- Суд БиХ укинуо потерницу за председником РС Милорадом Додиком
Одлука је донета након што је он пристао да се добровољно појави на испитивању у пратњи свог браниоца.
Према наводима Тужилаштва, осумњичени се добровољно појавио на суду са браниоцем. Тужилац га је испитивао, документован је записник о испитивању, те су се тиме стекли услови за ублажавање превентивне мере притвора.
Притвор је одређен само зато што је осумњичени био недоступан државним органима, навео је Суд. Као резултат тога, Суд је одлучио да прихвати предлог Тужиоца и укине притвор за Додика, сматрајући да „разлози за његов притвор више не постоје“.
Уместо тога, предложено је издавање мере оба, којом би се осумњичени обавезао да се јавља у полицијску станицу сваке две недеље.
„Осумњичени је посебно упозорен да може бити притворен ако прекрши обавезе из мере обавезног јављања“, наводи се у заједничком саопштењу Суда и Тужилаштва БиХ.
Додик је објаснио да је, покушавајући да пронађе решење, одлучио да се добровољно појави пред Тужилаштвом и Судом Босне и Херцеговине и да сведочи у случају уставног поретка. Тврдио је да је та одлука искључиво политички мотивисана. „Суђење је било политички мотивисано, Суд и Тужилаштво Босне и Херцеговине нису предвиђени Уставом Босне и Херцеговине, тако да је моја посета тамо била искључиво политички мотивисана“, рекао је председник РС.
Како је објављено, 26. фебруара 2025. године, Суд Босне и Херцеговине осудио је Милорада Додика на годину дана затвора због непоштовања одлука високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита. У марту је Суд Босне и Херцеговине издао налог за хапшење председника Републике Српске, као и премијера Републике Српске Радована Вишковића и председника Републике Српске Ненада Стевандића. Додик, Вишковић и Стевандић су осумњичени за напад на уставни поредак БиХ.
Министар спољних послова Босне и Херцеговине, Елмедин Конаковић, описао је одлуку Суда и Тужилаштва у вези са Додиком као „невиђени скандал“.
„Оно што је страшно у овој причи јесте то што је он дошао на заказано рочиште, које је неко организовао и припремио. Дошао је без помпе и без пратње, унапред је знао исход“, написао је Конаковић на друштвеној мрежи X. „Ово показује да Додик и даље контролише део правосуђа, када му је било омогућено да на овај начин избегне притвор“, напоменуо је. „Имао је сараднике и савезнике. Борићемо се до смрти да разоткријемо и сараднике и савезнике“, рекао је, додајући да ће посебна пажња бити посвећена Бошњацима, онима у правосуђу који су помагали Додику.
- Косовска политичка криза могла би се окончати новим изборима
Косово није формирало нове институције ни пет месеци након парламентарних избора одржаних 9. фебруара. Странке у парламенту не могу да се договоре о избору управних тела парламента, односно парламент не може да почне са радом, што, заузврат, онемогућава формирање владе.
Конститутивна седница косовског парламента није успешно одржана 43. пут заредом. Предлог Покрета Самоопредељење вршиоца дужности премијера Аљбина Куртија да се одржи тајно гласање за избор председника парламента поново су одбиле опозиционе странке. Опозиција је одбила да предложи кандидате за комисију потребну за надгледање тајног гласања.
Од 15. априла, посланици изабрани 9. фебруара састају се свака два дана, али још нису успели да покрену рад парламента. Покрет Самоопредељење, као победничка странка на изборима, номиновао је Аљбуљену Хаџију за позицију председнице парламента, али она није добила потребну већину гласова. Касније је предложено да се начин гласања промени са јавног на тајно, али ни о овом питању нема сагласности.
Политичка криза на Косову се наставља. Политичке странке и аналитичари имају различита мишљења о могућим решењима за деблокирање рада владиних институција. Међутим, није искључена могућност нових избора ако не буде могуће постићи договор у парламенту.
Уставни суд је 26. јуна донео одлуку којом се посланици обавезују да формирају управна тела и почну са радом парламента до 26. јула, али Суд није прецизирао да ли ће неуспех довести до превремених избора.
- Приштина гради два нова моста преко реке Ибар
Вршилац дужности премијера Косова, Аљбин Курти, положио је симболичан камен темељац за изградњу два моста преко реке Ибар. Нови мостови треба да повежу Северну и Јужну Митровицу, општине са српским и албанским становништвом на северу Косова.
Нови мостови ће се налазити са обе стране такозваног „главног моста“ преко Ибра, који је у потпуности реконструисан са Европском унијом пре неколико година, али је остао затворен, углавном због континуираног противљења локалног српског становништва.
Отварање нових мостова има за циљ да покаже посвећеност Приштине „обезбеђивању најближе могуће комуникације, кретања, сарадње и размене између севера и југа“. „Сви грађани ће имати користи од овога“, рекао је Курти.
Курти је нагласио да ће главни мост преко реке Ибар такође бити отворен, јер је време барикада прошло.
Очекује се да ће нови мостови преко Ибра бити отворени до јесени. Један од њих ће бити намењен и за возила и пешаке, а други само за пешаке. Процењени трошкови су 3 милиона евра.
Као одговор на иницијативу Приштине, странка Српска листа покренула је петицију против изградње нових мостова преко реке Ибар. „Подржавамо петицију јер на овај начин желимо да покажемо да смо против наметања одлука и да имамо јединствен став по овом питању“, рекао је шеф Српске листе, Златан Елек. Према његовим речима, изградња мостова је покушај прогона српског народа. „Ово је мост поделе, а не мост јединства“, рекао је Елек.
