- Суд потврдио годину дана затвора и шест година забране вршења функције за Милорада Додика
Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине донело је 1. августа одлуку у случају председника Републике Српске, Милорада Додика, којом је потврђена првостепена пресуда, те је осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања функције председника РС.
Додик је осуђен због потписивања уредби којима се доносе закони, које је усвојила Народна скупштина Републике Српске 2023. године, према којима се одлуке високог представника у Босни и Херцеговини неће објављивати у Службеном гласнику РС, нити ће се спроводити.
Додик је пресуду окарактерисао као напад на Републику Српску и изјавио да не признаје „кривично дело“ које је наметнуо високи представник међународне заједнице, Кристијан Шмит. Његовим речима, „ово је политичка одлука, а Суд Босне и Херцеговине је политички суд“.
Србија није признала одлуке ни првостепеног ни апелационог суда БиХ у Додиковом случају. У Београду је сазвана седница Савета за националну безбедност Србије, на којој је усвојена резолуција у том смислу.
„Ове одлуке судова Босне и Херцеговине… су недемократске, антицивилизацијске и неморалне, дубоко незаконите, крше фундаменталне демократске принципе и начела – од слободе говора до поштовања воље народа и народног суверенитета и легитимитета народних одлука – крше уставни поредак Босне и Херцеговине, успостављен Дејтонским споразумом, и представљају озбиљан политички напад на српски народ у Босни и Херцеговини, као и на Дејтонски споразум“, изјавио је председник Александар Вучић представљајући резолуцију Савета за националну безбедност.
Савет за националну безбедност је нагласио да ће Србија „употребити сва дипломатска, политичка и правна средства која јој стоје на располагању да подржи Републику Српску и њене законите и легитимне представнике“.
Вучић је напоменуо да се Србија сада суочава са најтежим временима од 2008. године (када је Косово прогласило независност) и да је кључно питање како ће се све завршити, чинећи важним инсистирање Србије на очувању мира и регионалне стабилности.
Правни стручњаци у БиХ истичу да другостепеном пресудом Милорад Додик више не може обављати функције председника РС.
Међутим, Додик је нагласио да ће наставити да обавља своје дужности док не добије одлуку Народне скупштине Републике српске (НСРС) о овом питању и јасан план како даље поступати.
- Бивши министри и неколико званичника ухапшени у Србији у вези са урушавањем надстрешнице
Српско тужилаштво за организовани криминал привело је 1. августа 11 особа због сумње на корупцијске злочине у вези са пројектом модернизације железнице од Новог Сада до мађарске границе. У оквиру овог пројекта, спроведена је трогодишња реконструкција железничке станице Нови Сад. Четири месеца након званичног отварања, 1. новембра 2024. године, бетонска надстрешница станице се изненада урушила, усмртивши 16 људи.
Тужилаштво је саопштило да се притворени сумњају да су коруптивним радњама проузроковали буџетски губитак од 115 милиона америчких долара, а да се званичници терете и за злоупотребу службеног положаја.
Истовремено, сумња се да је конзорцијум кинеских фирми CRIC&CCCC (China Railway International Co. Ltd и China Communications Construction Company Ltd), који гради брзу железницу, „примио незакониту корист“ у износу од најмање 18,7 милиона америчких долара. Српске власти су закључиле уговор са овим конзорцијумом у оквиру међувладиног споразума између Србије и Кине, без јавног тендера.
Међу ухапшенима је и Томислав Момировић, који је у време реконструкције станице био на челу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Потерница је издата и за Гораном Весићем, који је обављао функцију министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од октобра 2022. до новембра 2024. године, али он није притворен јер је хоспитализован.
Ухапшено је и неколико других званичника државних институција и приватних компанија.
Два дана касније, Врховни суд у Београду одредио је једномесечни притвор за 13 осумњичених, укључујући и 11 претходно притворених.
Као што је познато, трагедија на железничкој станици у Новом Саду покренула је талас масовних протеста широм Србије. Током протеклих девет месеци, стотине хиљада грађана, углавном младих људи, изашло је на улице захтевајући кривичну и политичку одговорност за оне који су одговорни за урушавање надстрешнице. Због лошег квалитета грађе, демонстранти су оптужили власти корупцију. Након вишемесечних протеста, грађани су захтевали ванредне парламентарне изборе, што је влада категорично одбила.
Коментаришући хапшења бивших званичника, председник Србије Александар Вучић описао је поступке Тужилаштва за организовани криминал као криминално понашање и нагласио да су потернице за бившим министрима издате „без основа“.
У међувремену, протести у Србији се настављају.
- Србија и Босна и Херцеговина међу земљама највише погођеним новим америчким тарифама
Председник САД Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се уводе нове тарифе десетинама земаља. Међу онима које су најтеже погођени овом одлуком су Србија и Босна и Херцеговина. Од 7. августа 2025. године, увоз из Србије суочиће се са царином од 35%, а из БиХ са царином од 30%.
