- Операција против Ирана у коментарима и проценама регионалних лидера
У контексту ратних операција које се спроводе у пуном обиму од стране Сједињених Држава и Израела против Ирана, земље балканског региона опрезне су у својим проценама, иако постоје изузеци у виду оптужби за „кршење међународног права“. Неке земље Западног Балкана остају потпуно неме.
Албанија: Означавање ИРГЦ-а као терориста
Премијер Еди Рама нагласио је да је став Албаније пружање подршке Израелу и арапским земљама које теже миру, али не на начин да је само сагласна са ставом стратешких савезника, већ да одражава потребу за конкретним деловањем у тренутку када су, према његовим речима, „потребна дела, а не само изјаве“. У том контексту, написао је на мрежи Икс да ће Албанија додати ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) на листу терористичких организација, позивајући друге земље да следе исти курс.
Рама је подсетио да је Албанија директно претрпела агресију иранског режима, позивајући се на сајбер нападе усмерене на албанске државне институције последњих година.
Косово: Једногласна подршка Сједињеним Државама
Руководство Косова једногласно је подржало Сједињене Државе и стратешке савезнике у напорима за одржавање међународног мира, безбедности и стабилности. То су изјавили председница Косова Вјоса Османи и кабинет премијера Албина Куртија.
Северна Македонија: Опрезна подршка савезницима
Министар спољних послова Тимчо Муцунски написао је на друштвеним мрежама: „Стојимо заједно са нашим америчким савезницима у суочавању са дестабилизујућим претњама на Блиском истоку.“
Хрватска: Различити ставови унутар владе
Председник Хрватске Зоран Милановић оштро је критиковао операцију против Ирана.
„Свака једнострана употреба војне силе која крши међународни правни поредак је опасна, јер угрожава мир и глобалну безбедност, не само данас већ и у будућности. Војна интервенција без мандата Уједињених нација, којој данас сведочимо у Ирану, неће допринети решавању кризе, већ ће изазвати даљу ескалацију сукоба и дугорочну нестабилност“, истакао је у својој изјави 2. марта.
С обзиром на ескалацију ситуације, Милановић је издао наређење за хитно повлачење хрватских војника из мисија у Ираку и Либану.
Истовремено, премијер Андреј Пленковић, одговарајући на питања новинара о томе да ли су америчко-израелски напади на Иран у складу са међународним правом, напоменуо је да су Сједињене Државе и Израел на састанку Савета безбедности УН изјавили да су мирни преговори о иранском нуклеарном програму исцрпљени, као и то да Израел ирански нуклеарни програм и Иран доживљава као егзистенцијалну претњу. Премијер је такође осудио одмаздне нападе које је Иран извршио против земаља Персијског залива, усмерене не само на војне већ и на друге циљеве који ни на који начин нису укључени у војне операције.
Црна Гора: Подршка деескалацији
Министарство спољних послова Црне Горе и премијер Милојко Спајић осудили су нападе Ирана на суседне земље Персијског залива, посебно на Уједињене Арапске Емирате (УАЕ). „Црна Гора подржава ставове и напоре савезника и партнера усмерене на смиривање тензија, заштиту цивилног становништва и очување стабилности“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Црне Горе.
Босна и Херцеговина: Непостојање јединственог става
Лидери Босне и Херцеговине нису изразили јасан став у вези са операцијом Израела и САД против Ирана.
„У време када се глобални поредак мења, а кључни безбедносни савезник Босне и Херцеговине улази у отворени војни сукоб са режимом у Техерану, одсуство јасне позиције шаље поруку стратешке дезоријентације“, приметио је публициста Данијал Хаџовић у својој колумни за лист Дневни аваз.
Србија: Демонстративна неутралност
Руководство Србије показује неутралност по иранском питању. Председник Србије Александар Вучић негирао је оптужбе против њега да је „пројеврејски лоби“ или „проирански лоби“. „Ја сам Србин који брани интересе Србије и који се неће додворавати и ласкати Вашингтону, Бриселу, Москви, било коме у свету, већ ће да износи ставове суверене и независне земље. И ништа више од тога“, изјавио је на друштвеним мрежама 2. марта.
- Србија се није придружила новим санкцијама ЕУ против Ирана
Србија није спровела две најновије одлуке Европске уније (ЕУ) у вези са санкцијама против Ирана, које се тичу ситуације унутар земље, као и војне подршке Ирана руском рату против Украјине и оружаним групама и формацијама на Блиском истоку и у региону Црвеног мора.
