- Србија и Република Српска (БиХ) учествују на самиту БРИКС-а
Србију су на самиту БРИКС-а у Казању (Русија) представљали потпредседник Владе Александар Вулин, министар одбране Братислав Гашић, министарка економије Адријана Месаровић и министар Ненад Поповић.
Република Српска (Босна и Херцеговина) послала је председника Милорада Додика и министра научног и технолошког развоја, високог образовања и информационог друштва Жељка Будимира.
Милорад Додик се у Казању састао са руским председником Владимиром Путином. Према речима лидера РС, на састанку је било речи о завршетку српско-руског храма у Бањалуци и јачању туристичких контаката између РС и Руске Федерације.
Александар Вулин је рекао да је са Путином разговарао о глобалној ситуацији и унапређењу односа Москве и Београда.
Председник Србије Александар Вучић одлучио је да прескочи догађај. У том периоду одржао је састанке са пољским премијером Доналдом Туском и грчким премијером Киријакосом Мицотакисом. „Он је „крив“ што нисам у Казању“, нагласио је Вучић у обраћању медијима после састанка са Туском у Београду 24. октобра.
Касније је у Србију допутовала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен где је позитивно оценила Вучићево одбијање да учествује на самиту БРИКС-а.
Одсуство српског председника у Казању и сусрети са европским лидерима показали су да Београд у овој фази нема намеру да ЕУ замени БРИКС-ом. Истовремено, Бањалука се све више увлачи у руску орбиту.
- Председница Европске комисије отказала сусрет са српским премијером
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен отказала је састанак са премијером Србије Милошем Вучевићем, јер је на дан најављеног састанка, шеф српске владе водио преговоре са министром за економски развој Русије, Максимом Решетниковим.
Састанак Фон дер Лајен са Вучевићем отказан је током њене посете Београду у оквиру дипломатске турнеје по Западном Балкану. Треба напоменути да је састанак шефице Европске комисије и председника Србије Александра Вучића током посете протекао у пријатељској aтмосфери.
Председница ЕК је отказала састанак са премијером Вучевићем након објаве на његовом сајту о састанку са министром економије Русије, изјавила је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро. У саопштењу се наводи да две земље планирају да ојачају сарадњу у економији и другим областима. У том контексту, није имало смисла одржавати заказани састанак, нагласила је она.
Након састанка Вучевића и Решетњикова, Влада Србије је у званичном саопштењу саопштила да је разговарано о даљем јачању економске и опште сарадње две земље. Говорећи о санкцијама Русији, Вучевић је напоменуо да Србија, упркос великим притисцима, води слободну и независну политику, што је њена предност, јер добро сарађује и са Руском Федерацијом, Европском унијом, Кином и другим земљама.
Српски премијер је напоменуо и да је Србија спремна да разговара о продужењу уговора о испоруци руског гаса.
Може се претпоставити да је наставак куповине руског гаса по посебним, сниженим ценама постао главна тема преговора шефа Владе Србије и руског министра. За Београд је потписивање исплативог гасног уговора са Москвом вероватно толико важно да су српске власти спремне да у ту сврху погоршавају односе са Бриселом.
- Вучић, Орбан, Фицо разговарају о миграционој политици
Председник Србије Александар Вучић, премијери Словачке и Мађарске Роберт Фицо и Виктор Орбан састали су се 22. октобра у словачком граду Комарно, где су разговарали о заштити граница Европске уније од илегалних миграција и јачању регионалне сарадње.
Лидери Словачке, Мађарске и Србије су у заједничком саопштењу поручили да „одлуке које су недавно усвојене на европском нивоу не изгледају ни делотворне ни одрживе, те их стога треба допунити даљим јачањем регионалне димензије сарадње у борби против против илегалних миграција“.
„Постигли смо резултате заједничким радом, није било лако, али ове године има 80 одсто мање миграната него прошле. Наставићемо сарадњу и верујем да ће резултати бити добри“, нагласио је Вучић на заједничкој конференцији за новинаре.
Претпостављало се да ће се тројица лидера договорити о организовању привремених кампова за мигранте на територији ван ЕУ, односно у Србији. Али Вучић је недвосмислено рекао да „Србија никада неће бити домаћин мигрантских кампова за друге земље“ као што је то учинила Албанија (за Италију).
- Неусклађивање правила путовања са ЕУ како би се ометала европска интеграција БиХ
Босна и Херцеговина мора ускладити прописе о путовању са ЕУ, ојачати борбу против корупције и увести праћење буџета како би добила средства у оквиру Плана раста за Западни Балкан.
Према речима шефице Савета министара БиХ Борјане Кришто, органи БиХ су упознати са ова три додатна захтева. „То су мере које се односе на визни режим, мере за борбу против корупције и криминала, праћење буџета“, рекла је Кришто након састанка са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лејен, која је боравила у Босни и Херцеговини у оквиру вишеструко- једнодневни обилазак региона.
Најпроблематичније за имплементацију може бити увођење визног режима договореног са ЕУ. Визе би требало да буду уведене за држављане Русије, Кине, Саудијске Арабије, Омана, Катара и Турске. Власти Републике Српске категорички се противе овом кораку, пре свега због неспремности да уведу визе за Русе.
Босна и Херцеговина је тренутно једина земља у региону која није успела да обезбеди и усагласи са ЕУ програм реформи потребан за добијање грантова и зајмова предвиђених Планом раста Западног Балкана. Међутим, ЕУ показује спремност да додели средства земљи у ванредним ситуацијама. Стога је Европска комисија одлучила да одмах привуче 20 милиона евра за пружање помоћи жртвама последње катастрофалне поплаве у појединим подручјима Босне и Херцеговине.
