- Експлозија на северу Косова: Приштина и Београд окривљују једни друге
Експлозија се догодила око 19 часова у селу Вараге (општина Зубин Поток, север Косова) 29. новембра 2024. године, и притом је оштећен канал Ибар-Лепенац. Заустављен је довод воде. Постојао је и ризик од заустављања производње електричне енергије, јер вода овог канала хлади турбине термоелектрана Косовске енергетске корпорације (КЕК дд).
„Ово је криминални и терористички напад на нашу критичну инфраструктуру“, рекао је премијер Аљбин Курти. „Напад је извела добро организована банда из Србије“, нагласио је он.
Косовска полиција је од 30. новембра до 1. децембра ухапсила осам особа и запленила оружје и муницију током рација на десет локација. Косовски министар унутрашњих послова Ћелал Свеча рекао је да су ухапшени повезани са две групе које делују на северу Косова са већинским српским становништвом. То су Цивилна заштита и Бригада Север, које Косово сматра терористичким организацијама.
Суд у Приштини одредио је притвор од 30 дана за неке од осумњичених, етничких Срба, због сумње да су извршили терористички напад.
Истовремено, председник Србије Александар Вучић негирао је умешаност Србије у експлозију у Зубином Потоку, окривљујући косовске власти. Вучић је у говору 1. децембра рекао да може да оптужи Аљбина Куртија да је наредио напад из унутрашњеполитичких разлога, али да ће сачекати да се истрага Србије заврши.
Западне дипломате осудиле су напад на критичну инфраструктуру Косова и позвале да одговорни сносе одговорност.
Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер 1. децембра осудио је напад на косовски водовод. „Подржаћемо напоре да се пронађу и казне одговорни и ценимо сваки гест подршке том напору“, рекао је он.
Амбасадор САД на Косову Џефри Ховенијер рекао је на брифингу 2. децембра да још није јасно ко стоји иза експлозије канала Ибар-Лепенац. „У овом тренутку Сједињене Државе нису у позицији да кажу ко стоји иза саботаже. Још је прерано и ове ствари треба темељно истражити. Понудили смо подршку косовским властима. Не можемо искључити ниједну земљу, одређену групу или било шта друго“, рекао је Ховенијер.
Након експлозије, Косово је повећало мере безбедности на критичним инфраструктурним локацијама као што су мостови, електричне подстанице, резервоари за воду и канали. Захтев Приштине да се дозволи распоређивање војника Косовских безбедносних снага на северу одбио је НАТО Кфор на Косову.
- Албанска опозиција захтева прелазну владу уочи избора
Дана 26. новембра, у главном граду Албаније одржана је масовна кампања „грађанске непослушности“, коју је предводила опозиција. Избили су сукоби између демонстраната и полиције. Полиција је употребила сузавац и водене топове да растера демонстранте.
Опозиционе странке и њихове присталице траже оставку владе и именовање прелазне за припрему и одржавање парламентарних избора 11. маја 2025. године.
Демонстранти оптужују владу (предвођену премијером и лидером Социјалистичке партије Едијем Рамом) за корупцију, манипулацију претходним изборима, узурпацију власти и прогон опозиције.
Лидери две највеће опозиционе странке у Албанији, бивши премијер Сали Бериша (Демократска партија) и бивши председник Илир Мета (Слободарска партија), оптужени су за корупцију. Опозиција сматра да је реч о политички мотивисаним случајевима. Мета је у затвору, док је Бериша био у кућном притвору. Дан након масовних протеста у Тирани, суд је ослободио Беришу из кућног притвора. Ово се сматрало договором власти и опозиције. Али у свом првом говору након пуштања на слободу, Бериша је позвао Раму да формира техничку владу, иначе ће се грађанска непослушност наставити.
- ЕУ очекује да Северна Македонија измени свој Устав у вези са Бугарима
Нова комесарка ЕУ за проширење Марта Кос очекује да Северна Македонија измени свој Устав и дода бугарску заједницу у преамбулу. То ће заиста убрзати процес европских интеграција, рекла је она.
Кос је то изјавила одговарајући на питања новинара непосредно након што је Европски парламент одобрио њено именовање у нову Европску комисију.
Према постигнутим споразумима између Северне Македоније и Бугарске, које је подржала Европска унија, македонски парламент је требало да усвоји уставне амандмане, према којима би Бугари били уврштени у Устав Северне Македоније као државотворни народ. Претходна влада левог центра Северне Македоније пристала је да у Устав дода референцу на бугарску етничку мањину како би укинула бугарски вето на преговоре о приступању ЕУ, али није било парламентарне већине која би то спровела.
Након промене власти у Северној Македонији, актуелна влада, коју је формирала партија ВМРО-ДПМНЕ, одбила је да примени претходно одобрени споразум. Да би деблокирала европске интеграције земље, влада Северне Македоније предлаже да се уставне измене унесу „са закашњењем” у изведби, како би оне ступиле на снагу тек када Северна Македонија постане пуноправна чланица ЕУ. То би требало да гарантује да се Македонцима, који су на захтев Грчке, већ променили име земље, неће наметати нови услови за улазак у ЕУ.
Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски је 27. новембра нагласио да су идентификовали црвене линије и да их неће кршити.