Иако је наредба већ потписана, председник Трамп је оставио простор за будуће преговоре са појединачним државама. „То не значи да не бисмо могли да постигнемо неку другу врсту договора у неке наредне четири седмице, рецимо“, рекао је у коментарима за NBC News.
Председник Александар Вучић је известио да је Београд већ поднео предлог за царински споразум са Сједињеним Државама и да чека одговор.
Чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић изјавила је да је већ у априлу покренула преговоре са америчком страном – преко Министарства спољне трговине – предлажући нулту царинску стопу за америчку робу. Међутим, та залагања нису дала резултате.
У 2024. години, Србија је извезла робу у Сједињене Државе у вредности од преко 670 милиона долара, укључујући гуме, оружје, бакар, воће и машинске делове. Од јануара до маја 2025. године, извоз у САД чинио је 2,2% укупног извоза земље.
У Босни и Херцеговини, упркос томе што САД чине само 1% укупне спољне трговине, тарифе могу имати опипљив утицај на одбрамбену индустрију земље.
За разлику од БиХ и Србије, друге земље Западног Балкана биле су мање погођене. На пример, увозна тарифа Северне Македоније смањена је са 33% на 15%. Косово, Албанија и Црна Гора добиле су тарифе од 10%.
Приштина је одговорила ефикасним укидањем тарифа на америчку робу. „Сваки увоз из САД имаће нулту тарифу“, изјавио је премијер Аљбин Курти 1. августа. Према његовим речима, ова одлука ће промовисати трговину и инвестиције и показује намеру Косова да закључи споразум о слободној трговини са Сједињеним Државама.
Дакле, тарифна ситуација интензивира економске односе између САД и балканских земаља, али такође ствара могућности за нове споразуме и ревизију регионалне трговинске политике. Косово већ показује жељу да искористи ту прилику.
- САД поново одлажу санкције против српске компаније НИС
Сједињене Америчке Државе су одложиле спровођење санкција против Нафтне индустрије Србије (НИС) за додатних 30 дана. Ово је пето одлагање увођења америчких санкција највећој српској енергетској компанији.
НИС је додат на листу санкција 10. јануара због такозваног „секундарног ризика“ који произилази из његових веза са руским Гаспром њефтом, који је и сам под санкцијама Запада због инвазије на Украјину.
Након одлуке САД, крајем фебруара, Гаспром њефт је пренео 5,15% акција НИС-а Гаспрому. Сада Гаспром њефт држи 44,85% НИС-а, Гаспром држи 11,3%, Србија држи 29,87%, а остатак припада мањинским акционарима.
Раније је Министарство рударства и енергетике Републике Србије апеловало на САД да одложе санкције НИС-у за 180 дана, али, према речима министарке Дубравке Ђедовић Хандановић, „тренутно је немогуће обезбедити дуже одлагање“ јер је „то питање глобалне политике, односа и преговора међу светским силама, који су веома сложени“.
Стручњаци напомињу да ће коначно укидање санкција НИС-у бити могуће тек након што руски акционари изађу из компаније или се заврши рат у Украјини.
- Косовски јавни емитер остао без финансирања због политичке кризе
Косовски јавни емитер, Радио-телевизија Косова (РТК), није добио другу половину буџета за 2025. годину од државе. Разлог је политичка криза која је парализовала парламент земље.
Као што је познато, новоизабрани косовски парламент почетком године није могао да почне са радом због недовољног броја гласова за избор председника парламента. Посланици странке Самоопредељење, коју предводи Аљбин Курти, инсистирали су на избору њихове кандидаткиње, вршиоца дужности министра правде Албулене Хаџију. Када то није успело, покушали су да формирају одбор за тајно гласање како би поново изабрали Хаџију. Друге странке су се успротивиле овим потезима. Ни током 54. гласања, посланици 26. јула нису успели да изаберу руководство парламента. Тај датум био је коначни, а одредио га је Уставни суд месец дана раније, као рок од 30 дана за избор председника парламента. Након тога, посланици не могу да предузимају никакве радње до 8. августа, када ће Уставни суд одлучити о следећим корацима.
Фадил Хоџа, саветник директора РТК, објаснио је да је РТК правно подређен парламенту, те да „парламентарни буџетски одбор процедурално распоређује средства, која Министарство финансија затим преноси на банковни рачун РТК“. Изјавио је да је „буџет за првих шест месеци године додељен у јануару, а друга транша је требало да буде додељена у јулу“, но то се није догодило. Као резултат, емитер не може да користи приближно половину од 8,9 милиона евра додељених за рад РТК.
Синдикат РТК је већ најавио протесте.
