- Србија купује 12 француских борбених авиона Рафал
У присуству председника Србије Александра Вучића и француског председника Емануела Макрона, који је у посети Србији, 29. августа размењено је 12 докумената о сарадњи између две земље, укључујући и уговор о куповини 12 потпуно нових борбених авиона Рафал.
Уговор о набавци девет једноседа и три двоседа вредан је 2,7 милијарди евра. Износ укључује комплетан пакет логистичке подршке, резервних мотора и резервних делова.
Француски медији објавили су да ће Србија добити авионе Рафал до 2029. године.
Споразум садржи посебне одредбе о коришћењу поменутог авиона, и посебне одредбе о руском приступу француској технологији. „Ми нисмо руски шпијуни да преносимо технологију“, уверавао је српски председник.
Макрон сматра да споразум потврђује европски курс Београда и да ће ојачати везе Србије са Француском.
У Москви је одлука Београда да набави француске војне авионе дочекана прилично мирно. „Ово је избор наших српских пријатеља. Наравно, свака земља се руководи економским и другим разматрањима када доноси такве одлуке“, рекао је Дмитриј Песков, портпарол руског председника.
Војни посматрачи сматрају да би овакав став Русије могао бити повезан са недостатком руских ратних авиона у контексту инвазије на Украјину у пуном обиму и објашњен је интересом Москве да види војно јачање Србије, јер се у многим аспектима може сматрати као савезница Русије.
- Косово гаси „паралелне“ српске институције на северу
Косовска полиција је 30. августа извршила рацију и затворила такозване паралелне институције – српских власти – у косовским општинама на северу.
Министар за локалну администрацију Ељберт Краснићи најавио је да „паралелне“ институције више неће деловати на подручју Косовске Митровице, као ни у општинама Митровица, Звечан, Зубин Поток, Лепосавић.
„Данас су, након блиске координације између институција Републике Косово, угашене паралелне нелегалне институције локалне самоуправе, које су поступале по директивама Србије, кршећи устав и законе Републике Косово“, написао је он. на Фејсбуку. „Нема места нелегалним активностима и паралелним институцијама ни у једном делу наше републике“, нагласио је Краснићи.
Акције косовских власти на северу нису биле координисане са западним партнерима и додатно су закомпликовале ионако тешке односе Приштине са Западом.
Косовске власти се нису консултовале са мисијом НАТО-а, КФОР-ом, нити са мисијом ЕУ, ЕУЛЕКС-ом, пре него што су наставиле са затварањем институција.
Портпаролка НАТО-а Фарах Дахлалах рекла је да је мисија НАТО-а веома разочарана потезима на северу Косова који нису координисани са КФОР-ом. Констатујући да Алијанса прати ситуацију и да је у приправности, навела је и „КФОР је у потпуности спреман да спроведе мандат УН-а“.
Мисија ЕУ на Косову саопштила је да је „ЕУ разочарана сталним недостатком координације са косовским безбедносним институцијама и међународним партнерима“.
„Еулекс је одмах упућен да надгледа вођење ове операције, која није била координирана са ЕУ и међународним партнерима. … Очекујемо да се Косово и Србија позабаве и реше отворена питања међу њима у дијалогу уз подршку ЕУ“, наводи се у саопштењу.
- Европска комисија истиче корупцију у Албанији, Црној Гори, Северној Македонији и Србији
Европска комисија објавила је своје прве извештаје о владавини права за четири земље кандидаткиње Западног Балкана које су највише напредовале у процесу преговора: Албанију, Црну Гору, Северну Македонију и Србију.
Као посебно проблематична област, у овим извештајима се наводи борба против корупције. Упркос чињеници да су ове четири земље већ дуже време на путу ка придруживању ЕУ, резултати указују на недостатак ефикасних антикорупцијских напора и процесуирања случајева на високом нивоу, недовољну примену постојећих закона и потребу да се побољша капацитет институција одговорних за борбу против корупције, напомиње Европска комисија.
Албанија
Према извештају за Албанију, ризици од корупције и даље постоје у областима здравства, образовања, некретнина и полиције. Механизми интерне ревизије и инспекције у јавној управи су слаби и неефикасни, док су мере дигитализације помогле да се ухвати у коштац са ситном корупцијом, али нису успеле да се позабаве главним питањима у интерним административним процесима.