У међувремену, према македонској штампи, ЕУ не подржава идеју о увођењу уставних амандмана са закашњењем. Брисел наводно ради на другим „креативним решењима“ за превазилажење блокаде европских интеграција Северне Македоније од стране Бугарске. Према Европској унији, могућа опција је да се Скопљу дају одређене гаранције да Бугарска неће искористити своје право вета након усвајања уставних амандмана.
- Министарство иностраних послова БиХ упутило протестну ноту Хрватској због изјаве предсједника Хрватског сабора
Министарство иностраних послова Босне и Херцеговине упутило је протестну ноту Хрватској након изјаве портпарола Хрватског сабора Гордана Јандроковића да БиХ неће постојати без равноправности три конститутивна народа у БиХ.
„Ако нема уставности и равноправности, Босне и Херцеговине неће бити“, рекао је Јандроковић током посете БиХ крајем новембра.
Портпарол Хрватског сабора је то изјавио одговарајући на питање новинара да ли ће БиХ морати да напусти принцип конститутивности народа у процесу приступања ЕУ.
„Они који не разумеју Босну и Херцеговину“ могу предложити укидање конститутивности народа, нагласио је Јандроковић. Он сматра да ће овај принцип, напротив, бити ојачан на путу земље ка ЕУ. „Верујем да ће европски пут додатно ојачати овај концепт и ове принципе, да неће наштетити суверенитету и функционалности Босне и Херцеговине, већ напротив. Верујем да ће јачањем овог концепта јачати институције Босне и Херцеговине“, рекао је он.
Истовремено, званично Сарајево је изразило огорчење Јандроковићевим изјавама.
Изјава председника Хрватског сабора „не доприноси изградњи поверења и даљем јачању пријатељских односа“, саопштено је из Министарства вањских послова Босне и Херцеговине.
Из Министарства вањских послова истичу да је „Босна и Херцеговина једна од најстаријих држава на овом делу континента и њена будућност је несумњива“.
Као што је познато, према Дејтонском мировном споразуму и Уставу Босне и Херцеговине, држава је дефинисана као јединствена држава са два аутономна ентитета (интегрална дела), Федерацијом Босне и Херцеговине и Републиком Српском, и три равноправна уставна народа – Бошњака, Срба и Хрвата. Истовремено, постоје одлуке Европског суда за људска права (ЕЦХР) о дискриминацији грађана Босне и Херцеговине који не припадају трима конститутивним народима Босне и Херцеговине.
- Држављани Црне Горе приведени на Косову због писања „Косово је Србија“
Косовска полиција привела је 24. новембра 2024. године тројицу држављана Црне Горе због налепнице „Косово је Србија“ коју су имали на аутомобилу у близини манастира Високи Дечани (Косово). Суд се одлучио на превентивну меру задржавања лица до 30 дана. Косовско тужилаштво их оптужује за „подстицање мржње и нетрпељивости“.
Три дана након што су приведени, министар одбране Црне Горе Драган Краповић саопштио је да су два од три ухапшена лица на Косову активни војници Војске Црне Горе. „Према мојим сазнањима и речима њихових руководилаца, они су добри, узорни припадници Војске Црне Горе“, рекао је он, наводећи да су обојица војника званично на боловању.
„Морамо да утврдимо све релевантне чињенице и околности, након чега ћемо обавестити јавност о свим детаљима“, рекао је министар.
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и градоначелник Никшића Марко Ковачевић (обојица из Нове српске демократије), Нова српска демократија и Епархија будимљанско-никшићка Српске православне цркве у Црној Гори осудили су поступке косовских власти и апеловали на црногорске власти да заштите грађане.
Испред црногорског парламента 2. децембра је одржан скуп на којем је учествовало више представника Православне омладинске организације у знак подршке грађанима ухапшеним на Косову.
Као што је познато, Црна Гора је признала Косово, али просрпске странке Црне Горе, чак и оне које су чланице владајуће коалиције, и Српска православна црква, не признају њену независност, сматрајући је делом Србије.
- Већина становништва на Западном Балкану верује ЕУ – осим Србије
Само 38 одсто грађана Србије верује ЕУ, док 56 одсто не верује Европској унији. Тридесет два одсто људи верује да би чланство у ЕУ било добро, за 30 одсто – лоше, док 38 одсто сматра да није ни добро ни лоше.
О томе сведочи истраживање Евробарометра, које је спроведено у септембру и октобру ове године у земљама Европске уније и земљама кандидатима.
Највећи ниво поверења у ЕУ има Албанија, 81 одсто. Поред тога, 83 одсто грађана Албаније верује да би чланство у ЕУ била добра ствар.
Следећа је Црна Гора, где 75% људи верује у ЕУ, а 71% верује да би чланство у ЕУ било добро. На Косову, 70% испитаника има тенденцију да верује ЕУ, а 65% верује да је чланство у ЕУ добра ствар.
У Северној Македонији и Босни и Херцеговини 56% људи верује у ЕУ. Да би чланство у ЕУ било добро сматра 63 одсто становника Северне Македоније, док у Босни и Херцеговини исто мишљење изражава 55 одсто грађана. Истраживање је још једном показало присуство јаких антиевропских, антизападних осећања у српском друштву, упркос многим тамошњим програмима и пројектима ЕУ.