Одлуке се односе на позив Европске уније из јануара ове године да се ажурира списак санкционисаних особа и организација из Ирана.
Све остале земље региона са статусом кандидата за чланство у ЕУ подржале су најновије одлуке Европске уније.
Иста ситуација важи и за захтев Брисела да се придружи санкцијама против Русије, што Београд категорично одбија.
Одбијање да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ, а пре свега да уведе санкције, један је од разлога зашто Србија није отворила ниједно преговарачко поглавље од децембра 2021. године и изгубила је статус водеће земље у процесу приступања.
- Реконструкција владе Албаније
Премијер Албаније Еди Рама сменио је 26. фебруара потпредседницу владе и министарку инфраструктуре Белинду Балуку усред велике истраге о корупцији. Балуку је оптужена за манипулацију државним тендерима вредним више стотина милиона евра. Уставни суд ју је претходно суспендовао са функције у новембру 2025. године, а ова одлука је потврђена у фебруару 2026. године.
Упркос снажној почетној подршци Едија Раме, који је истрагу сматрао политичким мешањем, њена смена се ипак догодила током шире реконструкције владе. Као део реконструкције, Балуку је на месту потпредседнице владе заменила Албана Кочију, која је раније обављала функцију министарке унутрашњих послова. Енеа Каракачи ће постати нова министарка инфраструктуре и енергетике.
Министарку спољних послова Елису Спиропали заменио је бивши амбасадор Албаније при УН Ферит Хоџа.
Ермал Нуфи је заменио Пира Венгуа на месту министра одбране.
Бесфорт Ламалари је премештен из Министарства правде у Министарство унутрашњих послова, а Тони Гогу је именован за министра правде. Ерјона Исмаили је именована за министарку за парламентарне послове уместо Гогуа.
Премијер Албаније Еди Рама најавио је велике промене у влади током састанка парламентарне групе Социјалистичке партије, одржаног 26. фебруара у Тирани. У свом обраћању, Рама је изјавио да је влади потребна „обнова и ресетовање“, након чега је представио пакет од седам кадровских одлука.
Међутим, опозиција наводи да промене у влади не решавају политичку кризу, већ само показују да влада покушава да задржи контролу усред интензивирања протеста опозиције.
- Немири током протеста у Тирани
Генерални директор Државне полиције Албаније Илир Прода и директор полиције Тиране Елтон Алуши смењени су након што су протести које је организовала опозиција у вече 28. фебруара завршили немирима. Конкретно, демонстранти су бацали молотовљеве коктеле и ватромет на бившу резиденцију диктатора Енвера Хоџе.
Након протеста, ухапшене су четири присталице опозиције. Поред тога, полиција је предала материјале случаја Специјалној структури за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК) у вези са послаником Демократске партије Клевисом Баљиуом, кога власти називају организатором протеста.
Делегација Европске уније у Албанији, након протеста опозиције у Тирани, позвала је политичаре на уздржаност. У саопштењу на друштвеним мрежама 1. марта, Представништво ЕУ је навело да је „право на мирно окупљање основни стуб сваког демократског друштва“, „мора се користити одговорно, уз пуно поштовање владавине права и безбедности свих особа“. „У том контексту, Делегација ЕУ изражава забринутост због недавних насиља у Тирани који угрожавају људске животе“, наводи се у саопштењу делегације, које позива политичке актере на уздржаност.
Последњих недеља, Албанија је доживела интензивирање антивладиних протеста које је организовала Демократска партија и друге опозиционе снаге. Хиљаде људи изашло је на улице Тиране након што је СПАК покренуо кривичну истрагу против потпредседнице владе и министарке инфраструктуре Белинде Баљуку. Опозиција случај назива доказом „системске корупције“, захтева оставку владе, формирање прелазног кабинета и превремене изборе.
- Кинеска компанија наставља изградњу аутопута у Црној Гори
Црна Гора је потписала комерцијални уговор са кинеским конзорцијумом Пауер Чајна Стекол ПЦЦД (PowerChina-Stecol-PCCD) за пројектовање и изградњу деонице Матешево-Андријевица аутопута Бар-Бољаре, дужине 22 километра.
Уговор су 28. фебруара потписали црногорска државна компанија за путеве Монтепут и PowerChina на церемонији у Подгорици којој су присуствовали министар саобраћаја и поморства Филип Радуловић, министар финансија Новица Вуковић и амбасадор Кине у Црној Гори Чен Сјуфенг.
