- Најављени превремени председнички избори у Републици Српској
Централна изборна комисија (ЦИК) Босне и Херцеговине је 28. августа расписала превремене изборе за председника Републике српске (РС) за 23. новембар ове године. Четири члана ЦИК-а су гласала за ову одлуку, док су два била против.
Одлука о расписивању превремених председничких избора у РС донета је након што је суд 18. августа потврдио одлуку ЦИК-а БиХ о престанку председничког мандата Милораду Додику.
* * *
Истовремено, дан раније, Народна скупштина Републике Српске (НСРС) је одбацила могућност одржавања превремених председничких избора у РС. НСРС је 22. августа усвојила Информацију у вези са одлуком Централне изборне комисије Босне и Херцеговине о престанку мандата председнику Републике српске Милораду Додику и Резолуцију у вези са овом информацијом.
У документима које је усвојила НСРС наглашава се да Народна скупштина не прихвата и одбацује неуставну пресуду Суда Босне и Херцеговине, изречену против председника Републике Српске, као и одлуку Централне изборне комисије Босне и Херцеговине о престанку мандата председника Републике Српске, Милорада Додика.
НСРС одбацује могућност одржавања превремених избора за председника Републике Српске и тражи од свих политичких субјеката у Републици Српској, политичких партија и појединаца да се не региструју ни за какве превремене председничке изборе. Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика већ је најавио бојкот избора. „СНСД се неће регистровати и неће учествовати на овим изборима. …Неће бити избора у РС“, рекао је Додик.
- Република Српска планира контроверзни референдум
Народна скупштина Републике Српске је 22. августа усвојила одлуку о одржавању референдума у РС у вези са пресудом Суда Босне и Херцеговине против председника Републике Српске, Милорада Додика, и одлуком Централне изборне комисије Босне и Херцеговине о престанку његовог мандата. Референдум је заказан за 25. октобар.
Референдумско питање гласи: „Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и неуставне одлуке Суда Босне и Херцеговине, донете против председника Републике Српске, као и одлуку ЦИК-а о укидању мандата председнику Србије Милораду Додику?“
Коментаришући овај корак, Додик је за српске медије рекао да се предстојећи референдум не тиче директно независности Републике Српске, али да ће бити „озбиљно загревање“ за то.
- Додик ће затражити од Русије да стави вето на мандат ЕУФОР Алтеа у БиХ
Лидер босанских Срба Милорад Додик најавио је у интервјуу за руске медије да ће затражити од Русије да стави вето на продужење војне мисије Европске уније у Босни и Херцеговини, ЕУФОР Алтеа, током разматрања овог питања у Савету безбедности УН. „Замолићу наше руске пријатеље да укину сагласност и ставе вето на европске међународне снаге у Савету безбедности“, рекао је Додик.
Алтеа, војна мисија ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини, почела је са радом 2004. године када су снаге Европске уније замениле трупе НАТО-а.
Додик сматра европску војну мисију „окупационом међународном силом“ која се користи као претња против Срба. „Најчешће су коришћени као претња нама, Србима, и као део ове окупационе међународне силе“, приметио је.
„Постоји локална цивилна администрација странца по имену Шмит (високи представник међународне заједнице, Кристијан Шмит) и оружани део ове окупације под називом Алтеа. Желимо да уклонимо обоје. А да бисмо их уклонили – морамо бити посебна држава“, рекао је Додик. „Да бисмо се решили свега овога, морамо захтевати повлачење окупационих снага и уклањање странаца из процеса доношења одлука. То није могуће на нивоу Босне и Херцеговине, па Република Српска мора да прогласи независност и створи механизам управљања који је потпуно независан од Сарајева, Босанаца и странаца који тамо живе“, додао је.
Са захтевом за помоћ, Милорад Додик, коме је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине одузела мандат председника Републике Српске, обратиће се „руским пријатељима“ током низа планираних посета Русији у наредним месецима.