- Мађарска разговарала са амбасадором Хрватске због изјава о „великомађарској политици“
Министарство спољних послова Мађарске позвало је хрватског амбасадора у Будимпешти због недавних изјава хрватског министра одбране Ивана Анушића. Амбасадора Хрватске Младена Андрлића у Министарству спољних послова примио је заменик државног секретара надлежан за регион, преносе мађарски медији.
Анушић је 22. октобра, током расправе у Хрватском сабору о учешћу Оружаних снага Хрватске у иницијативи НСАТУ (НАТО безбедносна помоћ и обука за Украјину), којој се противи председник земље Зоран Милановић, изјавио да је само Мађарска, међу савезницима, која не учествује у овом НАТО програму, а то је „због њене великомађарске политике“.
„Долазим са истока Хрватске, и имам знања и искуства о томе како Мађарска води политику у нашој Барањи… Води се политика која доводи у питање територијални интегритет Хрватске. Мађарска не учествује у операцији (НСАТУ) јер не подржава НАТО и ЕУ због своје великомађарске политике“, рекао је шеф хрватског Министарства одбране.
Анушић је раније напоменуо и да би Хрватска, ако одбије учешће у НСАТУ, ставила Хрватску у ред са Србијом и Мађарском, „које отворено подржавају Русију“.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је 25. октобра, одговарајући на питања на заједничкој конференцији за новинаре са кубанским колегом, рекао да Мађарска тражи најбоље могуће односе са свим својим суседима, укључујући Хрватску, „и стога је изненађујуће“ да хрватски министар одбране вређа Мађаре. „С поштовањем молим хрватску владу да нас не увлачи у унутрашњу политичку дебату са њиховим председником“, додао је он.
Истовремено, Сијарто није оповргао оптужбе хрватског министра о проруском курсу Будимпеште.
- Мађарска и Пољска обећале допринос европским интеграцијама Србије
„Ми Србију видимо не само као стратешког партнера, већ и као искреног пријатеља. Учинићемо све да Србија постане пуноправна чланица Европске уније“, рекао је мађарски председник Тамаш Шуљок на заједничкој конференцији за новинаре са председником Србије Александром Вучићем. Балкан се не може стабилизовати без приступања Србије, нагласио је шеф мађарске државе и додао да је време да се испуни обећање дато Западном Балкану пре 20 година.
***
Ускоро ће Пољска председавати Европском унијом, а током пољског председавања тежња за проширењем и што ближа сарадња са Србијом биће мој приоритет“, рекао је пољски премијер Доналд Туск, који је боравио у дводневној посети Београду. Пољска подржава европски пут Србије, а Европска унија је непотпуна без Србије, рекао је он.
***
Земље источне Европе које председавају и које ће председавати ЕУ показују интересовање за даље европске интеграције Србије. Може се очекивати да, упркос одбијању Београда да своју спољну политику усклади са Бриселом (одбијање санкција Русији), Србија може да рачуна на напредак на путу ка ЕУ до краја ове и у првој половини 2025. године.
- Укључивање Бугара у Устав остаје предуслов за европску интеграцију Северне Македоније
Измена Устава је обавеза коју Северна Македонија мора да испуни како би наставила пут ка пуноправном чланству у ЕУ. Ово је изјавила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен после састанка са премијером Христијаном Мицкоским.
Реч је о увођењу бугарске мањине у Устав Северне Македоније. Ови уставни амандмани служе као услов за откључавање даљих европских интеграција Северне Македоније од стране Бугарске. Претходна влада Северне Македоније пристала је да испуни услов, али се садашња томе противи.
Фон дер Лајен, која је боравила у Северној Македонији у оквиру турнеје по Западном Балкану, изразила је уверење да ће препрека која још постоји бити отклоњена, уведене уставне промене и Скопље ће моћи да покрене преговоре о приступању ЕУ.
Фон дер Лајен и Мицкоски после састанка нису прецизирали да ли је Европска комисија пристала да Скопљу пружи гаранције да Бугарска, након уношења бугарске мањине у Устав, неће постављати нове захтеве.
- Нова рунда дијалога о нормализацији Србије и Косова не доноси конкретне споразуме
Делегације Приштине и Београда имале су 24. октобра одвојене састанке са представником Европске уније за дијалог Косова и Србије Мирославом Лајчаком, као и заједнички састанак у Бриселу.
Заменик премијера Косова и главни преговарач Приштине Бесник Бислими рекао је да је последња рунда преговора била неуспешна. Истовремено, Лајчак је рекао да, иако „није било напретка“ ка нормализацији односа, остаје оптимиста да су Косово и Србија напредовали „по неким другим кључним питањима“ о којима ће се разговарати „наредних седмица“.
Главна контрадикција између Београда и Приштине остаје Заједница српских општина (ЗСО).
Главни преговарач из Србије, шеф ресора Владе за Косово и Метохију Петар Петковић, напоменуо је да Београд не бежи од обавеза које произилазе из Споразума о нормализацији односа (Охридски споразум), али Приштина мора прва да почне да формира ЗСО.
Бислими овај захтев Србије види као делимично испуњење споразума. Према речима представника Приштине, Охридски споразум мора да се примени у потпуности и без одлагања.
Као што је познато, у фебруару 2023. челници Србије и Косово је постигло договор о путу нормализације односа усвајањем Охридског споразума. У марту исте године договорен је Анекс за имплементацију. Међутим, ови споразуми никада нису потписани због одбијања председника Србије Александра Вучића.
Од тада нема напретка у дијалогу Београда и Приштине. Током протеклих годину дана, представници странака су више пута долазили у Брисел да учествују у дијалогу уз посредовање ЕУ, али ови састанци нису суштински променили ситуацију и нису је извели из „ћорсокака”.
