- Европска унија раздваја путеве придруживања Албаније и Северне Македоније
Ову одлуку усвојио је 25. септембра Комитет сталних представника ЕУ (Coreper).
Албанија може да започне формалне приступне преговоре 15. октобра.
Истовремено, европска интеграција Северне Македоније остаје блокирана због одбијања македонских власти да испуне договор са Бугарском, постигнут уз француско посредовање, одобрен од стране Европског савета. Кључна тачка споразума, постигнутог пре две године, јесте обавеза Скопља да бугарску мањину укључи у Устав.
Бугарска је увела вето на европску интеграцију Северне Македоније 2020. године због историјских и културолошких спорова, који укључују питања језика и националног идентитета. Године 2022. постигнут је компромис („француски споразум“) према којем би Софија уклонила вето са европске интеграције суседне земље, док би Скопље признало Бугаре као државотворни народ и усвојило одговарајуће уставне амандмане.
Овогодишњим повратаком на власт конзервативне ВМРО-ДПМНЕ у Северној Македонији заустављен је процес спровођења „француског споразума“. Као резултат тога, настављено је блокирање европских интеграција земље.
Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски је истакао: „Жао ми је што смо блокирани због спора са Бугарском“, али, према речима председника владе, земља треба да настави да спроводи реформе „са надом у европску будућност“.
- Мађарска неће посредовати у преговорима између Северне Македоније и Бугарске
Виктор Орбан, премијер Мађарске, земље која тренутно председава ЕУ, сматра да је одлука ЕУ да одвоји процесе евроинтеграција Северне Македоније и Албаније, и да не отвори преговоре са Северном Македонијом, „историјска грешка“ која ће утицати на стабилност Западног Балкана док год Скопље не испуни предуслове које је поставила Софија и одобрила ЕУ.
Током посете Северној Македонији, Орбан је изразио спремност да помогне у решавању спора са Бугарском и изразио спремност да делује као посредник у том циљу.
Међутим, бугарски високи званичници одбили су понуду.
„Европски споразуми са Републиком Северном Македонијом су јасни. Бугарској нису потребни посредници у овом процесу“, рекао је вршилац дужности министра спољних послова Бугарске Иван Кондов, коментаришући новинарима предлог мађарског премијера.
Током састанка са министром спољних послова Мађарске Петером Сијартом, на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку, бугарски највиши дипломата је обавестио свог мађарског колегу да посредовање није неопходно да би се Северна Македонија убедила да испуни критеријуме неопходне за почетак приступних преговора.
- На локалним изборима у Подгорици нема апсолутног побједника
На ванредним изборима у Подгорици ниједна политичка снага није добила потребан број мандата за самостално формирање власти.
Према провизорним извештајима, седам политичких блокова у трци је за формирање власти.
Највише гласова добила је бивша владајућа (сада опозициона) Демократска партија социјалиста (ДПС), која је добила скоро 30% подршке јавности, чиме би добила 19 мјеста у Подгоричкој скупштини.
Коалиција окупљена око актуелног премијера Милојка Спајића, коју чине Покрет Европа сад (ПЕС) и Демократе, освојила је скоро 22 одсто и добиће 14 мандата.
Коалиција „За будућност Подгорице“, блиска председнику парламента Андрији Мандићу и посланику Милану Кнежевићу, коју чине политичке снаге некадашњег „Демократског фронта“, добила је нешто више од 20 одсто гласова (13 мандата).
Коалиција председника Јакова Милатовића „За бољу Подгорицу“, коју чине Покрет за Подгорицу и Грађански покрет УРА, заузела је четврто место са 11 одсто, чиме ће обезбедити шест мандата у локалној скупштини.
„Европски савез“ је освојио више од 5% (3 мандата), а Покрет Преокрет – преко 3% (2 мандата).
Странка европског прогреса, коју су основали бивши чланови ДПС-а, освојила је 3,08% (2 мандата).
У Подгоричкој скупштини има укупно 59 мандата.
И политичке снаге које владају државом на националном нивоу и опозициона Демократска партија социјалиста могле би да формирају потребну већину. Политичка ситуација на националном нивоу зависиће од исхода коалиционих преговора у Подгорици. Ако се ДПС врати на власт у главном граду Црне Горе, велика је вероватноћа да би уследили ванредни парламентарни избори.
- Азербејџан и Србија потписале споразум о додатном снабдевању гасом
Током посете азербејџанског министра енергетике Парвиза Шахбазова Београду, Државна нафтна компанија Азербејџана (СОЦАР) и српски државни Србијагас потписали су споразум о додатним дневним испорукама гаса од милион кубних метара од 1. новембра 2024. до 1. априла. 2025.
Министарка енергетике Србије Дубравка Једовић Хандановић изјавила је да споразум „обезбеђује Србији додатно снабдевање гасом током предстојеће зиме“.
Испоруке азербејџанског гаса Србији почеле су у фебруару 2024. У новембру 2023. СОЦАР и Србијагас су закључили споразум којим је предвиђено годишње снабдевање до 400 милиона кубних метара азербејџанског гаса у периоду 2024-2026.
Годишње домаће потребе Србије за гасом износе око 2,5 милијарди кубних метара, од чега се скоро сав увози. Тренутно је главни снабдевач руски Гаспром. Посматрачи виде српско-азербејџанске споразуме о гасу као покушај Београда да диверзификује увоз енергената и смањи зависност од гаса од Русије.
- НАТО распоређује додатне снаге за вежбе на Косову, у Северној Македонији
Око 200 војника из новостворених Савезничких реакционих снага (АРФ) биће распоређено на Западном Балкану од 30. септембра до 16. октобра ради обуке, како би се осигурала њихова спремност и подршка НАТО снагама на Косову (КФОР).
Војни контингент од 50 припадника Оперативног тима за везу и извиђање (ОЛРТ) са АРФ-ом ће бити стациониран на Косову, а истурено командно место са око 150 припадника биће постављено у Северној Македонији. Распоређене јединице ће водити операције обуке како би одржале висок ниво спремности и тестирале своје вештине и процедуре за брзо распоређивање већих снага. Део штаба АРФ биће привремено интегрисан у командне и контролне структуре мисије КФОР-а са задатком да дефинише потребе за логистичком, инфраструктурном и оперативном подршком КФОР-а у случају значајног повећања присуства НАТО-а на Косову.
АРФ су стратешке снаге високе спремности које врховном команданту савезничких снага НАТО-а за Европу (САЦЕУР) пружају могућност хитног реаговања на кризу. Ово је прво распоређивање АРФ јединице откако је јединица формирана у јулу 2024.
Раније, 18. септембра, на Косову је почела заказана вежба на оперативном нивоу у којој учествују и друге трупе КФОР-а. Сврха вежбе је да се тестирају постојеће процедуре за брзо распоређивање додатних трупа и за њихову интеграцију у мисију Кфора, навела је мисија НАТО-а на Косову.
Три стотине британских војника из Краљевског јоркширског пука, који је део Стратешких резервних снага (СРФ) на Косову, привремено је распоређено на Косово ради обуке.
Вежба ће трајати до краја октобра.
Распоређивање Заједничких снага за реаговање (АРФ) НАТО-а, заједно са текућим распоређивањем Стратешких резервних снага (СРФ) на Косову, које је најављено раније овог месеца, шаље обновљену и јасну поруку о чврстој решености и посвећености НАТО-а миру и стабилности у региону, наводи се у саопштењу НАТО-а.