„Ускоро ћу отићи у Москву, где ћу одржати састанке са утицајним људима. Мислим да ћу негде у октобру поново отићи у Русију и да ћу поново моћи да се састанем са руским председником. А сада ћу отићи да позовем наше руске пријатеље да се припреме за Генералну скупштину УН, замолићу их да разјасне ову ситуацију и да нас подрже у нашој жељи да одржимо референдум и стекнемо независност“, рекао је он.
„Прво, морамо се решити Алтее, која је оружана окупациона формација у Босни и Херцеговини. И то ћемо учинити, замолићу наше руске пријатеље да нам помогну“, рекао је Додик.
С обзиром на то да су изјаве лидера босанских Срба изнете у руским медијима, може се претпоставити да су његови предлози у вези са прекидом мисије ЕУФОР Алтеа координисани са руским руководством. Није искључено да ће Русија користити (или већ користи) тему мандата војне мисије ЕУ у Босни и Херцеговини током дискусије о европској безбедности, а пре свега, о завршетку рата у Украјини.
- Косовски парламент изабрао председника након вишемесечног политичког застоја
Косовски парламент је 26. августа коначно изабрао новог председника – изабран је посланик Покрета „Самоопредељење“ (Vetëvendosje, LVV), Димаљ Баша. Странка LVV актуелног вршиоца дужности премијера Косова, Аљбина Куртија, победила је на парламентарним изборима у фебруару, али није успела да добије већину у парламенту.
Овом одлуком, деблокиран је рад парламента након десетина неуспешних покушаја избора председника парламента, који су се одвијали од отварања конститутивне парламентарне седнице у априлу.
Димаљ Баша је стекао високо образовање у САД и радио је у канцеларији конгресмена. Има америчко држављанство. Постао је пети кандидат за место председника парламента из Покрета „Самоопредељење“. Кандидату Покрета за самоопредељење било је потребно 58 скупштинских заседања да коначно добије подршку већине посланика.
За Башу је гласало 73 посланика, 30 је било против, а осам уздржано. Поред гласова „Самоопредељења“, из чијих редова долази, Баша је добио гласове посланика Демократске партије Косова (Partia Demokratike e Kosovës, PDK) и, делимично, Алијансе за будућност Косова (Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës, AAK). Посланици водеће српске странке на Косову, „Српске листе“, гласали су против избора Баше.
Лидер Демократске партије Косова, Мемли Краснићи, објаснио је да је његова странка подржала Башу „да би деблокирала процес“, иако у нормалној ситуацији то не би учинила.
У свом првом говору на новој функцији, Баша је позвао посланике да „раде заједно упркос политичким разликама“ и обратио се Србији са позивом да призна независност Косова.
Изабрано је и неколико потпредседника парламента из опозиције и мањина, али није изабран потпредседник из српске заједнице. Ниједан кандидат из српске заједнице, укључујући представника „Српске листе“, Славка Симића, није добио потребан број гласова. Чланови странке „Српска листа“ већ су поднели жалбу Уставном суду у Приштини „због озбиљног кршења права српског народа“.
Дакле, избор Димаља Баше омогућио је деблокаду косовског парламента и отворио пут за формирање нове владе. Међутим, спорови око избора посланика из српске заједнице указују на то да је политичка ситуација на Косову и даље нестабилна.
- Косовске власти отварају нови мост у Митровици упркос критикама
Један од два нова моста преко реке Ибар у Косовској Митровици, које граде косовске власти, отворен је за промет возила.
Влада Косова је нагласила да је изградња ових мостова – једног за пешаке и једног за возила – намењена повезивању Северне Митровице, где углавном живе Срби, са Јужном Митровицом, где живе Албанци, ради боље комуникације између два дела етнички подељеног града.
Изградња мостова почела је 1. јула. Влада Косова је за овај пројекат издвојила око три милиона евра.
Два моста се налазе поред главног моста преко реке Ибар, који дели град на северни део, насељен углавном Србима, и јужни део, где живе Албанци.
Главни мост између Северне и Јужне Митровице је потпуно реконструисан пре неколико година новцем Европске уније, али је затворен за саобраћај и стално га чувају НАТО снаге на Косову, КФОР.
Након сукоба 1999. године, на овом мосту су забележени бројни инциденти између Албанаца из Јужне Митровице и Срба из северног дела града.
