- План раста за Западни Балкан кочи БиХ
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен одржала је у Бриселу радни ручак са лидерима Западног Балкана. Једна од главних тема разговора био је План раста за Западни Балкан.
„Данас сам примио лидере шест западнобалканских партнера. Свих шест земаља припадају Европи. То је оно на чему радимо. Паралелно, приближавамо њихове економије и тржишта нашим Планом раста за регион, вредности 6 милијарди евра“, написала је фон дер Лајен на мрежи Икс.
Састанку су присуствовали комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи, председник Србије Александар Вучић, премијери Албаније, Црне Горе, Косова и Северне Македоније – Еди Рама, Милојко Спајић, Аљбин Курти и Христијан Мицкоски, као и председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто.
План раста за Западни Балкан има за циљ да удвостручи привредни раст у овим земљама у наредној деценији. Обухваћени период је од 2024. до 2027. Све земље Западног Балкана морале су да поднесу Европској комисији своје програме реформи као предуслов за финансирање.
Међутим, Босна и Херцеговина, једина држава у региону, није успела да припреми документ на време због унутарполитичких разлика. Програм реформи који је БиХ доставила ЕК био је непотпун и није узео у обзир све препоруке ЕК.
Недостатак реформског програма за Босну и Херцеговину, који би био договорен са Бриселом, довео је до одлагања покретања Плана опоравка (првих трансфера) за цели Западни Балкан.
- Северна Македонија разматра промене услова за покретање преговора о придруживању ЕУ
Северна Македонија је уморна од препрека које јој се намећу на путу ка чланству у ЕУ и више неће прихватати ултиматуме, рекао је премијер Христијан Мицкоски новинарима током посете Бриселу.
„Током две и по деценије, откако смо започели овај процес интеграције, откако смо потписали Споразум о придруживању и стабилизацији, били смо жртве билатералних проблема, билатералног процеса придруживања“, рекао је Мицкоски новинарима након састанка са председником Европског савета Шарлом Мишелом и радног ручка са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен. „Успут смо бивали понижени. Да подсетим да смо у име европских вредности неколико пута мењали заставу, рачуне, устав и назив (државе). Још једном сам нагласио да не можемо више да прихватамо ултиматуме“, додао је он.
Као што је познато, такозвани „француски предлог“ који је изнела Француска и који је усвојио парламент Северне Македоније 2022. предвиђа да земља може да укине постојећи бугарски вето на почетак преговора о приступању ЕУ након усвајања измењене преамбуле северномакедонског Устава, којом су Бугари дефинисани као уставотворни народ. Међутим, Влада Северне Македоније жели да промени ове услове. Предлог Скопља је да земља сада гласа о уставним променама, с обзиром на то да ће оне ступити на снагу тек након што земља заврши преговоре о придруживању ЕУ.
Но, многи посматрачи сумњају у то да напори Скопља да промени већ постигнуте споразуме могу уродити плодом.
- Србија и САД потписале споразум о стратешкој сарадњи у енергетици
Заменик државног секретара САД за економски раст, енергетику и животну средину Хозе В. Фернандес и министар спољних послова Србије Марко Ђурић потписали су 18. септембра у Вашингтону билатерални споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике.
Према изјавама обе стране, споразум отвара нове могућности за улагања америчких компанија у енергетски сектор Србије, и допринеће зеленој транзицији и ојачати стратешко партнерство две земље.
Марко Ђурић, који је донедавно био амбасадор Србије у Вашингтону, даље је нагласио да Споразум о стратешкој енергетској сарадњи такође „шаље снажан сигнал посвећености Србије унапређењу укупних односа са САД“.
Према експертима, документ пре свега показује напоре Београда да смањи зависност од руских енергената. Ова је тема постала критично важна јер за неколико месеци истиче српско-руски уговор, по коме је Гаспром испоручивао гас Србији по сниженим ценама.
- Уставни суд БиХ прогласио је неуставним Закон о изборима у Републици Српској
У пресуди суда наводи се да закон није усаглашен са Уставом БиХ и Законом о изборима БиХ, јер „Закон о изборима у РС преузима надлежности институција БиХ“.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је 19. априла Закон о изборима Републике Српске. Законом је прописано да изборе у све органе у Републици Српској не спроводе државне институције Босне и Херцеговине, већ Републичка изборна комисија, градске и општинске изборне комисије и изборне комисије које именују надлежни органи РС. Централној изборној комисији Босне и Херцеговине одузета су овлаштења. Најављено је да се након ступања на снагу овог закона више неће примењивати одредбе Закона о изборима у БиХ којима се уређују избори на свим нивоима.
У међувремену, Република Српска намерава да игнорише пресуду Уставног суда БиХ.
Председник РС Милорад Додик сматра да је Изборни закон уставан и да ће се примењивати.
- Уставни суд Северне Македоније „замрзнуо“ етничке квоте за јавни сектор
Уставни суд Северне Македоније прихватио је 18. септембра поднесак Државне комисије за борбу против корупције и размотриће одредбе којима су уведене етничке квоте за запошљавање у јавном сектору. Тврдње које је изнела комисија односе се, посебно, на алатку „Балансер“, према којој се израчунавају етничке квоте. Надзорни орган сматра да је алат дискриминаторан и неправедан.
До разматрања жалбе, Уставни суд је „замрзнуо“ коришћење „Балансера“.
Већина судија Уставног суда залагала се за прихватање поднеска на разматрање, али су три судије – етнички Албанци – биле против.
Алат за израчунавање квота за етничке мањине за сваки државни орган, Баласнер креиран је на основу одредби Охридског мировног споразума, којим је окончан оружани сукоб између Албанаца и Македонаца 2001. године.
Водећа партија Албанаца Северне Македоније ДУИ (Демократска унија за интеграцију) сматра да је одлука Уставног суда да преиспитује уставност одредби које се односе на етничке квоте за запошљавање у јавности сектор „почетак разарања међунационалних односа, изграђених уз велике напоре“. „Отказивање Балансера отвориће вишеструке нове проблеме у блиској будућности, који могу и довешће до рушења основних темеља Охридског споразума“, саопштио је ДУИ.
- РСЕ/РЛ разоткрива руску дезинформациону мрежу усмерену на Западни Балкан
Вишемесечна истрага Балканског сервиса РСЕ/РЛ (Радио Слободна Европа/Радио Либерти) открила је прокремљовску дезинформациону мрежу која користи вештачку интелигенцију да брзо генерише стотине новинских чланака.
РСЕ/РЛ је четири месеца пратио веб-сајтове на различитим језицима који су таргетирали публику у Босни и Херцеговини, Албанији, Северној Македонији и Србији. Новинари су открили како су се „чланци“ аутоматски генерисали и ширили у таласима, при чему је велики број њих завршио на локалним веб сајтовима.
Често су ове лажне или пропагандне поруке биле засноване на садржајима руских медија, забрањених у ЕУ (РТ, Спутњик). Користећи лажне вести, руске дезинформације су пронашле „рупу“ да допру до европске публике, кажу стручњаци.
Балканска мрежа је део ширег проруског пројекта дезинформисања, такозваног Портал Комбат.
У фебруару је ВИГИНУМ, тело француске владе које прати стране дигиталне сметње, објавило извештај о проруској пропагандној мрежи коју је назвала Портал Комбат. Извештај је идентификовао скоро 193 веб странице које су наводно шириле информације из проруских извора, као и руских новинских агенција и институција.