„Све у свему, корупција је распрострањена у многим областима, укључујући и период изборних кампања. Превентивне мере пате од превише сложеног законског оквира, те и даље имају ограничен утицај, посебно у рањивим секторима“, наводи се у извештају ЕК, додајући да је злоупотреба државних ресурса током изборних кампања такође област која забрињава.
Северна Македонија
У извештају о Северној Македонији, Европска комисија наводи да је висок ризик од корупције и даље распрострањен у више области.
Ограничени ресурси и недостатак сарадње између националних власти ометају ефикасно кривично гоњење корумпираних појединаца и спречавају стварање поуздане листе случајева корупције високог профила.
Додаје се да остаје висок корупцијски ризик у јавним набавкама и запошљавању у јавном сектору.
„Недостаје систематски приступ у борби против корупције како би се позабавили заједничким именитељима фактора ризика. Ови имениоци укључују снажан политички утицај у јавном сектору; ниску стопу санкционисања коруптивног понашања; недоследност у поштовању прописа; низак ниво спровођења мера интегритета; недовољна транспарентност, систем надзора и контролни механизми у јавном сектору“, напомиње Европска комисија.
Црна Гора
ЕК је напоменула да је Специјално тужилаштво у протекле две године било активно у неколико случајева високог профила, што указује на дубоки продор корупције и организованог криминала у структуре власти, укључујући и на највишем нивоу правосудног система и органа за спровођење закона. агенције.
Европска комисија додаје да су у новој Стратегији за борбу против корупције за период 2024-2028 следеће области су наведене као најрањивије: „правосуђе, полиција и царинска управа, животна средина, урбанизам, јавне набавке, локална самоуправа и државна предузећа”.
Србија
Европска комисија у свом извештају о Србији оцењује да је антикорупцијски законодавни оквир генерално успостављен, додајући да постоје недостаци у пракси. Напомиње се да постоји ризик од политички мотивисаног мешања у истрагу и кривично гоњење корупције на високом нивоу.
„У том контексту, организације цивилног друштва су посебно истакле неспремност тужилаштва и полиције да воде истраге против осумњичених за корупцију који су блиски политичкој и економској моћи“, наводи се у извештају Европске комисије о Србији.
Што се тиче јавних набавки, Европска комисија види висок ризик од корупције у овој области.
- Хрватска купује ХИМАРС од САД
Амерички Стејт департмент одобрио је продају Хрватској ХИМАРС-а (High Mobility Artillery Rocket Systems).
Хигх Мобилити Артиллери Роцкет Системс) у вредности од 390 милиона долара.
Раније је хрватска влада аплицирала у САД за куповину осам М142 ХИМАРС-а и низа пратећих и помоћних система подршке и опреме.
Агенција за одбрамбену и безбедносну сарадњу је 30. августа издала неопходну потврду којом је обавестила Конгрес о потенцијалној продаји.
Као што је наведено, потенцијална продаја ће
• подржава спољну политику и националну безбедност Сједињених Америчких Држава побољшањем безбедности НАТО савезника који наставља да буде важна сила за политичку стабилност и економски напредак у Европи,
• побољшати способност Хрватске да одврати садашње и будуће претње и подржи коалиционе операције, и
• промовисати интероперабилност са Сједињеним Државама и другим НАТО снагама.
- Званичник Владе Србије у посети Белорусији
Министар за информисање и телекомуникације Републике Србије Дејан Ристић од 28. до 30. августа био је у посети Републици Белорусији.
Министар Костјантин Шулган разговарао је са делегацијом Србије у Министарству комуникација и информатизације Белорусије. Шеф Министарства комуникација је истакао спремност белоруске стране да размени искуства у области дигитализације и развоја информационо-комуникационих технологија, укључујући 5Г, вештачку интелигенцију и е-трговину. Поред тога, стране су се договориле да се у скорије време потпише споразум о сарадњи у области поштанских комуникација.
Тиме је Београд још једном доказао вишевекторност свог спољнополитичког курса, који подразумева сарадњу са земљама чије власти воде јасну антизападну политику.