Прикупљање потписа за петицију под називом „Против изградње Куртијевих мостова“ званично је почело 7. јула испред канцеларије српске листе у Северној Митровици.
Почетак активне фазе изградње моста може довести до још једне ескалације ситуације на северу Косова, тврде посматрачи.
- Албански парламент одобрио Националну стратегију за борбу против злонамерног страног мешања и дезинформација
Ево четири главне тачке документа:
• изградња институционалних капацитета за спречавање страног мешања у изборне кампање;
• заштита националне безбедности од таквог мешања кроз јаче савезе са НАТО-ом, ЕУ и савезницима;
• заштита економије и критичних сектора од непријатељског страног финансирања;
• подржавање слободе изражавања и медија подржавањем истраживачког новинарства у откривању ових феномена.
Стратегију, заједно са Акционим планом, развила је Специјална комисија за борбу против дезинформација, на челу са Ерјоном Брачеом, послаником владајуће Социјалистичке партије.
Опозиција није подржала Стратегију и рад Специјалне комисије, тврдећи да документ прикрива агенду чији је циљ ограничавање слободе медија и ширег изражавања уопште. Посланици опозиције напустили су салу за састанке у време гласања, протестујући против процеса усвајања и текста документа.
Документ није репресивна мера, већ неопходност заштите јавног простора од злонамерног страног мешања и систематских дезинформацијских кампања усмерених на институционалну дестабилизацију, нагласио је Браче у парламенту, представљајући Стратегију.
„Национална стратегија је први свеобухватни документ у Албанији који се директно бави феноменом манипулације информацијама у сврху злонамерног страног мешања. Циљ јој је да дефинише јединствену платформу за деловање која укључује главне циљеве, приоритете и мере заштите државе, друштва и грађана од злонамерног страног мешања, укључујући дезинформације“, рекао је он.
Браче је нагласио да је рад на Стратегији спроведен у тесној сарадњи са организацијама цивилног друштва, медијима и независним стручњацима, што је обезбедило свеобухватан и транспарентан приступ.
„Ово је нова фаза у формирању демократског имунитета земље“, рекао је он. „Сви смо сведоци чињенице да се претње модерним демократијама више не манифестују у класичним облицима. Дезинформације, манипулација јавним информацијама, продор страних интереса у изборне процесе или критичне секторе националне економије постали су ефикасна средства политичког и стратешког утицаја, без прибегавања директним облицима насиља или војне агресије“, рекао је Браче.
Браче је, такође, нагласио да је документ неопходан ради јачања националне безбедности након сајбер напада на Албанију последњих година, као и због обавезе да се испуне стандарди Европске уније и других међународних партнера. „Догађаји су показали да је Албанија постала стална мета страног мешања и дезинформација, стога постоји потреба за превентивним мерама, такође уз учешће европских партнера“, рекао је он.
Спровођење Акционог плана од стране Савета министара поново ће надгледати парламентарни посебан одбор, додао је.
- Скопље домаћин самита о Европском плану раста за Западни Балкан
Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос и лидери шест земаља Западног Балкана (ЗБ6), Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, окупили су се у Скопљу на састанку на високом нивоу о Европском плану раста за Западни Балкан. Самит је одржан од 30. јуна до 1. јула.
Након састанка, Европска комисија је саопштила да су лидери Западног Балкана потврдили своју одлучност да искористе могућности Плана раста за регион.
„Након годину дана напредовања реформи и интензивне сарадње у областима као што су финансије, транспорт, дигитална повезаност и интеграција тржишта, комесарка Марта Кос и лидери су анализирали до сада постигнути напредак. Такође, потврдили су своју одлучност да се редовно састају како би одржали политички замајац који стоји иза Плана. Лидери намеравају да се поново састану ове јесени“, наводи се у саопштењу Европске комисије.
Као део Плана раста, шест земаља Западног Балкана посвећено је спровођењу Програма реформи, уз финансијску помоћ ЕУ од 6 милијарди евра.
До сада су авансна плаћања у оквиру Плана раста извршена Северној Македонији, Албанији, Црној Гори и Србији. Европска комисија је поздравила усвајање Агенде реформи од стране Босне и Херцеговине 27. јуна и позива Косово да убрза усвајање неопходних споразума како би се откључало авансно финансирање“, навела је Европска комисија.
„Кључне реформе нису лаке за спровођење. Оне истичу њихову повезаност са дубоко укорењеним структурама моћи и захтевају фундаменталну друштвену трансформацију. Ви, руководство, морате предводити ове промене. Користи су бројне, доносе стабилност, безбедност и просперитет свим вашим грађанима. План раста је у потпуности у вашим рукама, без политике. Ово је алат који ће вам помоћи у важним реформама, а ове реформе су неопходне да вас припреме за чланство“, нагласила је Марта Кос у свом уводном говору на самиту.
На самиту нису донете значајне одлуке, али су учесници разговарали о важним практичним аспектима ближе интеграције региона и ЕУ. Конкретно, то је могућност покретања бесплатног роминга за земље региона од 1. јануара 2026. године (проширење подручја ЕУ „роминг као код куће“ на Западни Балкан), примена широкопојасног приступа интернету у јавним зградама, градским јавним просторима и руралним подручјима, као и интеграција система плаћања.
Следећи састанак о Плану раста одржаће се у Тирани.
