочно би било добро да се Западни Балкан одмах придружи Европској унији, како не би остављали црне рупе и простор за треће стране које су већ направиле проблеме у региону“, рекао је Е.Рама. С обзиром на жељу Москве да ескалира ситуацију у региону, пре свега на Косову или у Босни и Херцеговини, а могуће и у Црној Гори, улазак земаља Западног Балкана као што су Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Косово у ЕУ на многи начини ће их заштитити од руског утицаја и провокација да их увуку у конфликтне ситуације. Може се предвидети да су агресивне намере Кремља добро схваћене у Бриселу, стога је питање чланства земаља Западног Балкана у ЕУ на политичком дневном реду и рат у Украјини може објективно да убрза овај процес.
- Рангирање војски земаља Западног Балкана
Међу оружаним снагама земаља региона Западног Балкана, Војска Србије има највиши индекс на међународном рангу најмоћнијих армија света. „Глобал фајерпауер” саопштио је да је по снази Војска Србије на 58. месту од 145 армија света, што је за три места боље него прошле године. Напротив, Хрватска је са 62. места прешла на 69. место, Албанија заузима 91. место, Северна Македонија – 108., Црна Гора – 128., БиХ – 133., а Косово – 134. место. Поређења ради, Румунија је заузела 47. место, Мађарска – 54., Бугарска – 59., Словенија – 86. Укупно је узето у обзир 50 различитих фактора процене. На првих пет места следе САД, Русија, Кина, Индија и Велика Британија. Војска Србије има 80.000 војника, од чега 25.000 активних бораца, са 117 авиона, 51 хеликоптером, 242 тенка, 9.592 оклопна возила и оклопних транспортера. Поставља се логично питање да ли ће званични Београд убудуће покушати да конвертује своју војну супериорност у односу на суседе како би вршио притисак на њихову политику. Ако Хрватска, Албанија, Црна Гора и Северна Македонија имају безбедносни кишобран НАТО-а и мало је вероватно да ће бити у опасности, онда су БиХ и Косово у потпуно другачијој ситуацији у војном смислу. Дакле, може се предвидети да је могућност заоштравања ситуације у војном смислу у региону Западног Балкана могућа управо на ове две тачке. Али Вашингтон, Брисел и Лондон држе ситуацију под посебним надзором и контролом.
- У Црној Гори неки медији су под притиском проруских снага
У Црној Гори су отворено проруске снаге почеле да врше интензиван притисак на државно оријентисане медије у земљи. Наиме, у вези са радио станицом и порталом Градски.ме, поједини проруски оријентисани црногорски политичари навели су присуство говора мржње у емисијама и материјалима овог медија. Ова тешка оптужба није поткрепљена ниједним примером. Очигледно, главни задатак је био смена патриотског руководства овог утицајног медија. Дакле, у одбрану Градског.ме, које проруски лоби генерално оптуживао за непостојеће нарушаванја стала је не само локална, већ и шира демократска заједница. Што се тиче главног и одговорног уредника и његовог заменика једног од најпопуларнијих портала у Црној Гори АнтенаМ, објављене су претње њиховом физичком ликвидацијом од проруских шовиниста. Ово је посебно забрињавајуће и захтева хитну реакцију органа за спровођење закона и полиције. Поменута два црногорска медија, који имају оријентацију ка националним вриједностима и европској перспективи земље, не могу бити предмет уцјене промосковских личности. Може се констатовати да се ови антидемократски поступци по питању слободе деловања патриотских црногорских медија временски поклапају са формирањем нове власти у Подгорици.
- Незванична посета премијера Косова Аљбина Куртија Северној Македонији
Премијер Косова А. Курти боравио је у незваничној посети Северној Македонији. Био је присутан на церемонији преименовања улице Друге македонске бригаде у Адем Демачи у општини Чаир. То је изазвало различите реакције локалног становништва и политичких снага. Догађају су присуствовали представници локалних албанских партија, углавном опозиционе природе. Затим је А. Курти посетио северномакедонски град Тетово, којим такође влада локална албанска опозиција. Тамо се на прослави вијорила застава Велике Албаније, али је недостајала застава Македоније. Није свирана ни македонска химна, што је кабинет премијера Северне Македоније оценио као кршење дипломатског протокола и локалног законодавства. Занимљиво је да је боравак премијера Косова у Северној Македонији протекао без позива владе те земље, па је био приватне природе, што није одговарало протоколу вођења међудржавних и међувладиних односа. Може се закључити да је званично Скопље далеко од одушевљења оваквом врстом путовања косовског премијера.
