- Србија, БиХ и Северна Македонија најтеже погођене новим америчким тарифама
Амерички председник Доналд Трамп увео је „реципрочне царине“ на робу из готово свих земаља света, указујући на оно што је описао као године непоштене трговинске праксе.
На листи земаља које ће најтеже бити погођене одлуком америчке администрације налазе се Србија (37 одсто царина), Босна и Херцеговина (35 одсто) и Северна Македонија (33 одсто). Нова тарифа за чланицу Европске уније Хрватску износи 20 одсто. За Црну Гору, Албанију и Косово је 10 одсто.
Иако извоз Србије у САД чини само 2,1 одсто укупног извоза, царине би могле негативно утицати на америчко тржиште, пре свега на српске аутомобилске производе (углавном гуме) и војне производе (углавном муницију). У мањој мери, нове тарифе ће утицати на извоз хране.
У Босни и Херцеговини, америчко тржиште чини само један посто укупне спољне трговине. Међутим, утицај нових тарифа ће бити значајан за одбрамбену индустрију БиХ.
Највећи део извоза Северне Македоније у САД укључује дуван, одећу и металуршке производе. САД су 2024. године биле 18. највећи трговински партнер земље.
Све три земље су кандидати за улазак у ЕУ, па се може очекивати да ће њихов одговор на америчке царине бити у складу са политиком Европске уније.
- Србија и Мађарска развијају војну сарадњу
План билатералне војне сарадње министарстава одбране Србије и Мађарске за 2025. годину потписали су у Београду, у присуству председника Александра Вучића, министар одбране Србије Братислав Гашић и његов мађарски колега Кристоф Салај-Бобровнички. У документу је прецизиран Споразум о стратешкој одбрамбеној сарадњи између две земље постигнут 2023. године, којим се предвиђа проширење српско-мађарске сарадње у војно-техничкој сфери, набавци наоружања, као и билатералним и мултинационалним вежбама.
„Стратешка сарадња Србије и Мађарске у области одбране један је од најважнијих аспеката наше свеобухватне стратешке сарадње. Од свих земаља у региону, Србија има најразвијенију и најинтензивнију одбрамбену сарадњу са Мађарском по броју и значају заједничких активности“, нагласио је Вучић.
Мађарски министар одбране је после разговора са председником Србије рекао да су „односи Србије и Мађарске подигнути на још виши ниво када је реч о војној сарадњи“. То, како је рекао, доприноси даљем развоју сарадње две земље и јачању мира и стабилности на Западном Балкану.
Вучић је изразио уверење да ће постигнути договори о заједничким активностима довести до даљег приближавања и стварања војног савеза или војне уније Србије и Мађарске.
Посматрачи сматрају да је потписивање документа о одбрамбеној сарадњи Србије и Мађарске одговор на раније закључену декларацију о војној унији између Хрватске, Албаније и Косова.
- САД поново одлажу санкције Нафтној индустрији Србије
САД су крајем фебруара већ одложиле санкције Нафтној индустрији Србије за месец дана, до 29. марта. Међутим, 29. марта је Влада Србије добила писмену потврду о новом одлагању до 28. априла.
Вршитељка дужности министарке енергетике Србије Дубравка Ђедовић-Хандановић сматра да ће ново одлагање омогућити НИС-у да испоручује производе на тржиште и нормално послује.
Као што је познато, Канцеларија за контролу иностране имовине (ОФАЦ) америчког Министарства финансија додала је НИС на листу санкција 10. јануара због руског власништва компаније. Од децембра 2024. Гаспром њефт је био највећи акционар НИС-а са 50 одсто удела. Гаспрому (Русија) је припало 5 одсто, 29,87 одсто Влади Србије, а преостале акције мањинским акционарима. У фебруару се променила власничка структура НИС-а пошто је Гаспром њефт пренео око 5 одсто на Гаспром, смањивши свој удео у НИС-у са 50 на око 44,85 одсто. Београд и Москва се надају да ће промена власничке структуре помоћи укидању санкција. Ипак, за сада је реч само о одлагању рокова за примену рестриктивних мера. „Једино одрживо решење је да се НИС скине са санкционе листе САД, али је процес таквог искључења дуг“, рекла је Дубравка Ђедовић-Хандановић, вршитељка дужности министра енергетике Србије. „Председник Србије је о томе разговарао са руским председником Владимиром Путином. Ми смо између две велике силе које тренутно преговарају о миру и ширим економским и енергетским интересима, тако да верујем у одрживо решење“, рекла је она.
