- Република Српска забранила је дјеловање полицијских и правосудних институција Босне и Херцеговине на својој територији
Народна скупштина Републике Српске (НСРС) усвојила је 27. фебруара, на посебној седници, ванредне законе којима се телима за спровођење закона и правосуђа Босне и Херцеговине забрањује деловање на територији РС. Ту спадају Суд БиХ, Врховни суд БиХ, Тужилаштво и СИПА (Државна агенција за истраге и заштиту), које НСРС види као „вануставне институције БиХ“. Усвојен је и закон о изменама и допунама Кривичног закона Републике Српске, према којем је за неспровођење одлука институција Републике Српске у институцијама БиХ или органима локалне самоуправе запрећена казна затвора до пет година.
Председник Републике Српске, Милорад Додик, потписао је 5. марта указ којим се усвајају закони усвојени на посебној сједници НСРС. Усвојеним законима враћа се агенцијска и уставна надлежност Републике Српске, рекао је Додик након потписивања закона.
Закони су одмах објављени у Службеном гласнику РС и тиме ступили на снагу.
Министарка управе и локалне самоуправе Републике Српске, Сенка Јујић, прогласила је законе који имају за циљ заштиту уставног поретка Републике Српске и права и слобода њених грађана.
Истовремено, посматрачи примећују да су закони усвојени након што је Суд Босне и Херцеговине 26. фебруара осудио председника РС, Додика, на годину дана затвора, због непоштовања одлука високог представника међународне заједнице у БиХ. Такође, забрањено му је да обавља функцију председника шест година.
Потпредседник Републике Српске, босански политичар Ћамил Дураковић, коментаришући усвајање закона РС, рекао је да је Додик „де факто извршио државни удар и одвојио Републику Српску од Босне и Херцеговине“.
Дураковић је нагласио да ће следећи корак бити апелација Уставном суду Босне и Херцеговине и одлука суда. „Тек тада ћемо видети да ли имамо државу или немамо. Тек тада ћемо видети да ли имамо међународну заједницу која је дужна да штити мир и Дејтонски мировни споразум или немамо“, рекао је потпредседник Републике Српске.
Стручњаци нису могли јасно да утврде како би имплементација нових закона РС изгледала у пракси, али се слажу у једном: створен је правни вакуум који се може попунити само одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине. Уколико Република Српска не поштује пресуду Уставног суда БиХ, Босни и Херцеговини ће бити потребна помоћ међународне заједнице да реши ово питање.
- Протести опозиције у Скупштини Србије
Прву седницу редовног, пролећног заседања Скупштине Србије 4. марта обележили су бројни инциденти. Након утврђивања дневног реда, на којем је требало да се расправља о владиним законима, посланици опозиције су у сали за седнице палили димне бомбе, бакље, дували вувузеле и звиждаљке и гађали јајима и флашама. Такође, дошло је до гурања, па чак и туче између посланика, а председница парламента Ана Брнабић поливена је водом. Погођена су три посланика из владајуће већине. Конкретно, једној посланици, која је у осмом месецу трудноће, позлило је, а друга посланица је доживела мождани удар.
Посланици опозиције протестовали су због дневног реда седнице који је усвојила владајућа већина. Влада, која је фактички пензионисана након оставке премијера Милоша Вучевића у фебруару ове године, како наводи опозиција, неће предлагати ниједан нацрт закона. Дакле, парламент треба само да расправља о испуњењу захтева студената, који већ неколико месеци протестују, и да званично усвоји оставку премијера Вучевића.
Председник Србије Александар Вучић инциденте у Скупштини Србије оценио је као „хулигански чин“ и захтевао да одговорни за насиље у сали одговарају по кривичном закону.
После бурног почетка пролећног заседања, Скупштина Србије наставила је са радом 5. марта. Институције се „неће повући пред дивљаштвом и тероризмом“, рекла је председница Ана Брнабић.
Очекује се да ће на седници бити одлучено о оставци премијера Милоша Вучевића, али ће то, како је пренела Брнабић, бити урађено након што се заврши расправа о свим тачкама дневног реда.