Српске власти критиковале су отварање новог моста преко Ибра.
Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, Петар Петковић, рекао је да је отварање новог моста „незаконито“ и да представља „нови ескалаторни корак који директно подрива мир на северу Косова“.
У јулу је водећа српска странка на Косову, „Српска листа“, поднела грађанску петицију представницима међународне заједнице против изградње мостова на реци Ибар.
Представници међународне заједнице такође су се успротивили отварању главног моста у Косовској Митровици, наводећи да ово питање треба решити дијалогом између Београда и Приштине.
Европска унија је саопштила да изградња два нова моста преко реке Ибар „има практичан и политички значај“ и да сваки инфраструктурни пројекат између Северне и Јужне Митровице захтева блиску координацију и дијалог свих укључених заједница.
- Судбина НИС-а остаје неизвесна
Министарство финансија Сједињених Држава одложило је примену санкција против Нафтне индустрије Србије (НИС) по шести пут, овог пута до 26. септембра.
„Крајњи циљ је уклањање НИС-а са листе санкција Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД, што је процес који је независан од Србије. Надамо се да ће наставак преговора на високом нивоу између САД и Русије допринети напретку у вези са целокупним пакетом америчких санкција против руских компанија, као и споразуму који може позитивно утицати на уклањање неизвесности у вези са „Нафтном индустријом Србије“ и уклањањем компанија са листе санкција“, рекла је министарка рударства и енергетике Србије, Дубравка Ђедовић Хандановић.
САД су 10. јануара увеле санкције против „Гаспром њефта“ због агресије Русије на Украјину. На листу санкција је уврштен и НИС, где је „Гаспром њефт“ имао контролни удео.
Крајем фебруара, „Гаспром њефт“ је пренео 5,15% акција НИС-а на „Гаспром“. Сада „Гаспром њефт“ има 44,85% акција НИС-а, а „Гаспром“ 11,3%. Још 29,87% акција НИС-а је у власништву Србије, а остатак у власништву мањинских акционара.
Председник Србије Александар Вучић је раније нагласио да Русија мора потпуно изаћи из власништва НИС-а, али је одбацио идеју национализације, наводећи да Београд „неће узимати руску имовину“.
Директор „Србијагаса“, Душан Бајатовић, рекао је почетком августа да је Београд спреман да купи компанију. Међутим, руска страна је јасно саопштила да НИС „није на продају“.
У међувремену, пословни резултати компаније се погоршавају: у првој половини 2025. године, НИС је претрпео губитке од 30 милиона евра.
- Три особе ухапшене у Молдавији због наводног учешћа у обуци у руским камповима у БиХ
Молдавска полиција привела је тројицу мушкараца старости 27, 36 и 50 година због сумње да су учествовали у субверзивним активностима. Према подацима Тужилаштва за организовани криминал и посебне случајеве (PCCOCS), они су обучавани у августу 2024. године у руским камповима на територији Републике Српске (Босна и Херцеговина).
Сврха ових обука, како су навели тужиоци, била је припрема за масовне нереде током председничких избора и референдума у Молдавији у јесен 2024. године. Притворени се оптужују за обуку за контролу дронова, вежбање насилној дејства у близини владиних зграда и амбасада, као и за обуку у сукобима са полицијом.
Према истрази, сваком учеснику је плаћено 300–400 долара по „модулу“, а особа из Русије је координирала шему путем платформе Телеграм.
Међу притворенима су особе са криминалном прошлошћу, од којих је једна сматрана незваничним вођом протеста повезаних са забрањеном проруском странком „Шор“. Молдавски стручњаци за безбедност сматрају да је одбегли бизнисмен Илан Шор, који сада живи у Русији, главни организатор балканских кампова за обуку.
Ово је друга серија хапшења: у октобру 2024. године, седам особа је приведено по сличним оптужбама. Власти Републике Српске, међутим, настављају да негирају постојање таквих кампова.
Молдавија интензивира борбу против проруских мрежа, које, према њеним речима, користе Балкан као полигон за припрему нереда. Хапшења демонстрирају размере операција, у којима су испреплетени интереси локалних криминалних група и руских структура.