- Србија и Мађарска постављају нови нафтовод
Радови на изградњи новог нафтовода између Србије и Мађарске могли би да почну крајем ове или почетком 2026. године. Очекује се да ће изградња бити завршена до 2028. године. То је најавио мађарски министар спољних послова Петер Сијарто 2. априла, након састанка са вршитељком дужности министра енергетике Србије Дубравком Ђедовић-Хандановић у Београду.
„У Мађарској смо већ завршили студију изводљивости и МОЛ (Мађарска компанија за нафту и гас) је ту студију представила владама обе земље. Ми смо је одобрили, а Влада Србије је одобрила просторни план неопходан за изградњу нафтовода“, рекао је Петер Сијарто у коментарима после састанка.
„Надамо се да би радови могли да почну до краја ове или почетком следеће године. До 2028. могли бисмо да имамо завршен и оперативан нафтовод између две земље“, рекао је Сијарто.
Вршитељка дужности министра рударства и енергетике Дубравка Ђедовић-Хандановић потврдила је да је завршен део техничке документације за нафтовод Србија-Мађарска, чиме би радови могли да почну до краја године.
Сијарто је истакао да ће нова цев у потпуности задовољити годишње потребе Рафинерије Панчево, у власништву Нафтне индустрије Србије. „Годишњи капацитет овог цевовода биће четири до пет милиона тона и тим капацитетом ћемо моћи да снабдевамо Рафинерију Панчево, која је кључна за енергетску безбедност Србије“, нагласио је мађарски министар.
Према његовим речима, то би значило да би Србија била способна да у потпуности покрије своју потражњу за нафтом из Мађарске.
„Данас Мађарска може да покрије укупне потребе Србије за гасом на годишњем нивоу, а сходно томе, нови гасовод ће значити да ће Србија у потпуности покрити своје годишње потребе за капацитетом гасоводом који ћемо заједно изградити. То нам омогућава да задржимо стратешку позицију која ће обезбедити много већу енергетску сигурност за обе земље“, нагласио је Сијарто.
Нови нафтовод ће диверзификовати снабдевање сировом нафтом, смањујући зависност од снабдевања преко нафтовода ЈАНАФ, који иде од хрватске луке Омишаљ на Јадранском мору до Србије. Истовремено, нова рута би Србију могла учинити зависном од испорука руске нафте преко нафтовода Дружба преко Украјине.
- Додик, мета потернице коју је расписала БиХ, састао се са Путином
Генерални секретаријат Интерпола одбио је захтев Суда БиХ за расписивање међународне потернице за Милорадом Додиком, председником Републике Српске, и Ненадом Стевандићем, председником Народне скупштине РС.
Захтев је наводно одбијен на основу члана 3 Статута Интерпола који забрањује политички прогон.
Интерпол Београд је неколико дана раније, 27. марта, упутио протестну ноту Генералном секретаријату Интерпола у којој се наводи да је захтевима за међународне потернице прекршен члан 3. Устава Интерпола, који каже да је „строго забрањено Организацији да предузима било какве интервенције или активности политичког, војног, верског или расног карактера”.
Како је саопштено, Додик, Стевандић и премијер Републике Српске Радован Вишковић оптужени су за угрожавање уставног поретка Босне и Херцеговине. За њима је већ расписана потерница на републичком нивоу.
Налог за хапшење расписан у БиХ није спречио председника РС у низу међународних посета. Додик је последњих дана посетио Србију, Израел, Русију.
Тако се 1. априла Милорад Додик састао у Москви са председником Руске Федерације Владимиром Путином.
Додик је након састанка изјавио да ће се Русија, која је гарант Дејтонског мировног споразума, залагати за престанак рада међународних институција у БиХ, посебно „лажног“ или „нелегитимног“ високог представника.