Већина посланика опозиције не учествује на седницама. Шеф посланичке групе, посланик Зелено-левог фронта, Радомир Лазовић рекао је да посланици опозиције не учествују у раду парламента како не би допринели стварању „лажне слике о нормалности“.
ЕУ је осудила догађаје у Скупштини Србије 4. марта, изражавајући дубоку забринутост због нерегуларности и насиља у парламенту, саопштила је Европска служба за спољне послове (ЕЕАС). Парламент треба да буде место за демократску дебату у интересу свих грађана и да у потпуности одигра своју улогу, наводи се у саопштењу.
Европска комесарка за проширење, Марта Кос, такође је изразила забринутост због инцидената и насиља у Скупштини Србије. Она је позвала на деескалацију, стварањем услова за инклузивни дијалог са свим заинтересованим странама.
Под притиском Брисела, Београд би могао да ступи у дијалог са опозицијом. У том случају, није искључено да би, као резултат политичког консензуса, могли бити расписани ванредни парламентарни избори.
- Мађарска и Северна Македонија да ојачају сарадњу
Северна Македонија и Мађарска ће још тешње сарађивати на билатералној основи. Ово су изјавили премијери две земље, Виктор Орбан и Христијан Мицкоски у Будимпешти, где је од 3. до 4. марта одржан самит мађарско-македонске владе.
Орбан је напоменуо да Северна Македонија, Мађарска и Србија припадају истој економској регији, територији која би могла да буде заједничка економска зона са огромним економским потенцијалом. Али пошто су Северна Македонија и Србија ван ЕУ, развој се може обезбедити само кроз развој интензивних билатералних односа између земаља, додао је он.
Процес приступања Северне Македоније Европској унији предуго траје, а мађарски премијер Орбан сматра да су за то одговорне само чланице ЕУ. Мађарска не може да утиче на процес, али може да „што је ближе сарађује са Македонијом“, истакао је он.
Премијер Мицкоски је, на заједничкој конференцији за новинаре са својим мађарским колегом, истакао да је чланство у ЕУ одувек био стратешки циљ Северне Македоније и да ће тако остати и убудуће. Истовремено, он је изразио разочарање што је процес сада на истој тачки као и пре 20 година, иако су, према његовим речима, грађани Македоније већ поднели велике жртве да се то догоди. Мицкоски је изразио наду да ће се напредак наставити у блиској будућности, пре свега уз подршку Мађарске.
Македонски премијер је захвалио мађарској влади на континуираној подршци и напоменуо да је на самиту било речи о даљем продубљивању билатералне сарадње, пре свега у реализацији инфраструктурних пројеката, у војном и безбедносном сектору, као и у области културе.
Самит влада и састанак шефова влада Северне Македоније и Мађарске означили су још једну етапу у још ближој сарадњи две земље. У ствари, ово је постала још једна потврда да је Орбан успео да изгради заједницу на Балкану, лојалну будимпештанској влади, која укључује Северну Македонију, Србију и Републику Српску у Босни и Херцеговини.
- Косово ухапсило „српског шпијуна“
Јелена Ђукановић, службеница Мисије ОЕБС-а у Приштини и мештанка Северне Митровице, приведена је 28. фебруара на граничном прелазу Јариње на северу Косова, због сумње за шпијунажу. Тужилаштво је саопштило да је хапшење уследило након вишемесечне истраге.
Основни суд у Приштини је 2. марта, на седници затвореној за јавност, донео одлуку да се осумњиченоj одреди једномесечни притвор.
Мисија ОЕБС-а у Приштини саопштила је да је ступила у контакт са релевантним институцијама и Секретаријатом организације у Бечу како би осигурала исправност спровођења процеса.
Неки косовски медији тврде да је ухапшена особа „шпијун“ Српске безбедносно-информативне агенције (БИА).
Казна која би приведену жену могла да следи јесте и до пет година затвора, уколико буде проглашена кривом за шпијунажу или прикупљање података за стране обавештајне службе , односно за други могући начин омогућавања рада агенције.
Ово није први инцидент у који су умешани представници међународне организације, под сумњом за злонамерне активности усмерене на Косово. Пре шест година, један руски држављанин, радник Мисије УН, приведен је на Косову због помагања у организацији српских протеста на северу земље.