Вредност уговора је 693,9 милиона евра. За разлику од прве деонице аутопута, овај пројекат ће бити финансиран средствима ЕУ, а не кредитима из Кине. Према наводима Монтепута, изградња ће бити финансирана кредитом од 200 милиона евра од ЕБРД-а, грантом од 150 милиона евра од Европске уније, а преостала средства ће доћи из буџета Црне Горе.
Генерални директор Монтепута, Милан Љиљанић, изјавио је да је кинески извођач радова изабран путем међународног тендера спроведеног по правилима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), додајући да је поднео најконкурентнију понуду уз испуњавање свих техничких захтева. Говорећи на церемонији, нагласио је да његова компанија верује у инжењерску стручност PowerChina-е и очекује блиску сарадњу како би се превазишли технички изазови и обезбедио благовремен и квалитетан завршетак пројекта.
Генерални директор компаније Монтепут је напоменуо да структура финансирања пројекта одражава сарадњу између Црне Горе и Западних финансијских институција, упркос томе што кинеске компаније остају кључни градитељи аутопута.
Према детаљима пројекта, деоница аутопута биће пројектована за брзину од 100km/h и имаће две траке у сваком смеру са зауставним тракама. Због планинског терена, траса ће обухватати значајан број мостова и тунела, који се састоје од 36 главних објеката укупне дужине приближно 6,6 километара. Деоница ће обухватати два тунела дужине 3.895 метара и 3.945 метара, респективно.
Кинеска компанија ће имати пет година да заврши пројектовање и изградњу деонице, након чега следи двогодишњи период гаранције за недостатке.
Аутопут Бар-Бољаре је стратешки инфраструктурни пројекат чији је циљ побољшање повезаности у Црној Гори и повезивање јадранске луке Бар са границом са Србијом као дела ширег европског транспортног коридора.
Планирано је да укупна дужина аутопута буде приближно 165 километара. Његова прва завршена деоница, деоница Смоковац-Матешево, дуга 41 километар, вредна око милијарду евра, пуштена је у саобраћај у јулу 2022. године. Прошле године Црна Гора је и даље имала дуг према кинеској Ексим банци у износу од 655 милиона евра за изградњу прве деонице.
Прва фаза изградње аутопута Бар-Бољаре наишла је на оштре критике и код куће и од Западних званичника због високе цене и модела финансирања, као и могућег кинеског утицаја у држави чланици НАТО-а.
Поред тога, неки међународни медији су исмевали руту Смоковац-Матешево, називајући је путем „од никуда за нигде“, јер иако је прелазио планински терен, није повезивао ниједан урбани и пословни центар.
Сада власти Црне Горе наводе да ће нова деоница Матешево-Андријевица допринети развоју економије неразвијених подручја на северу Црне Горе и побољшати унутрашњу и регионалну повезаност.
- Ухапшен брат Мила Ђукановића
Истражни судија Основног суда у Никшићу донео је 2. марта решење о притвору до 30 дана за црногорског бизнисмена Аца Ђукановића, брата бившег председника и бившег премијера државе Мила Ђукановића. Према речима судије, „постоје околности које указују да би се осумњичени, ако би био на слободи, могао крити и бити недоступан државним органима Црне Горе у даљем току поступка“.
Ацо Ђукановић је притворен 28. фебруара након претреса његових просторија у Подгорици и Никшићу. Током претреса пронађено је више комада ватреног оружја, муниције и других предмета. На предлог Основног државног тужилаштва у Никшићу, Ацу Ђукановићу је одређен притвор „због основане сумње да је починио кривично дело недозвољеног држања и ношења оружја и експлозивних материјала“.
Ацо Ђукановић се сматра једним од најбогатијих људи у Црној Гори. Крајем 2006. године купио је акције Никшићке банке, која је годину дана касније променила име у Прва банка Црне Горе. Од почетка рада па све до губитка власти Демократске партије социјалиста (ДПС) у августу 2020. године, ова банка је држала депозите државних предузећа, бројних министарстава и других државних институција, органа локалне самоуправе и бизнисмена блиских тадашњој владајућој странци.
Након промене власти у Црној Гори 2020. године, Ацо Ђукановић је напустио земљу. Према доступним информацијама, вратио се у домовину пре само неколико дана, након чега су органи за спровођење закона покренули процесне радње.
